Ирачко-Ирански рат био је један од најкрвавијих регионалних ратова у коме су активно (дакако, посредно) учествовале обе супер силе, снабдевајући наизменично једну или другу државу наоружањем и војном опремом.
Осим новца, понекад би за узврат тражили да се домогну наоружања и војне опреме хладноратовског ривала. За такву операцију најподеснији су били Ирачани које је Совјетски Савез снабдевао артиљеријом, тенковима и муницијом у борби против Ирана.
Ирачани су често Совјетима давали драгоцено америчко оружје и војну опрему. На самом почетку рата, негде у октобру месецу 1980. године, Ирачани су запленили неколико готово неоштећених америчких уређаја за ометање АН/АЛQ-119, које је Вашингтон Иранцима доставио за време владавине Шаха Резе Пахлавија, а са којима су били опремљени Ирански ловци Ф-4 Фантом.
Иначе, почетком ирачко-иранског рата сваки фантом је морао да носи овакав уређај. Један од таквих уређаја пао је директно у руке Ирачана када се ирански фантом суршио у мочвару недалеко од Басре. Други уређај за ометање доспео је код Ирачана када се ирански пилот одлучио да се ослободи целокупне технике, укључујући ту и уређаје за ометање како би спасао голи живот.
Само месец дана од почетка дуготрајног и исцрпљујућег рата Ирачани су једну просторију напунили уређајима за електронско ометање, али и осталом електронском опремом за коју се одмах заинтересовала и руска војна обавештајна служба ГРУ као и КГБ, који су настојали да очувана техника буде пребачена у Совјетски савез.
Ирачани су такође често на граници обе државе приликом серије офанзива запленили велики број противоклопних ракета ТОW из арсенала иранске армије. Често су Ирачани на фронту током офанзиве затицали лансере и неупотребљене ракете. Совјети су заплењене ТОW ракете сматрали правим рудником, јер је за НАТО и Америчке снаге у Европи то је била ракета, која је требала зауставити совјетске тенковске клинове у случају напада на Западну Европу. Неки од заплењених пројектила су били нови и потицали су из 1975., па и каснијих годишта за разлику од првих ракета које су добијене крађом неексплодираног пројектила са стрелишта у Немачкој из 1970.године, али и неколицине примерака које су снаге Вијетнамске армије заплениле током офанзива на југ државе. Интересантно је и да је Ирачка армија од заплењених ракета ТОW била формирала један батаљон, а обуку за руковање овим противоклопним ракетама извршили су Јорданци.
Интересантно је да су Совјети такође, захваљујући Ирачанима добили и заплењен потпуно нов британски тенк „Чифтејн“ , као и амерички М 60 из 1978 године.Совјети су свакако сматрали да им је највећи трофеј који су икада држали у рукама, био амерички пројектил ваздух-ваздух АИМ-54А Феникс, који је носио ирански ловац америчке производње Ф-14 Томкет.
Ирачани су до ракете дошли сасвим случајно како се нагађало када је иранска посада лансирала ракету према ирачком авиону, који је летео у близини града Басре 1982.године. Том приликом ракета је промашила циљ и под малим углом пролетала између палми и пала на мочварно тло неоштећена, а да се није активирао уређај за самоликвидацију. Мештани који су се случајно кретали кроз мочвару налетели су на пројектил и о томе експресно обавестили ирачке власти. Један од ваздухопловних обавештајаца који је позван препознао је о ком се пројектилу ради, саставио службену белешку и под ознаком хитно посало у Багдад, сугеришући да је ракета извађена неоштећена и налази се на безбедном месту до даљњег.
Из Багдада је стигло наређење да се пројектил чува безбедно на тајној локацији док не стигну даља упутства. Интересантно, како се касније сазнало, да је тајна локација заправо била ваздушна база у околини Багдада и да је ракета АИМ-54А била стављена у један дрвени сандук и закопана у дворишту далеко од радозналих очију. Осим „безбедњака“, за садржину закопаног сандука је знао само командант авио-базе. Тако је пројектил самовао до лета 1986. године када је издато наређење да се пројектил откопа и припреми за преглед који ће обавити припадници ГРУ совјетске војне обавештајне службе.
Совјетски обавештајци, састали су се са директором Првог одељења обавештајне управе Ирачких ваздушних снага који је био обавештен о њиховом доласку. Он је заједно са совјетским војним обавештајцима отишао до ваздухопловне базе где је у једном празном хангару скинут поклопац са дрвеног сандука и када су идентификовали да се ради о АИМ-54А Феникс, наређено је његово хитно пребацивање у Совјетски савез.
Ирачани су за узврат добили већу количину траженог наоружања за авијацију и копнене снаге.