Више европских држава последњих дана јавно подиже ниво упозорења због погоршања безбедносне ситуације и раста руског хибридног деловања. У фокусу су напади дроновима, сајбер претње, саботаже и притисак на државе које подржавају Украјину.
Француски председник Емануел Макрон наредио је израду плана за заштиту критичне инфраструктуре и најосетљивијих локација одбрамбене индустрије и технологије од напада дроновима и сајбер удара. У Пољској је премијер Доналд Туск упозорио да би државе које подржавају Украјину могле бити мета хибридних удара дроновима или ракетама.
Источни бок под посебним притиском
Литванија је после уласка сумњивог руског дрона из Белорусије у свој ваздушни простор убрзала одбрамбене и цивилне мере. У Вилњусу се ажурирају планови евакуације, а градске власти наводе да евакуација мора почети пре непосредне претње, а не када је град под ватром.
На источном крилу НАТО пажњу је изазвала и обука механизованих и тенковских батаљона Белорусије у близини Сувалског коридора. Реч је о простору између Пољске и Литваније који раздваја Калињинград од Белорусије и дуго важи за једну од најосетљивијих тачака у Европи.
Припреме широм континента
У Немачкој се, паралелно са војним проценама о могућем удару на територију НАТО до 2029, болнице припремају за већи пријем рањеника у ратним условима. Процене Бундесвера говоре да би у таквом сценарију у Немачку могло стизати и до 1.000 рањених војника дневно, што би брзо оптеретило и војни и цивилни здравствени систем.
Истовремено, Москва појачава мере у северозападним областима близу Балтика. Помиње се проширење болничких капацитета за рањене војнике. Европске државе те потезе прате са растућом резервом, уз оцену да се источни бок НАТО налази под све јачим безбедносним притиском.