AMX-10RC борбено оклопно возило иако га је фанцуска војска одписала као непреспективно, свој нови живот нашло је у Украјини. Међутим, ни тамо се није баш прославило у чувеној јунској офанзиви.
Сада на видело избијају многи проблеми које ово оклопно возило има.
Наиме, командант украјинског батаљона мајро Спартанац како се представио у интервју за АФП рекао је да AMX-10RC нису погодини за офанизвне акције, јер имају танак оклоп, као и да су гелери гранате калибра 152 мм пробили оклоп.
Он наводи да је тако једном приликом страдала читава посада од четири члана.
Од кад је кренула украјинска офанзива 2. јуча у првим данима остављено је било неколико AMX-10RC, један је касније уништен, а било је и навода да ово оклопно возило има одличан топ који је прецизан попут снајперске пушке.
Од 30 испоручених возила украјинској војсци њих 9 је већ неповратно изгубљено. За сада није познато колико ових оклопних возила је заробљено, један је приказан на снимцима руске телевизије код Угледара.
У неповољан скор оклопног возила AMX-10RC убраја се и снимак на коме се види приликом продора према положајима 40. бригаде морнаричке пешадије руске морнарице. Том приликом једно оклопно возило је погођено противоклопном ракетом, док се друго возило повукло после покушаја напада.
Развој AMX-10RC започео је септембру 1970 после захтева француске војске да им је потребан наследник тешког оклопног возила Панхард. Прва три прототипа су била веома брзо завршена до јуна 1971. француска војска желела је да набави 525 AMX-10RC, али је та бројка смањена на 337 возила. Серијска производња креће 1976 године.
AMX-10RC направљени су од заварених алуминијских и челичних плоча, варене конструкције који посаду штите од пешадијског оружја малог калибра и делова граната. Такав ниво заштите не задавољава ни елементарне услове заштите на савременом ратишту, па је за возило развијен додатни пасивни оклоп који је возило добило у операцији Пустињска олуја. Возило је добило и посебан уређај за ометање система за навођење на вођеним противоклопним ракетама ЕИРЕЛ. Тај систем има ротирајућу главу са десет ИЦ одашиљача, надзорну кутију и потребне каблове за повезивање система.
Године 1994 AMX-10RC добили су топ компаније GIAT Industry калибра 105 мм Г2 који може да испаљује све врсте граната калибра 105 мм из НАТО арсенала које користе и тенкови. Точкаш има вертикални клинасти затварач. Цев топа има термоизолациону облогу и двосекцијску гасну кочницу на уласку у цев. Са тиме је била знатно повећана ватрена моћ овог ловца тенка која су постали опасан противник непријатељског оклопа на даљини до 2.000 м. Иначе борбени комплет садржи 38 граната. Овај точкаш има пројектиле од осиромашеног уранијума, које се користе и код тенкова АМХ-30. Оно што је интересантно је да AMX-10RC нема стабилизацију топа и прецизну ватру може да отвори само кад стане што га чини посебно осетљивим на услове на ратишту.После Заливског рата 1991. уграђена је купола ТМЛ на кпојој је заједно са топом спрегнут митраљез калибра 7,62 мм, а на обе стране куполе постављено је два пута по осам бацача димних кутија. Померање куполе и топе је електрохидраулично.
У AMX-10RC налази се систем за управљање ватром COTAC, коме је придодата термовизија Thomson-CSF Model DIVT 16 која је постављена лево од топа. Уз ласерски даљиномер чија је прецизност на даљини од 10.000 м +-5. После откирвања циља тобџија треба да прати циљ две до три секунде, колико је потребно времена да се израчунају сви параметри за отварање ватре. Још секунда и по довољна је за уношење могућих корекција и после тога артиљерац може да отвори ватру. Постављањем савремене термовизијске камере која може да открива циљеве на удаљености до 4.000 м, прецизност ватрене моћи ноћу и у сложеним метео условима једнака је прецизности за време дана, како тврде произвођачи.
AMX-10RC има одличну покретљивост, како стратешку, тако и тактичку. Стратешка покретљивост је остварена са веома великом аутономијом кретања до 1.000 км и максималном брзином од 85 км/х. Године 1993. донета је одлука да се у последњу верзију уграде дизел мотори Baudouin Model 6F SRX максималне снаге 280 КС у место Реновог мотроа ХС 115 од 260 коњских снага. Нови мотор у односу на стари имао је знатно мању потрошњу која је омогућила већу аутономију кретања.
Овај оклопни точкаш има амфибијска својства, а кретање по води омогућавају две водене млазнице на задњем делу возила, које се покрећу уз помоћ мотора. Максимална брзина на води износи 7,2 км/х. Захваљујући хидропнеуматским ослањању возило има добру покретљивост изван путева.
Оно што је специфичност оклопног возила AMX-10RC је и начин окретања возила који је сличан гусеничарима него точкашима. Уместо да се смер кретања мења заокретањем предњих точкова у жељеном правцу вожње код AMX-10RC се користе системом кочења- Смањењем брзине окретања левих точкова и задржавањем или повећањем брзине окретања десних точкова возило ће се окренути улево, као и кад је на тенку блокирана једна гусеница. Такво начело поједностављује конструкцију, али повећава напрезање трансмисије и трошење кочница и пнемуматика.
Верзије АМХ-10
Из основног модела изведено је више различитих типова возила: AMX-10RAC 6×6 са куполом GIAT TS 90 у коју је уграђен топ CN90F калибра 90 мм (извозна верзија); АМХ-1RAA прототип са топом калибра 30/2, АМХ-10 RTT, оклопни транспортер са куполом „драгар“ у коју је уграђен топ М811 калибра 25 мм са спрегнутим митраљезом калибра 7,62 мм и 2х3 бацача димних кутија
Тактичко технички подаци за АМХ-10РЦ
Посада: 4 члана
Тежина: 15,88 т
Димензије: дужина: 9,15 м, висина: 2,66 м, ширина: 2,95
Мотор: Дизел 280 коњских снага,
Максимална брзина. 85 км/х
Максимални радијус кретања: 1000 км
Главно наоружање топ калибра 105 мм
Борбени комплет: 38 граната