КОМАНДНИ БРОД 6. ФЛОТЕ МОРНАРИЦЕ САД MOUNT WHITNEY ПЛОВЕЋИ КОМАНДНИ ЦЕНТАР ЗА НОСАЧЕ АВИОНА И ДЕСАНТНЕ БРОДОВЕ У СРЕДОЗЕМЉУ

Foto: Shutterstock

Морнарица Сједињених Америчких Држава одлучила је да у источни Медитеран као окосницу пловног састава упутио је командни брод 6. фолте (LCC/JCC 20) класе Blue Ridge који припада категорији амфибијско дестантних бродова.

Одлука о слању овог брода уследила је у среду увече 18. октобра 2023. године и брод је испловио из италијанске луке Гаета и упутио се према источном Средоземљу где ће се придружити УГНА-12 и УГНА-2 која тренутно плови преко Атлантика према Средоземљу.

Foto: Shutterstock

USS Mount Whitney (LCC/JCC 20) класе Blue Ridge је један од два изграђена брода, који служи као површинска борбена платформа за подршку Naval Striking and Support Forces NATO (STRIKFORNATO). Пре доласка у 6. флоту дуго је служио и као командни брод Друге флоте (1977-2005) која је била расформирана 2011, а онда поново формирана 2018. године

USS Mount Whitney (LCC/JCC 20) положена је 8. јануара 1969 у бродоградилишту  Newport News Shipbuilding & Drydock Company, Newport News, Virginia. Брод је добио име планинском врху Mount Whitney као делу планинског ланца Сијера Неваде у Калифорнији.

Foto: Shutterstock

Главно наоружање брода чине компјутери, комуникациона опрема и електронска средства како би били реализовани сви задаци командног брода. На на ово броду извршена је комплетна аутоматизација, па посада може да користи било коју комуникацију опреме по жељи. На палуби брод изгледа једноставно као да није у питању командни брод. Велика равна плауба без надградњи са чистинама има за циљ да минимизује сметње брода у његовом сопственом комуникационом систему. Комуникације дугог домета америчке морнарице су се у великој мери ослањале на високофреквентне радио системе 1970-тих и еволуирале су у претежно сателитске комуникације 2000-тих. Брод је како је електроника напредовала жичане велике антене замењене су сателитским.

Брод може да преноси и прима велике количине безбедних података до и са било које тачке на земљи преко ХФ, УХФ, ВХФ и СХФ (сателитских) комуникационих канала. Ова електронска технологија омогућава Заједничком обавештајном центру и Заједничком оперативном центру да обезбеде правовремену обавештајну и оперативну подршку која је доступна у морнарици.

Foto: Shutterstock

Овај брод се сматра једним од најсофистициранијих бродова са системом (C4I) Command, Control, Communications, Computer and Intelligence што омогућава команданту чина вицеадмирала да ефикасно командује повереним пловним саставом.

Срце брода представља ACDS (Аdvanced Combat Direction System) што би могли превести као унапређени систем за борбено управљање намењен за командовање већим пловним саставима. Систем ACDS има задатак да аутоматизира процес процене стања и одлука и усаврши процес доншења одлука. Систем осим главног има и подсклопове који се бав ситуацијом у ваздуху, на мору и копну и могоућавају команданту пловног састава да доноси одговарајуће одлуке. Осим тога брод прати метеоролошке, навигационе, електронске и логистичке положаје једног или више бродова. Систем омогућава командовање са чак 6 тактичких група која може да садржи једам или више носача авиона који могу да реализују од 200-240 авио полетања, три десантна брода са 1.800 припадника морнаричке пешадије, логистичком групом 3-4 брода за снабдевање танкерима за гориво, воду, бродови радионице, противподморничку групу.

Тактичко технички подаци:

Димензије брода: дужина 189 m , ширина 33 м, висина, газ 1м

Депласман пуни: 18.400 тона;

Погон: две гасне турбине, од којих је једна са редуктором

Брзина 23 чвора (43 км/х)

Капацитет 930 људи

Посада: 170 официра и 155 цивилних морнара

Наоружавање брода

2 топа  Phalanx CIWS

2 топа 25 mm Bushmaster

4 тешка митраљеза Бровинг калибра 12.7 mm

Mark 36 SRBOC противподморничке ракете

1 хеликоптер  MH-60S Knight Hawk