Brodovi američke mornarice mogli bi da dobiju zadatak da više puta prolaze kroz jednu od najopasnijih zona za upotrebu protivbrodskog naoružanja kako bi omogućili nastavak pomorskog saobraćaja.
Trampov plan za pratnju brodova kroz Ormuski moreuz stavio bi ratne brodove američke mornarice na direktnu liniju vatre
Tramp najavio pratnju tankera kroz Ormuski moreuz
Američka mornarica mogla bi uskoro da počne da prati komercijalne brodove kroz Ormuski moreuz, gde je pomorski saobraćaj praktično stao usled aktuelnog sukoba sa Iranom, izjavio je predsednik SAD Donald Tramp. Takav potez podrazumevao bi da američki ratni brodovi redovno prolaze kroz ovaj moreuz, što bi ih udaljilo od drugih operativnih zadataka. Još važnije, to bi ih dovelo direktno u izuzetno opasnu zonu u kojoj deluje veliki broj iranskih pretnji – uključujući krstareće i balističke rakete, bespilotne letelice za jednokratni napad, eksplozivom natovarene „kamikaze“ čamce i morske mine.
„Ukoliko bude neophodno, mornarica Sjedinjenih Država počeće što pre da prati tankere kroz Ormuski moreuz“, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social.
On je takođe naveo da je „sa trenutnim dejstvom“ naložio United States Development Finance Corporation (DFC) da obezbedi političko osiguranje rizika i finansijske garancije za bezbednost celokupne pomorske trgovine, posebno energetskih isporuka koje prolaze kroz Persijski zaliv. Kako je dodao, ovaj mehanizam biće dostupan svim brodskim kompanijama.
„Bez obzira na sve, Sjedinjene Države će obezbediti slobodan protok energenata ka svetu. Ekonomska i vojna moć SAD je najveća na Zemlji“, poručio je Tramp, najavljujući da će uslediti i dodatne mere.
Ormuski moreuz – najvažnija energetska arterija sveta
Komanda CENTCOM za sada je odbila da komentariše detalje ovog plana, a dodatna pitanja upućena su i Beloj kući.
Ormuski moreuz, koji povezuje Persijski zaliv i Omanski zaliv, na najužem delu širok je svega oko 20 nautičkih milja. Značajan deo plovnog puta nalazi se u iranskim teritorijalnim vodama, koje se na jugu delimično preklapaju sa vodama Omana. U normalnim uslovima brodovi prolaze kroz dva utvrđena plovna koridora široka po dve milje.
Kroz ovaj moreuz svake godine prolazi oko petine svetske trgovine naftom, a još veći udeo otpada na pomorski transport energenata. On je takođe ključni kanal za izvoz tečnog prirodnog gasa. Mesečno kroz njega prođe oko 3.000 brodova, uključujući tankere i kontejnerske brodove.
Portal Politico ranije je objavio da administracija Donalda Trampa razmatra upravo ovakve mere, pozivajući se na neimenovane izvore.
„Raste zabrinutost da bi energetska tržišta u narednim danima mogla biti pod pritiskom kako se vojna kampanja širi i geografski i po intenzitetu“, rekao je jedan izvor upoznat sa razgovorima. „Pristup Ormuskom moreuzu je od ključnog značaja za isporuke gasa i nafte, posebno iz Katara i Saudijske Arabije.“
Napadi na brodove i rizik za globalno tržište energenata
Specijalizovani pomorski medij Lloyd’s List navodi da je Trampova objava usledila „manje od 24 časa nakon što su zvaničnici mornarice predstavnicima brodskih kompanija rekli da ‘nema nikakve šanse’ da pratnja brodova počne u skorije vreme“.
Više civilnih brodova već je napadnuto u blizini Ormuskog moreuza nakon što su SAD i Izrael tokom vikenda započeli zajedničku operaciju protiv Irana. Iako američki zvaničnici tvrde da iranske snage nisu uspele da blokiraju ovaj strateški plovni put, pomorski saobraćaj je praktično stao zbog borbenih dejstava.
Pojedini brodovi pokušavaju da prođu kroz moreuz sa isključenim transponderima kako bi smanjili rizik da budu otkriveni i napadnuti. Opasnost je dodatno porasla nakon što su osiguravajuće kompanije počele da otkazuju polise ratnog rizika uoči očekivanog naglog poskupljenja premija.
Iranski odgovor na američko-izraelske napade uključuje i udare na lučku infrastrukturu i energetske objekte u više arapskih država Persijskog zaliva. Ukoliko se ova situacija nastavi, posledice po globalno tržište nafte i gasa mogle bi brzo postati veoma ozbiljne.
Istorijsko iskustvo: američka pratnja tankera tokom „Tanker War“
Ovo nije prvi put da se Sjedinjene Države suočavaju sa ovakvom situacijom. Američka mornarica je već sprovodila pratnju tankera u regionu krajem osamdesetih godina tokom takozvanog „Tanker War“ perioda u okviru irano-iračkog rata. To iskustvo pokazalo je koliko takve operacije mogu biti zahtevne u pogledu resursa, ali i koliko su rizične.
Na vrhuncu tih operacija oko 30 američkih ratnih brodova pratilo je komercijalne brodove ka Persijskom zalivu i iz njega. U podršku su bili angažovani i avioni, specijalne jedinice i drugi vojni resursi.
Neposredno pre početka pratnje 1987. godine, fregata klase Oliver Hazard Perry USS Stark pogođena je sa dve protivbrodske krstareće rakete Exocet koje je ispalio irački avion. Vlada Iraka, tada pod vođstvom Sadama Huseina, izvinila se uz obrazloženje da je brod zamenjen za iranski tanker. U napadu je poginulo 37 pripadnika američke mornarice, dok je 21 mornar ranjen.
Godinu dana kasnije, 1988, druga fregata iste klase, USS Samuel B. Roberts, teško je oštećena nakon što je naletela na iransku morsku minu u Persijskom zalivu. Deset mornara je povređeno, ali nije bilo poginulih.
Tokom tog perioda rata, oko 450 komercijalnih brodova bilo je napadnuto, a mnogi su oštećeni ili potopljeni raketama, minama i drugim sredstvima.
Iranske rakete, dronovi i mine kao glavna pretnja
Iran je od tada značajno proširio i modernizovao svoje protivbrodske sposobnosti. Iako su američko-izraelski udari poslednjih dana oslabili deo iranskih raketnih i bespilotnih kapaciteta, nije jasno u kojoj meri je Teheran uspeo da obnovi svoje snage nakon prošlogodišnjeg dvanaestodnevnog rata sa Izraelom.
Istovremeno, veliki deo iranskog arsenala raketa kraćeg dometa i bespilotnih letelica ostao je netaknut i raspoređen na različitim lokacijama, što dodatno otežava njihovo uništavanje.
U slučaju Ormuskog moreuza dodatni problem predstavlja njegova uska geografija. Za razliku od Crvenog mora ili Adenskog zaliva, prostor za manevrisanje je ograničen. Iranske protivbrodske rakete i bespilotne letelice mogu se lansirati sa mobilnih platformi na kopnu, uključujući i kamione prerušene u civilna vozila, što značajno otežava njihovo otkrivanje i neutralisanje.
Rizična misija za američku mornaricu
Pratnja brodova podrazumevala bi da američki ratni brodovi više puta prolaze kroz zone najvećeg rizika, što bi iranskim snagama davalo dodatne prilike za napad. Upravo zbog toga američki ratni brodovi trenutno deluju znatno dalje od Persijskog zaliva – u Arapskom moru i istočnom Mediteranu.
Iran je u poslednjih nekoliko dana izveo i napade na vojne baze i civilne luke na suprotnoj strani Persijskog zaliva, što znači da ni te lokacije ne predstavljaju potpuno bezbedna utočišta.
Saveznici SAD mogli bi da pomognu u eventualnoj operaciji obezbeđivanja plovidbe. Velika Britanija i Francuska već izvode odbrambene misije presretanja iranskih pretnji iznad Persijskog zaliva i istočnog Mediterana, a više država šalje dodatne snage u region.
Ipak, ostaje neizvesno kako bi eventualna američka operacija obezbeđivanja plovidbe kroz Ormuski moreuz mogla da izgleda u praksi. Pratnja brodova mogla bi da ublaži posledice po svetsko tržište energenata, ali bi to istovremeno podrazumevalo značajne rizike i velike vojne resurse. Štaviše, čak i uz vojnu pratnju, brodske kompanije bi mogle da oklevaju da prolaze ovim putem ukoliko osiguranje i bezbednosne garancije ostanu neizvesne.