Израелско министарство одбране саопштило је да у одбрани од напада хамасових ракета није кориштен ласер Iron Beam.
Званичници одбране Израела потврдили су да ласерски одбрамбени систем „Гвоздени сноп” вечерас није коришћен и да су сва пресретања обављена коришћењем нормалних система које користи одбрамбени систем противракетне одбране.
Ово је свакако одличан повод да се исприча прича о овом ласеру који би требао да постане саставни део перотивракетне одбране Израела.
Нарастајући притисак јавности због неефикасности противваздушне одбране током Другог либанског рата, када је на Израел извршено 4228 ракетних напада, који су према полицијским изворима изазвали 53 мртвих, 20 теже и око 2000 лакше повређених налагао је нове мере одбране.
Тада је у просеку на Израел у периоду од 12.7.- 14.8.2006., падало 100 прва два викенда рата, а касније 200 ракета на дан, што је натерао ИДФ да уведе ласерски уништавач ракета NAUTILUS ког су заједно израдили израелска фирма Mafat у Northop Grumman још далеке 1990, када је због енормних трошкова био обустављен, а после искустава са Газом и Либаном опет оживљен и коначно преимнован у SKYGUARD, који је развио амерички Northop, али прилагођен за израелске потребе. Задатак овог система била је одбрана од ракета каћуша. Развој је ИДФ коштао 80 милиона долара и трајао је добре три године.
Систем је на тестирању успео да покрије 3-10 км, а цена коштања једног примерка, била је од 50-70 милиона долара. Овим системом у Израелу нису били сви одушевљени.
Др Одед Амицхаи, је сам развио више од 20 хемијских лансера за NAUTILUS, али је био убеђен да би боље било да се развој комплетно обавља у Израелу. Међутим цена таквог пројекта била би 1,25 милијарди долара за покривање територије ка граници са Либаном и 3 милијарде долара за подручије Газе. Према Амицхаиевим подацима од 4.000 испаљених Касама из Газе скоро 70 % је пало у пустињски ненасељени део Израела, а само 1.000 ракета је пало на насељени део, од тог броја само је петина проузроковла озбиљну штету и жртве.
Цена која је испостављена за SKYGUARD је била превисока, па су Израелци дали предност Рафаеловом кинетичком пресретачком систему Iron Dome (Цап) и развоју Iron Bema ласера.Iron Beam промовисан је 11. фебруара 2016.године као земаљски систем који користи мулти-киловат ласер за уништење долазних пројектила на даљини од 2 километра, а њега је произвела компанија Рафаел.
Iron Beam батерија треба да се састоји од одбрамбеног радара, командног центра и два ХЕЛ система који може бити монтирани на камионима.
Систем је замишљен да функционише тако што у случају да се ракета или артиљеријски пројектил провуче, преко радара ће се добити информације о циљу.
Термичка камера преузима праћење ракете док се не активирају два ласера, који кад постигну одговарајућу снагу уништавају мету.. За сада Израелци крију која је јачина ласера и она се наводно мери у стотинама киловата. Почело је прво да се ради на ласерима који ће обарати минобацачке пројектиле, а онда се даље ширило деловања овог система за обарање ракета и беспилотних летелица.
Оно што би, према конструкторима, олакшало целу ствар је коришћење постојећих елемената и радара са других сисема за употребуIron Beam. За Iron Beam могло би се користити средство за рано упозоравање ULTRA ( ELM 2090) затим радар Super Green Pine (ELM2090) и радар ELM2084 који би се користили за пријем података о циљевима.
Израелци планирају и увођење ваздушне компоненте антибалистичког штита, који би се састојао од стратешког дрона, који би био наоружан са ракетом Python 4.
Задатак овог система био би трагање за непријатељским пројектилима пре него што би се лансирала ракета Arrow или Patriot, при чему је од изузетног значаја помоћ сателита који би достављао дорну податке о лансерима, било мобилним, било у силосима и о њиховом активирању.
.