Кашњења у ремонту нападних подморница Ратне морнарице САД у последњих десет година довела су до губитка 15.000 оперативних дана и трошка од 3,4 милијарде долара. Реч је о пловилима која су са посадама била задржана у луци уместо на задатку.
Између 2016. и 2025. настао је озбиљан застој у упућивању подморница на ремонт. Подморнице су остајале уз обалу и када више нису имале важећу сертификацију за редовне задатке, али нису могле ни у бродоградилиште.
Скупо стајање у луци
Такозвано активно празно стајање скупо плаћа америчка морнарица. За подморнице класе Лос Ангелес трошак је скоро 220.000 долара дневно за целу групу, док код класе Виргиниа прелази 237.000 долара дневно.
Кашњења у повлачењу нуклеарних подморница из употребе донела су још 722 милиона долара трошкова у периоду од 2016. до 2025. То значи да пловила остају уз обалу и чекају место у сувом доку за уклањање горива из реактора.
Бродоградилишта не стижу
Подморница УСС Пасадена, из класе Лос Ангелес, постала је неактивна у јануару 2025, али се њен улазак у Норфолк Навал Схипyард очекује тек у новембру 2028. За то време не може у оперативну употребу, али посада остаје на броду. Процењени трошак тог кашњења премашује 300 милиона долара.
ГАО упозорава да би од 2026. до 2030. чак 15 подморница могло да уђе у режим неактивног празног стајања, уз укупно 14.000 изгубљених дана и нови трошак од 3,1 милијарду долара. Ратна морнарица САД разматра више мера, укључујући уклањање нуклеарног горива док су подморнице још уз обалу, али за ту опцију нема детаљне анализе изводљивости и исплативости.
Кључни проблем остаје капацитет бродоградилишта. Ремонт нуклеарних подморница обавља се у четири државна бродоградилишта, док ограничени део посла преузимају и Генерал Дyнамицс Елецтриц Боат и Хунтингтон Ингаллс Индустриес Неwпорт Неwс Схипбуилдинг. Обнова инфраструктуре и повећање капацитета трајаће годинама, а застој већ сада директно погађа борбену готовост флоте.