Аргентинске инвазионе снаге 2. априла 1982. године, искрцале су се и потом заузеле Фокландска острва, која су била у саставу Велике Британије. Следећег дана британски премијер Маргарет Тачер наређује војни одговор на аргентинску инвазију. Британски војни бродови испловљавају 5. априла из луке Портсмут.
До средине априла РАФ је формирао ваздухопловну базу Вајдвејк на острву Асенсион у централном Атлантику. Састав ваздухопловне базе чинили су британски бомбардери Авро Вулкан Б.Мк-2А, танкери типа Виктор К-2 и ловачки авиони типа Ф-4М Фантом ФГР-2. Борбена дејства против аргентинских снага на Фокландским острвима започела су 1. маја 1982. године, ваздушним нападом британског бомбардера Авро Вулкан, на аеродром Порт Стенли.
Бомбардери нису имали довољан долет, те је вршено неколико пуњења горивом у лету. Због тога је било потребно 11 летећих танкера типа Виктор К-2 како би се омогућило да само два бомбардера Вулкан достигну циљ. На крају је само један бомбардер напао циљеве на аеродрому Порт Стенли. То је било довољно да увери аргентинске команданте да су Британци способни да изврше напад и на копнени део Аргентине. Тај напад је представљао стратегијски успех РАФ-а, који је довео до тога да су Аргентинци повукли све ловачке авионе назад у матицу.
Та такорећи, исхитрена одлука команданата неповољно ће се одразити на активност РВ Аргентине. Будући да су авиони РВ и РМ Аргентине имали мали долет, то ће довести до доста губитака у авионима у току ваздушних борби са британским ловцима Си Херијер ФРС Мк-1.
Наиме, аргентински авиони су морали укључити форсаж да би избегли испаљене
ракете АИМ-9Л што је доводило до пада авиона због недостатка горива у резервоарима. А, и сами Аргентинци су располагали са свега два летећа танкера КЦ-130Х који нису могли да стигну да опслуже све авионе с горивом. Само неколико минута после напада бомбардера Вулкан на аеродром Порт Стенли, уследио је напад девет авиона Си Херијер с носача авиона ХМС Хермес.
Авиони Си Херијер су касетним бомбама БЛ-755 напали аеродром Порт Стенли и малу травнату писту Гус Грин. У оба напада је уништено неколико аргентинских авиона и оштећена аеродромска инфраструктура. У међувремену аргентински авиони типа Дагер и Мираж-IIIЕА из састава 6. групе извршили су напад на британске снаге. У борби која је уследила авиони Си Херијер с носача авиона ХМС Инвинсибл оборили су четири аргентинска авиона Дагер.
Аргентинци су такође изгубили и један Мираж-IIIЕА из састава 8. групе док је други оштећен, а затим оборен “пријатељском” ватром изнад аеродрома Порт Стенли. Аргентинци су поред авиона типа Дагер и Мираж-IIIЕА, користили и авионе А-4Б, А-4Ц и А-4Q популарно звани Скајхок. Поред горе наведених авиона они су користили и лаке бомбардере Канбера Б.Мк-62 и лаке јуришне елисно-млазне авионе ИА-58 Пукара као и наоружане авионе за обуку МБ-339.
Од ракета ваздух-ваздух користили су највише ракете АИМ-9Б Сајдвиндер, мада су имали и Шафрир-2, Матра Р-550 Межик и Матра Р-530. Ипак су им ловачки авиони најчешће били наоружани ракетама АИМ-9Б. С друге стране авиони из састава британских ловачких снага били су наоружани новом сверакурсном ракетом АИМ-9Л Сајдвиндер. Те ракете су британским пилотима омогућавале да их лансирају и у сусретном курсу. У блиским борбама у ваздуху британски пилоти су користили управљање вектором потиска у хоризонталном лету, и то врло ефикасно.
ловачких задатака Британци су поред авиона Си Херијер користили и авионе Херијер ГР-3, с тим што су најчешће формирали мешовите групе: вођа или водећи пар на ловцу
Си Херијер, а пратилац или пратећи пар на авиону Харијер. Британци су ангажовали 20 авиона Си Херијер из састава 800. и 801. морнаричког сквадрона и 10 авиона Херијер ГР-3 из састава 1. сквадрона РАФ-а. Авиони су укупно извели 1650 борбених летова од чега су авиони Си Херијер имали 1500 а авиони Херијер 150 летова. Аргентинци су ангажовали укупно 164 борбена авиона и то: пет авиона Супер Етендард, 58 авиона А-4Б/Ц/Q Скајхок, 39 авиона (од 43 испоручена) типа Дагер, 17 ловаца Мираж-IIIЕА, десет лаких бомбардера Канбера Б.Мк-62 и 35 јуришних елисно-млазних авиона ИА-58 Пукара.
Два дана после потапања аргентинске крстарице Генерал Белграно, 4. маја 1982. године британски разарач ХМС Шефилд погодила је противбродска ракета АМ-39 Екзосе коју је лансирао аргентински авион Супер Етендард. Сасвим просечан авион, је захваљујући ефикасним ракетама Екзосе приредио велико изненађење за британску флоту. Са само три испаљене ракете од којих је једна промашила циљ, потопљени
су разарач Шефилд и пописни транспортни брод Атлантик Конвејер, који је потонуо заједно с десет укрцаних хеликоптера.
Авиони А-4Q Скајхок који су 21. маја полетели с носача авиона 25 де Мајо напали су британску фрегату ХМС Ф-184 Ардент с девет бомби. Две су погодиле хангар и уништиле хеликоптер Линкс. Минут после тога фрегату је напао авион Дагер, а двадесет минута након тога и три авиона Скајхок, потом су је напала и три авиона Мираж-IIIЕА.
Под жестоким нападима аргентинских авиона, фрегата је потонула 22. маја 1982. године. Губици сукобљених страна били су следећи: Велика Британија је изгубила два авиона Си Херијер од дејстава ватре са земље, четири авиона Си Херијер су изгубљена због техничких проблема, четири авиона Херијер ГР-3 су такође изгубљена због техничких проблема. Укупно Британци су изгубили десет авиона и 24 хеликоптера.
Аргентинци су изгубили укупно 75 авиона и 25 хеликоптера. Од дејстава у ваздушним борбама изгубљен је 41 авион (11 Дагер, 10 А-4Б, 2 Мираж-III, 7 А-4Ц, 3 ИА-58, 1 Лир Џет-35А, 3 А-4Q, 2 Канбера, 1 МБ-339) и пет хеликоптера (1 Алоуетте А-103 и 4 Пума).
На земљи је уништено 15 авиона (9 ИА-58, 4 Т-34 Ментор и 2 Шорт Скајвен) и 4 хеликоптера (1 А-109, 1 ЦХ-47Ц и 2 Пума). Заробљено је 14 авиона (11 ИА-58 и 3 МБ-339) и 15 хеликоптера (2 А-109, 9 УХ-1Х, 1 ЦХ-47Ц, 1 Пума и 2 БЕЛ-212). У разним инцидентима изгубљено је пет авиона (2 А-4Ц, 1 ИА-58 и 1 МБ-339) и један хеликоптер (Линкс ХАС Мк-23).
У овом рату у борби против британске флоте, храброст аргентинских пилота није могла да надокнади технолошку заосталост ваздухопловних снага Аргентине. Овде се треба навести и ембарго које су увеле власти САД Аргентини, на увоз наоружања и војне опреме. Рат је завршен 14. јуна 1982. године победом Велике Британије.
Као извор коришћена је књига: Данко Боројевић, Паклена крила , млазни борбени авиони у рату 1943-2004, СГЦ, Београд, 2009.