Argentinske invazione snage 2. aprila 1982. godine, iskrcale su se i potom zauzele Foklandska ostrva, koja su bila u sastavu Velike Britanije. Sledećeg dana britanski premijer Margaret Tačer naređuje vojni odgovor na argentinsku invaziju. Britanski vojni brodovi isplovljavaju 5. aprila iz luke Portsmut.
Do sredine aprila RAF je formirao vazduhoplovnu bazu Vajdvejk na ostrvu Asension u centralnom Atlantiku. Sastav vazduhoplovne baze činili su britanski bombarderi Avro Vulkan B.Mk-2A, tankeri tipa Viktor K-2 i lovački avioni tipa F-4M Fantom FGR-2. Borbena dejstva protiv argentinskih snaga na Foklandskim ostrvima započela su 1. maja 1982. godine, vazdušnim napadom britanskog bombardera Avro Vulkan, na aerodrom Port Stenli.
Bombarderi nisu imali dovoljan dolet, te je vršeno nekoliko punjenja gorivom u letu. Zbog toga je bilo potrebno 11 letećih tankera tipa Viktor K-2 kako bi se omogućilo da samo dva bombardera Vulkan dostignu cilj. Na kraju je samo jedan bombarder napao ciljeve na aerodromu Port Stenli. To je bilo dovoljno da uveri argentinske komandante da su Britanci sposobni da izvrše napad i na kopneni deo Argentine. Taj napad je predstavljao strategijski uspeh RAF-a, koji je doveo do toga da su Argentinci povukli sve lovačke avione nazad u maticu.
Ta takoreći, ishitrena odluka komandanata nepovoljno će se odraziti na aktivnost RV Argentine. Budući da su avioni RV i RM Argentine imali mali dolet, to će dovesti do dosta gubitaka u avionima u toku vazdušnih borbi sa britanskim lovcima Si Herijer FRS Mk-1.
Naime, argentinski avioni su morali uključiti forsaž da bi izbegli ispaljene
rakete AIM-9L što je dovodilo do pada aviona zbog nedostatka goriva u rezervoarima. A, i sami Argentinci su raspolagali sa svega dva leteća tankera KC-130H koji nisu mogli da stignu da opsluže sve avione s gorivom. Samo nekoliko minuta posle napada bombardera Vulkan na aerodrom Port Stenli, usledio je napad devet aviona Si Herijer s nosača aviona HMS Hermes.
Avioni Si Herijer su kasetnim bombama BL-755 napali aerodrom Port Stenli i malu travnatu pistu Gus Grin. U oba napada je uništeno nekoliko argentinskih aviona i oštećena aerodromska infrastruktura. U međuvremenu argentinski avioni tipa Dager i Miraž-IIIEA iz sastava 6. grupe izvršili su napad na britanske snage. U borbi koja je usledila avioni Si Herijer s nosača aviona HMS Invinsibl oborili su četiri argentinska aviona Dager.
Argentinci su takođe izgubili i jedan Miraž-IIIEA iz sastava 8. grupe dok je drugi oštećen, a zatim oboren “prijateljskom” vatrom iznad aerodroma Port Stenli. Argentinci su pored aviona tipa Dager i Miraž-IIIEA, koristili i avione A-4B, A-4C i A-4Q popularno zvani Skajhok. Pored gore navedenih aviona oni su koristili i lake bombardere Kanbera B.Mk-62 i lake jurišne elisno-mlazne avione IA-58 Pukara kao i naoružane avione za obuku MB-339.
Od raketa vazduh-vazduh koristili su najviše rakete AIM-9B Sajdvinder, mada su imali i Šafrir-2, Matra R-550 Mežik i Matra R-530. Ipak su im lovački avioni najčešće bili naoružani raketama AIM-9B. S druge strane avioni iz sastava britanskih lovačkih snaga bili su naoružani novom sverakursnom raketom AIM-9L Sajdvinder. Te rakete su britanskim pilotima omogućavale da ih lansiraju i u susretnom kursu. U bliskim borbama u vazduhu britanski piloti su koristili upravljanje vektorom potiska u horizontalnom letu, i to vrlo efikasno.
Nakon otkrivanja da se iza njih nalazi argentinski lovački avion, oni su odmah vršili skretanje toka izduvnih gasova motora, usled čega su avioni menjali svoj ugaoni položaj i smanjivali brzinu. Kao rezultat toga protivnički avion je izletao napred, pa su britanski piloti dolazili u povoljan položaj za napad. Za izvršenje
lovačkih zadataka Britanci su pored aviona Si Herijer koristili i avione Herijer GR-3, s tim što su najčešće formirali mešovite grupe: vođa ili vodeći par na lovcu
Si Herijer, a pratilac ili prateći par na avionu Harijer. Britanci su angažovali 20 aviona Si Herijer iz sastava 800. i 801. mornaričkog skvadrona i 10 aviona Herijer GR-3 iz sastava 1. skvadrona RAF-a. Avioni su ukupno izveli 1650 borbenih letova od čega su avioni Si Herijer imali 1500 a avioni Herijer 150 letova. Argentinci su angažovali ukupno 164 borbena aviona i to: pet aviona Super Etendard, 58 aviona A-4B/C/Q Skajhok, 39 aviona (od 43 isporučena) tipa Dager, 17 lovaca Miraž-IIIEA, deset lakih bombardera Kanbera B.Mk-62 i 35 jurišnih elisno-mlaznih aviona IA-58 Pukara.
Dva dana posle potapanja argentinske krstarice General Belgrano, 4. maja 1982. godine britanski razarač HMS Šefild pogodila je protivbrodska raketa AM-39 Ekzose koju je lansirao argentinski avion Super Etendard. Sasvim prosečan avion, je zahvaljujući efikasnim raketama Ekzose priredio veliko iznenađenje za britansku flotu. Sa samo tri ispaljene rakete od kojih je jedna promašila cilj, potopljeni
su razarač Šefild i popisni transportni brod Atlantik Konvejer, koji je potonuo zajedno s deset ukrcanih helikoptera.
Avioni A-4Q Skajhok koji su 21. maja poleteli s nosača aviona 25 de Majo napali su britansku fregatu HMS F-184 Ardent s devet bombi. Dve su pogodile hangar i uništile helikopter Links. Minut posle toga fregatu je napao avion Dager, a dvadeset minuta nakon toga i tri aviona Skajhok, potom su je napala i tri aviona Miraž-IIIEA.
Pod žestokim napadima argentinskih aviona, fregata je potonula 22. maja 1982. godine. Gubici sukobljenih strana bili su sledeći: Velika Britanija je izgubila dva aviona Si Herijer od dejstava vatre sa zemlje, četiri aviona Si Herijer su izgubljena zbog tehničkih problema, četiri aviona Herijer GR-3 su takođe izgubljena zbog tehničkih problema. Ukupno Britanci su izgubili deset aviona i 24 helikoptera.
Argentinci su izgubili ukupno 75 aviona i 25 helikoptera. Od dejstava u vazdušnim borbama izgubljen je 41 avion (11 Dager, 10 A-4B, 2 Miraž-III, 7 A-4C, 3 IA-58, 1 Lir Džet-35A, 3 A-4Q, 2 Kanbera, 1 MB-339) i pet helikoptera (1 Alouette A-103 i 4 Puma).
Na zemlji je uništeno 15 aviona (9 IA-58, 4 T-34 Mentor i 2 Šort Skajven) i 4 helikoptera (1 A-109, 1 CH-47C i 2 Puma). Zarobljeno je 14 aviona (11 IA-58 i 3 MB-339) i 15 helikoptera (2 A-109, 9 UH-1H, 1 CH-47C, 1 Puma i 2 BEL-212). U raznim incidentima izgubljeno je pet aviona (2 A-4C, 1 IA-58 i 1 MB-339) i jedan helikopter (Links HAS Mk-23).
U ovom ratu u borbi protiv britanske flote, hrabrost argentinskih pilota nije mogla da nadoknadi tehnološku zaostalost vazduhoplovnih snaga Argentine. Ovde se treba navesti i embargo koje su uvele vlasti SAD Argentini, na uvoz naoružanja i vojne opreme. Rat je završen 14. juna 1982. godine pobedom Velike Britanije.
Kao izvor korišćena je knjiga: Danko Borojević, Paklena krila , mlazni borbeni avioni u ratu 1943-2004, SGC, Beograd, 2009.