Повратак B-1B Lancer са евиденцијским бројем 86-0115 у активну службу није само протоколарна вест, већ сигнал да Ратно ваздухопловство САД мора да чува сваки употребљив бомбардер док B-21 Raider не уђе у строј у већем обиму. Авион је после ремонта у Tinker Air Force Base враћен у флоту у Dyess Air Force Base, а уз нови изглед добио је и ново име – „Apocalypse II“.
Суштина није у носној уметности, већ у томе што је овај B-1B био међу 17 летелица повучених 2021. године у оквиру планираног смањења флоте. Четири авиона су тада остављена у Type 2000 складишту у бази Davis-Monthan, што значи да су чувана у стању које омогућава повратак у службу. Та одлука сада показује своју вредност.
Америчко ваздухопловство је после смањења флоте изгубило два активна B-1B. Један је тешко оштећен после пожара на мотору у априлу 2022, а други је изгубљен у паду у јануару 2024. године у Ellsworth Air Force Base. Када се такви губици десе у већ смањеној флоти, пензионисани авиони више нису резерва на папиру, већ непосредна замена.
Зато повратак овог бомбардера није изузетак, већ део ширег обрасца. Још у јулу 2024. из складишта је враћен B-1B „Lancelot“ да попуни настали мањак. Сада је и 86-0115, раније познат као „Rage“, прошао исти пут: извучен је из Davis-Monthan, пребачен у Tinker, обновљен и враћен у оперативну флоту.
Зашто се B-1B враћа из складишта
Главни разлог је једноставан: америчка бомбардерска флота нема вишак. Када се број летелица свесно смањи, а затим уследе удеси и отписи, више нема много простора за дугорочно планирање. Тада се активира оно што је остављено у резерви, под условом да техничко стање то дозвољава.
Type 2000 складиште није обично паркирање авиона у пустињи. То је режим очувања летелице за могућу реактивацију. Чињеница да су четири B-1B сачувана управо у том статусу показује да је још 2021. постојала процена да би повратак дела авиона могао да буде потребан.
Обнова 86-0115 показује и колико је тај процес захтеван. У послу је учествовало више од 200 припадника и цивила из 567. ескадриле за одржавање авиона, а на бомбардеру је замењено више од 500 компоненти. То није козметика, већ дубок технички захват који показује колико је скупо и споро одржавање старе платформе у служби.
Оперативни значај старог, али и даље важног бомбардера
B-1B је у строј формално ушао 1986. године. Данас је то платформа из друге епохе, али и даље носи велики борбени терет. Иако више не носи нуклеарно оружје, задржао је највећу бомбашку носивост у Ратном ваздухопловству САД, већу и од знатно старијег B-52 Stratofortress.
Технички подаци објашњавају зашто се од овог авиона не одустаје лако. B-1B може да достигне око 1.490 километара на час, односно 1,25 маха, има долет од око 12.000 километара и унутрашњу носивост од 75.000 фунти. У пракси, то значи да и даље представља користан носач велике количине конвенционалног наоружања на великим растојањима.
Проблем је што корисност не поништава старост. Што је авион старији, то је свака наредна година службе скупља, технички осетљивија и организационо тежа. Зато повратак једног примерка из складишта није доказ снаге флоте, већ показатељ да је сваки труп који још може да лети постао важан.
Период до увођења B-21 Raider
Ратно ваздухопловство САД планира да преосталих 44 B-1B задржи у служби најмање до 2037. године, односно док B-21 Raider постепено буде улазио у оперативну употребу. Тај рок сам по себи говори да се прелаз неће десити брзо и да ће стара флота морати да издржи дуже него што се раније очекивало.
За будуће модификације B-1B тражено је скоро 150 милиона долара за истраживање, развој, тестирање и евалуацију. То показује да платформа није отписана у кратком року. Напротив, у њу се и даље улаже јер нови бомбардер још не може да преузме цео терет задатака.
Ту лежи и шири контекст. Америчка далекометна авијација и даље је важна, али реална флота трпи ограничења старости, хаварија и сложеног одржавања. Између потребе за глобалним дометом и ограниченог броја исправних авиона настаје јаз који се сада попуњава реактивацијом пензионисаних летелица.
Симболика новог имена
Преименовање авиона из „Rage“ у „Apocalypse II“ има меморијски и институционални смисао. Ново име дато је у част B-24J „Apocalypse“ из 436. бомбардерске ескадриле, обореног изнад Бурме 1. децембра 1942. године. Та веза није случајна, јер је и стари авион био део наслеђа повезаног са Dyess.
На церемонији су били и потомци чланова посаде из Другог светског рата, укључујући рођаке стрелца Френка Тедона. Тај детаљ показује како америчко ваздухопловство оваквим потезима повезује данашње јединице са ратном традицијом и континуитетом службе.
Иза симболике, ипак, стоји и практичан разлог. Када се авион из „гробља“ враћа у строј, то пре свега значи да је потребан. Име носи историјску тежину, али стварни значај „Apocalypse II“ лежи у томе што америчка бомбардерска компонента још није у позицији да се одрекне употребљивих B-1B. До доласка B-21, овај авион остаје прелазно решење.