КАКО СУ УКРАЈИНЦИ ИЗНАД ЦРНОГ МОРА АМЕРИЧКИМ ПАТРИОТОМ ОБОРИЛИ РУСКИ СУ-24М!

Foto: Shutterstock

Украјински извори, али и руски Телеграм канали објавили су вест да је над Црним морем оборен јуришник Су-24М Црноморске флоте.

Како наовде оба извора летелица је оборена америчким ПВО системом MIM-104 „Patriot“ који дествује из околине Одесе.

Обарање се догодило недалеко од Змијског острва када је извођен напад. Како наводе оба извора у пратњи СУ-24М био је и ловац Су-30СМ, који се вратио. Како се наводи јуришник Су-24М у рејону Змијског острва који је, под заштитом ловца Су-30СМ, покушао да изврши ракетно-бомбардерски напад на југ Одесе, али захваљујући успешној операцији „Јужне „ваздухопловне команде и њихове ракетне батерије која је оборила авион.

Пилот и копилот у Су-24М су наводно страдали.

Напад је према извештају Украјинског ратног ваздухопловства извела ракетна батерија која дествује из околине Одесе.

Оборени авион Су-24М и СУ-30 СМ који је био у пратњи ове летелице припадају  43. самосталном морнаричком нападном авијацијском пуку Црноморске флоте са седиштем у ваздухопловној бази Саки на Криму.

Украјинска ПВО у поседу имају тренутно две ракетне батерије ПВО система MIM-104 Патриот. Једна се налази у околини Кијева, а друга у околини Одесе.

СУХОЈ СУ-24М

Направљен за уништавање противничких циљева током Хладног рата, мало ко је могао замислити да ће својетски фронтовски бомбардер СУ-24 кога су Американци назвали “мачевалац” (Fencer), данас да “хара” потсовјетским простором. почетком шездесетих година XX века дошло је до значајне измене доктрине употребе јуришних авиона. На основу те измењене доктрине америчка компанија General Dynamics развила је ловачко-бомбардерски авион F-111 Aardvark. У СССР је одлучено да се започне са пројектовањем новог нападачког авиона у пројектном бироу Сухоја. Радови су истовремено ишли у два правца. У првом је планирано да се изврши модернизација авиона СУ-7Б, из којег ће касније настати ловац-бомбардер са промењивом геометријом крила СУ-17. Други правац стварао је услове за настанак новог фронтовског бомбардера означеног као пројекат С-6.Пукови РВ Совјетског Савеза који су били наоружани са СУ-24 били су стационирани дуж западне границе СССР, у балтичким републикама, Украјини и Каљиниградском региону. Ваздухопловна база Чернојавск у Каљиниградском региону била је прва база чији су пукови били наоружани авионима СУ-24. Са овог аеродрома авиони су пребазирани у Источну Немачку, Пољску и Чехословачку и представљали су озбиљну претњу снагама НАТО. Касније су авиони постали саставни део совјетске групе армија у Немачкој, Пољској (северна група) и Мађарској (јужна група). Серијски примерци СУ-24М били су знатно измењени у односу на прототип Т-6-8М. Авиони СУ-24М добили су нападно-навигацијски систем ПНС-24М Тигр, који је објединио осматрачки радар Орион-А, радар за праћење терена Рељеф и нишанске уређаје за примену ласерских и ТВ вођених ракета и бомби. За самозаштиту авион је добио систем БКО-2 Карпати који се састоји од сигнализатора радарског зрачења СРО-15 Берјоза, ИЦ детектора Л-82 Мак који открива топлотни одраз нападачког авиона и ракета, уређаја за активно електронско ометање СПС-161 Геранијум, спремника ИЦ и радарских мамаца АПП-50. Подвесни контејнер Фантасмагорија обезбеђује примену противрадарских ракета. Авион је добио нову радио комуникацијску и радио-навигацијску опрему. СУ-24М би је први совјетски авион тактичке намене опремљен уређајем за попуну горивом у лету. Када се испод трупа СУ-24М постави контејнер УПАЗ-1А он постаје авион-танкер што је изузетно битна особина у фронтовској авијацији која не може да се ослања на малобројну флоту танкера, формацијски везану за стратешку бомбардерску авијацију. Серијска производња авиона СУ-24М трајала је од 1978. до 1993. године.