Андреј Млакар
Да нужда мења правила, посебно важи у рату, када све што се може да се употреби за одбрану или напад се користи.
Руске извиђачке беспилотне летелице и дронови камиказе задају велику главобљу украјинској војсци. Недостатак ПВО система западне производње, посебно лаких преносних као и цевне артиљерије присилио је украјинску војску да почне за пресретање да користе школске авионе Јаковљев ЈАК-52.
Остало је нејасно како је руска извиђачка беспилотна летелица оборена с обзиром да ЈАК-52 нема у себи уграђено наоружање, Да ли се пуцало из ручног ватреног оружја из отворене кабине при малим брзинама није познато или је оборен можда пуцњаваом са земље из аутоматског оружја је за сад енигма.
У случају прве верзије и у овом случају сцене из Прво светског рата и Манфреда фон Ритхофена (Црвеног барона“ су више него сличне и помало архаичне.
Оно што је интересантно јесте, да је у време Совјетског Савеза производња овог авиона била је препуштена Румунији, која је летелицу производила за потребе Совјетског ваздухопловства.
Украјински ЈАК-52 су иначе офарбани у дигиталну шару, карактеристичну за летелице тог ваздухопловства.
Иначе, шкосли авион ЈАК-52 неодољиво подсећа на просављене руске ловце из Другог светског рата иако је много млађи с обзиром да је почео да се производи од краја 1970 тих. Совјетски Савез производњу овог авиона преселио у Румунију где је до 1992 произведена невероватна цифра од 1.600 ових летелица за Војно ваздухопловство Совјетског Савеза.
Тактишко технички подаци:
ЈАК- 52 је школски авион намењен за обуку. У питању је дввосед који има клипни мотор М-14П јачине 360 коњских снага. Прив лет ова летелица је је имала 1976, а у серијској производњи се налазила од 1979. године.
Димензије летелице: дужина 7,75 м, распон крила 9,3 м, висина 2,7 м;
Маса празног авиона: 1015 кг, максимална полетна 1305 кг
Максимална брзина летелице 270 км/х
Плафон лета 4000м
Максимални долет 500 км