Бродови америчке морнарице могли би да добију задатак да више пута пролазе кроз једну од најопаснијих зона за употребу противбродског наоружања како би омогућили наставак поморског саобраћаја.
Трампов план за пратњу бродова кроз Ормуски мореуз ставио би ратне бродове америчке морнарице на директну линију ватре
Трамп најавио пратњу танкера кроз Ормуски мореуз
Америчка морнарица могла би ускоро да почне да прати комерцијалне бродове кроз Ормуски мореуз, где је поморски саобраћај практично стао услед актуелног сукоба са Ираном, изјавио је председник САД Доналд Трамп. Такав потез подразумевао би да амерички ратни бродови редовно пролазе кроз овај мореуз, што би их удаљило од других оперативних задатака. Још важније, то би их довело директно у изузетно опасну зону у којој делује велики број иранских претњи – укључујући крстареће и балистичке ракете, беспилотне летелице за једнократни напад, експлозивом натоварене „камиказе“ чамце и морске мине.
„Уколико буде неопходно, морнарица Сједињених Држава почеће што пре да прати танкере кроз Ормуски мореуз“, написао је Трамп на својој друштвеној мрежи Truth Social.
Он је такође навео да је „са тренутним дејством“ наложио United States Development Finance Corporation (DFC) да обезбеди политичко осигурање ризика и финансијске гаранције за безбедност целокупне поморске трговине, посебно енергетских испорука које пролазе кроз Персијски залив. Како је додао, овај механизам биће доступан свим бродским компанијама.
„Без обзира на све, Сједињене Државе ће обезбедити слободан проток енергената ка свету. Економска и војна моћ САД је највећа на Земљи“, поручио је Трамп, најављујући да ће уследити и додатне мере.
Ормуски мореуз – најважнија енергетска артерија света
Команда CENTCOM за сада је одбила да коментарише детаље овог плана, а додатна питања упућена су и Белој кући.
Ормуски мореуз, који повезује Персијски залив и Омански залив, на најужем делу широк је свега око 20 наутичких миља. Значајан део пловног пута налази се у иранским територијалним водама, које се на југу делимично преклапају са водама Омана. У нормалним условима бродови пролазе кроз два утврђена пловна коридора широка по две миље.
Кроз овај мореуз сваке године пролази око петине светске трговине нафтом, а још већи удео отпада на поморски транспорт енергената. Он је такође кључни канал за извоз течног природног гаса. Месечно кроз њега прође око 3.000 бродова, укључујући танкере и контејнерске бродове.
Портал Politico раније је објавио да администрација Доналда Трампа разматра управо овакве мере, позивајући се на неименоване изворе.
„Расте забринутост да би енергетска тржишта у наредним данима могла бити под притиском како се војна кампања шири и географски и по интензитету“, рекао је један извор упознат са разговорима. „Приступ Ормуском мореузу је од кључног значаја за испоруке гаса и нафте, посебно из Катара и Саудијске Арабије.“
Напади на бродове и ризик за глобално тржиште енергената
Специјализовани поморски медиј Lloyd’s List наводи да је Трампова објава уследила „мање од 24 часа након што су званичници морнарице представницима бродских компанија рекли да ‘нема никакве шансе’ да пратња бродова почне у скорије време“.
Више цивилних бродова већ је нападнуто у близини Ормуског мореуза након што су САД и Израел током викенда започели заједничку операцију против Ирана. Иако амерички званичници тврде да иранске снаге нису успеле да блокирају овај стратешки пловни пут, поморски саобраћај је практично стао због борбених дејстава.
Поједини бродови покушавају да прођу кроз мореуз са искљученим транспондерима како би смањили ризик да буду откривени и нападнути. Опасност је додатно порасла након што су осигуравајуће компаније почеле да отказују полисе ратног ризика уочи очекиваног наглог поскупљења премија.
Ирански одговор на америчко-израелске нападе укључује и ударе на лучку инфраструктуру и енергетске објекте у више арапских држава Персијског залива. Уколико се ова ситуација настави, последице по глобално тржиште нафте и гаса могле би брзо постати веома озбиљне.
Историјско искуство: америчка пратња танкера током „Tanker War“
Ово није први пут да се Сједињене Државе суочавају са оваквом ситуацијом. Америчка морнарица је већ спроводила пратњу танкера у региону крајем осамдесетих година током такозваног „Tanker War“ периода у оквиру ирано-ирачког рата. То искуство показало је колико такве операције могу бити захтевне у погледу ресурса, али и колико су ризичне.
На врхунцу тих операција око 30 америчких ратних бродова пратило је комерцијалне бродове ка Персијском заливу и из њега. У подршку су били ангажовани и авиони, специјалне јединице и други војни ресурси.
Непосредно пре почетка пратње 1987. године, фрегата класе Oliver Hazard Perry USS Stark погођена је са две противбродске крстареће ракете Exocet које је испалио ирачки авион. Влада Ирака, тада под вођством Садама Хусеина, извинила се уз образложење да је брод замењен за ирански танкер. У нападу је погинуло 37 припадника америчке морнарице, док је 21 морнар рањен.
Годину дана касније, 1988, друга фрегата исте класе, USS Samuel B. Roberts, тешко је оштећена након што је налетела на иранску морску мину у Персијском заливу. Десет морнара је повређено, али није било погинулих.
Током тог периода рата, око 450 комерцијалних бродова било је нападнуто, а многи су оштећени или потопљени ракетама, минама и другим средствима.
Иранске ракете, дронови и мине као главна претња
Иран је од тада значајно проширио и модернизовао своје противбродске способности. Иако су америчко-израелски удари последњих дана ослабили део иранских ракетних и беспилотних капацитета, није јасно у којој мери је Техеран успео да обнови своје снаге након прошлогодишњег дванаестодневног рата са Израелом.
Истовремено, велики део иранског арсенала ракета краћег домета и беспилотних летелица остао је нетакнут и распоређен на различитим локацијама, што додатно отежава њихово уништавање.
У случају Ормуског мореуза додатни проблем представља његова уска географија. За разлику од Црвеног мора или Аденског залива, простор за маневрисање је ограничен. Иранске противбродске ракете и беспилотне летелице могу се лансирати са мобилних платформи на копну, укључујући и камионе прерушене у цивилна возила, што значајно отежава њихово откривање и неутралисање.
Ризична мисија за америчку морнарицу
Пратња бродова подразумевала би да амерички ратни бродови више пута пролазе кроз зоне највећег ризика, што би иранским снагама давало додатне прилике за напад. Управо због тога амерички ратни бродови тренутно делују знатно даље од Персијског залива – у Арапском мору и источном Медитерану.
Иран је у последњих неколико дана извео и нападе на војне базе и цивилне луке на супротној страни Персијског залива, што значи да ни те локације не представљају потпуно безбедна уточишта.
Савезници САД могли би да помогну у евентуалној операцији обезбеђивања пловидбе. Велика Британија и Француска већ изводе одбрамбене мисије пресретања иранских претњи изнад Персијског залива и источног Медитерана, а више држава шаље додатне снаге у регион.
Ипак, остаје неизвесно како би евентуална америчка операција обезбеђивања пловидбе кроз Ормуски мореуз могла да изгледа у пракси. Пратња бродова могла би да ублажи последице по светско тржиште енергената, али би то истовремено подразумевало значајне ризике и велике војне ресурсе. Штавише, чак и уз војну пратњу, бродске компаније би могле да оклевају да пролазе овим путем уколико осигурање и безбедносне гаранције остану неизвесне.