Пакистански ловци F-16 били су ограничени током сукоба са Индијом 2025. године, пре свега због домета ракета AIM-120C-5 AMRAAM. То је утицало на начин њихове употребе током операције Синдор.
AIM-120C-5 остаје главно оружје ваздух-ваздух пакистанске флоте F-16, са дометом од око 100 километара. У борби против маневарског циља тај домет је мањи и зависи од висине, брзине, електронског ратовања и понашања циља.
Ограничења у зони борбених дејстава
То је значило да су пакистански F-16, при приближавању зони борбених дејстава, могли да уђу у зону дејства индијских ловаца пре него што сами добију повољну прилику за лансирање. Због тога Пакистан није желео да већи део флоте F-16 излаже најопаснијим секторима.
F-16 су у Пакистан уведени почетком осамдесетих година, а модернизовани су почетком 2000-их, када су добили ракете AIM-120C. Та модернизација је тада смањила јаз у односу на индијске Su-30MKI, али је данас та предност нестала.
Кинески авиони преузимају главну улогу
Новији пакистански JF-17 Block III и J-10C, набављени из Кине почетком 2020-их, донели су знатно јаче могућности у борби ван визуелног домета. Оба типа користе AESA радаре, савремене везе за размену података и ракете PL-15 великог домета.
PL-15 има знатно већи домет од старијих ракета средњег домета, а процене јој дају максимални домет од око 300 километара. Уз то, пакистанско ваздухопловство се све више ослања на JF-17 као носећу платформу, док се J-10C посматра као знатно способнији ловац који би могао да стиже у већем броју.
Старост флоте F-16 и виши трошкови одржавања додатно отварају питање њене будућности. У Пакистану се већ помиње могућност да ти авиони буду повучени до средине 2030-их, док би даље ослањање на кинеске ловце могло да постане главни правац развоја.