Руски одбрамбени сектор последњих година нагло је подигао производњу тенкова Т-90М, док програм Т-14 и даље касни. Производња Т-90 порасла је са око 90–110 тенкова годишње у периоду 2020–2021. на 280–300 у 2024, док процене говоре да би до средине 2028. могло да буде произведено 1.000 Т-90М.
Тежиште је пребачено на брзу попуну губитака и ослањање на проверену конструкцију Т-90М, дубоко модернизовану верзију Т-72. То је истовремено гурнуло у страну Т-14, тенк нове генерације који је требало да донесе крупан технолошки искорак.
Т-14 као тенк нове генерације
За разлику од Т-90М, Т-14 је развијен као потпуно нова конструкција. Посаду чине три члана смештена у оклопној капсули у предњем делу трупа, док је купола беспосадна. Такав распоред значајно повећава преживљавање посаде у случају поготка.
Тенк комбинује композитни оклоп, реактивну заштиту и активни систем заштите Афганит. Уз то су предвиђене електронске противмере, димне и аеросолне завесе, као и смањење радарског, инфрацрвеног и визуелног одраза. То је сложенији и савременији концепт заштите од оног код Т-90М.
Напреднији сензори, јача ватра и неизвесна будућност
Т-14 је добио напреднији сензорски пакет, камере за готово потпун преглед око возила, савремене термовизијске уређаје и дигитални систем управљања бојиштем. Конструкција је прилагођена умреженој борби, са разменом података са другим оклопним возилима, артиљеријом, беспилотним летелицама и командним местима.
Главно наоружање је топ 2А82-1М, који би требало да има већи притисак у цеви, бољу прецизност и већу енергију зрна од топа 2А46М на Т-90М. Нови аутомат пуњења прихвата дужа поткалибарна зрна, док систем управљања ватром треба да скрати време реакције аутоматским откривањем и избором циљева.
И поред тих предности, увођење Т-14 у ширу службу остаје неизвесно. Т-90М је једноставнији за производњу и зато је сада носилац руске тенковске обнове, али по замисли, заштити и дигиталним могућностима Т-14 остаје знатно амбициознији пројекат.