Гурка (Gurkha) првобитно је било име владајуће куће Непала, које је касније пренесено и на припаднике владајућег племена а временом и на све становнике ове хималајске краљевине.
Против тих непалских ратника Британци су се борили 1813. и 1816. године али су и поред извојеване победе претрпели велике губитке и што је најважније стекли су поштовање према тим непалским борцима и саме Гурке су развиле поштовање према британској војсци.
Та узајамна поверења крунисана су са стварањем првог пука од три батаљона Гурки 1815. године. Кроз историју британске војске од те године име Гурка је синоним за храброст, издржљивост, лојалност и поверење.
У Првом светском рату је на страни Британаца ратовало око 200000 Гурки те су чак били и на западном фронту као гарант да Париз неће пасти у руке Немачке.
У Другом светском рату, Гурке су такође имале значајну улогу у саставу снага УК (Уједињено Краљевство). Синови Хималаја борили су се за круну од севера Африке, џунгли Бурме и Малезије и на Сицилији. Цена учешћа Гурки у овом рату плаћена је са 10000 погинулих и 23000 погинулих. За учешће у рату одликовано је 2734 Гурки.
Убрзо по завршетку рата, Британци 1947. године напуштају Индију, која добија своју Самосталност. У то време у британско-индијској војсци било 10 пукова Гурки са око 10000 људи.
Од тих десет пукова, Индија преузима шест а Британија четири . После завршетка поделе, „британске Гурке“ учествују у борбама у џунглама Борнеа и Малезије а посебно су се истакле у рату за Фокланде.
На Фокландима, Гурке су показале сву своју спремност, обученост али и свирепост рата који је на генерацијама Гурки оставио дубок траг. наиме, где су се појавиле Гурке, у том рату заробљеника није било а кружиле су и приче о канибализму међу припадницима Гурки, што нигде наравно није потврђено.
Донедавно су се делови јединица Гурка могли видети и на Балкану и у Авганистану. Гурке се ангажују на местима где Британци траже добровољце. Гурке из генерације у генерацију гаје традицију ратника тако да се служба у британској војсци у породицама преноси са оца на сина и највећом чашћу се сматра наставак очевог службовања.
Постати Гурка ратник у британској војсци, сматра се великом чашћу за све Непалце. Да би се то постало проводи се регрутација уНепалу коју воде бивши Гурка подофицири који путују Непалом у потрази за одговарајућим кандидатима. за сваког регрута кога доведу и који буде примљен на обуку они добијају новчану награду. Сваке године се у регрутном центру Пакхара у Непалу појави око 7000 регрута.
Гурка може приступити војсци са 17 година. Процес селекције је пун интензивних психолошких и медицинских тестова. Поред тога има и тест снаге који укључује пењање на планину са 70 фунти терета (око 32 кг) на раменима. овај тест прође свега око 200 регрута који се шаљу на шестонедељни селекциони курс на којем одустане још један број регрута.
Ко прође све ове вежбе и селекцију одлази на обуку у Велику Британију на 42 недеље. Постоје подаци који говоре да од 600 пријављених регрута на крају у војску буде примљен само један.
По приступању у редове британске војске, Гурке после сваке три године у Непалу проводе по шест месеци. У својој служби највише могу да достигну чин мајора Гурка а у већини случајева су подофицири у Гурка јединици. Ако за 15 година службе Гурка војник не добије чин наредника, он се повлачи из службе.
Официрски кадар је готово сав британски, који говоре непалски и обука се изводи на непалском.
Њихово гесло „Боље умрети него бити кукавица“ говори о њиховој борбености и војничкој части.
Тренутно је око 2500 Гурки у саставу британске војске и они су смештени у Чурч Крукам у Хемп-шајру у Енглеској.
Своју јединицу имају у саставу 5. ваздушно-десеантне бригаде британске војске. Имају четири батаљона и то: 2. гурка батаљон краља Едварда, 6. гурка батаљон краљице Елизабете, 7. гурка батаљон војводе од Единбурга и 10. гурка батаљон принцезе Мери. Поред тога постоје и јединице за инжињеријска дејства као и за транспорт тако да могу да дејствују као самостална пешадијска јединица.
У склопу Краљевске војне академије налази се демонстрациона чета Гурки, која питомцима изводи демонстрације на високом нивоу. Састав чете мења се сваке године.
Гурке носе тамнозелене беретке и ознаку коју чине два укрштена кукри ножа на црвеној правоуугаоној подлози. Сваки од батаљона има своју ознаку коју носе његови припадници на капама.
Оно што чини Гурке препознатљивим, јесте нож кукри, који сви имају и стално их носе са собом.
Синови Хималаја, још увек верно служе британској круни.