Индија је у петак коначно повукла из употребе свој последњи МиГ-21, легендарни совјетски авион који је пуних 62 године био у служби њене авијације.
За једне симбол победе и снаге, а за друге „летећи ковчег“, МиГ-21 је оставио дубок траг у историји индијског ваздухопловства. Подаци показују и зашто носи такву репутацију – од 872 авиона колико их је укупно било у индијском наоружању, чак 482 су изгубљена у катастрофама, што представља више од 55% флоте. У тим удесима живот је изгубило најмање 171 пилот, али и 39 цивила и осам припадника оружаних снага.
МиГ-21 је ушао у службу почетком шездесетих година и одмах постао кичма индијског ратног ваздухопловства. Свој пуни значај доказао је у ратовима против Пакистана 1971. и 1999. године, где је одиграо кључну улогу у успостављању доминације у ваздушном простору. Временом је Индија увела више од 850 примерака у различитим варијантама, од којих је велики број произведен у домаћим фабрикама Хиндустан Аеронаутицс Лимитед. Последња верзија – МиГ-21 „Бисон“ – остала је у употреби све до овог септембра.
Ипак, како су године пролазиле, авион је постао симбол трагичних несрећа. Стари трупови, механички кварови и ограничене могућности модернизације довели су до тога да су губици постали учестали. Од седамдесетих па све до последњих година, парламент у Њу Делхију више пута је био приморан да расправља о страшним бројкама удеса.
Будућност
Повлачењем последње две ескадриле МиГ-21, Индија је пала на свега 29 оперативних борбених ескадрила, док је предвиђени минимум 42. Замена стиже у виду домаћег лаких борбених авиона Тејас и његове новије верзије Мк1А. Ипак, поставља се питање будућности – јер, иако су многе државе већ прешле на летелице пете генерације, Индија још увек није решила питање набавке или развоја таквог авиона, што оставља празнину у њеној стратешкој авијацији. Видели смо у кратком рату са Пакистаном колико је занемаривање тог питања опасно.
„..преко 55% авиона изгубљено у несрећама..“
– По ономе што се може наћи у страној литератури и медијима, највећи узрок су мотори Тумански Р-25 које је Индија правила по лиценци СССР. Да ли је у питању лоше одржавање, лоша локална производња или им Руси уз планове нису продали и „кноw-хоw“ вероватно ће једном бити публиковано. Wикипедија (комплетан цитат):
**Сафетy рецорд
Тхе плане хас беен плагуед бy сафетy проблемс. Синце 1970 море тхан 170 Индиан пилотс анд 40 цивилианс хаве беен киллед ин МиГ-21 аццидентс, тхус тхе уноффициал ницкнаме „флyинг цоффин“. Овер халф оф тхе 840 аирцрафт буилт бетwеен 1966 анд 1984 wере лост то црасхес. Ат леаст 14 МиГ-21с црасхед бетwеен 2010 анд 2013. Поор маинтенанце анд qуалитy оф реплацемент партс хас беен цонсидеред то бе а фацтор ин тхис пхеноменон. Wхен ин афтербурнер, тхе енгине оператес верy цлосе то итс сурге лине анд тхе ингестион оф евен а смалл бирд цан леад то ан енгине сурге/сеизуре анд фламе оут.**
леп авион али најгори
колико је само насих пилота изгинуло
„леп авион али најгори“
– На први поглед. На други поглед треба да се зна да су Совјети 60-их, 70-их и 80-их сво комплексно и/или технолошки осетљиво наоружање и електронску опрему производили „у две руке“ одн. у два стандарда. По једном, вишем стандарду за њих а по другом, нижем (опрема, уредјаји, електроника старије генерације) за извоз. То су радили из страха да неко, рецимо за авионе, не пребегне на Запад и тиме Западу омогући да направи „противотров“. Због такве производње али и сопствених слабости, је доста земаља имало озбиљне проблеме у борбеној употреби совјетских авиона, радара, ПА и противбродских ракета и сл.
– Што се тиче авиона МиГ-21, испод су 2 линка на Википедију, први за сам авион уопште а други за његове верзије. На другом линку имаш табелу шта је од опреме и електронике уградјивано у совјетске а шта у извозне верзије…
(1) https://en.wikipedia.org/wiki/Mikoyan-Gurevich_MiG-21
(2) https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Mikoyan-Gurevich_MiG-21_variants
масхалах, респецт
260 а мозда и неки висе је ових руских летецих лет лампи имала Титова Југа
еј, 260
а како се сецам,ваљда је то ген. Рендулиц једном рекао, све је то Тито купио за вињак и зенске царапе.