Председник САД Доналд Трамп поставио је у децембру Томаса Денса на чело Америчке комисије за арктичка истраживања, тела које деценијама саветује Конгрес и Белу кућу о Арктику. За разлику од досадашње праксе, на чело комисије дошао је човек без формалног научног искуства, али са јаким политичким и пословним везама.
Денс је убрзо постао један од најгласнијих представника администрације када је реч о Арктику. У јавним наступима подржао је Трампов став о преузимању Гренланда и залагао се за ближе односе САД и Русије, што је изазвало нервозу међу савезницима у НАТО.
Везе са Русијом и бродоградњом
Денс је више пута истицао да САД морају да набаве више ледоломаца. Притом је отворено промовисао Дамен Схипyардс, холандску компанију са којом је имао пословну сарадњу док је његова консултантска фирма радила на томе да Дамен добије уговор америчке владе.
Спор није затворен. Денс није подносио евиденцију о сукобу интереса као класични државни функционер, јер чланови комисије по закону немају статус федералних службеника.
Додатну тежину случају дају Денсове дугогодишње везе са Русијом. Радио је у Москви деведесетих, а касније је одржавао контакте са људима из руског финансијског и политичког круга. У јавним наступима понављао је став да Москва и Вашингтон морају да се договоре ако желе миран Арктик.
Гренланд као политичко питање
По повратку у арктичку комисију, Денс је подржао оштрији курс Вашингтона према Гренланду. После Трампове поруке да ће САД доћи до Гренланда „овако или онако“, Денс је поручио да је „све на столу“, укључујући и опције које су у Копенхагену и међу савезницима дочекане хладно.
Арктик је у међувремену постао и безбедносно осетљивији простор. Русија и Кина шире активност на северу, отварају се нове поморске руте, а ледени појас добија већу војну и економску тежину. Зато улога човека који са те позиције говори о Русији, ледоломцима и Гренланду више није споредно кадровско питање.