Пише: Данко Боројевић
Због нерешених граничних проблема са Перуом, авијација Еквадора се сукобила са авијацијом Перуа у три наврата. Први сукоб се одиграо 1941. године, и том приликом авијација Перуа је била успешнија. Без сумње, овај сукоб се одиграо у најгорем периоду по ваздухопловство Еквадора. Супериорно ваздухопловство Перуа је однело победу, док се ваздухопловство Еквадора због недостатка резервних делова могло само задовољити извиђачким мисијама.
Други сукоб који се одиграо четрдесет година касније, у провинцији Пакуиша јануара и фебруара 1981. године био је знатно озбиљнија провера спремности ваздухопловства Еквадора. Сукоб се одиграо у области Кордиљера дел Кондор, од 22. јануара до 5. фебруара 1981. године. Перу је поново користио своје авионе за напад на позиције еквадорске војске, али овај пут у обзир је требало узети и способност еквадорског ваздухопловства. Наиме, у ловачким и задацима подршке копненим снагама, авијација Еквадора је користила нове авионе Јагуар Мк-1 и Мираге Ф-1, који су били наоружани ракетама ваздух-ваздух Матра Р-550 Магиц. Такође, су са ракетама ваздух-ваздух били наоружани и лаки бомбардери Цанбера БМк-6. Подршку трупама на земљи пружали су јуришни авиони А-37Б Драгонфлy, Стрикемастер Мк-89 и авиони Т-33. Ваздухопловство Еквадора је у том сукобу обавило на стотине летова, како борбених, тако и летова у транспортним мисијама. Међутим, и овај сукоб је завршен у корист Перуа.
КОНДОРОВ (КАНЕПА) РАТ
Период крајем осамдесетих и током деведесетих година ХХ века, је период економске кризе која је захватила готово све државе Јужне Америке. И поред тешке економске ситуације, политичка структура у Еквадору знала је да ће поново доћи до сукоба са Перуом.
Чарке на граници с Еквадором, између копнених снага Перуа и Еквадора трајале су уз смањени интензитет све до 1995. године. Иако је Перу из Другог пограничног рата са Еквадором вођеним 1981. године изашао као победник, чарке на немирној граници између те две земље нису прекидане.
Отворени сукоб између копнених снага две суседне земље избио је 9. јануара 1995. године. Може се рећи да је рат с Еквадором дошао у лошем тренутку по ваздухопловство Перуа. Традиционално једно од најјачих ваздухопловстава у Јужној Америци, ваздухопловство Перуа је било неспремно за сукоб, због економске кризе која је погодила Перу током осамдесетих година ХХ века и која је свој утицај имала и током деведесетих година ХХ века. Почетком 1995. године, с кризом која се надвила над ваздухопловством Перуа, ваздухопловство није било спремно за рат који је избио. Наиме, већи део флоте ловаца Мираге-2000 која је набављена током осамдесетих година ХХ века била је приземљена због недостатка резервних делова. Само су три Мираге-2000П била спремна за борбу, што је било недовољно. Исти проблем је мучио јединице које су биле наоружане авионима СУ-22М, од којих је свега седам авиона било спремно за борбу. Такође, су и јединице наоружане авионима А-37Б мучили слични проблеми. Једноставно ваздухопловство Перуа није било спремно за рат, иако ће се ситуација побољшати крајем јануара 1995. године.
Економска криза потресала је и Еквадор, али је Еквадор константно држао већину флоте авиона Мираге Ф-1ЈА, Кфир Ц-2 и Јагуару исправном стању. Са скоро десет Мираге Ф-1ЈА/ЈЕ, десет авиона Кфир и четири до шест авиона Јагуар у борбеној исправности, ваздухопловство Еквадора иако мање у укупном бројном стању, са скоро 30 авиона у исправном стању бројчано је било у предности над ваздухопловством Перуа, које је имало нешто више од десетак авиона у исправном стању. Тако да је ваздухопловство Еквадора било у квалитативној предности над ваздухопловством Перуа током рата 1995. године, у односу на претходни рат који је вођен 1981. године, када је ваздухопловство Перуа било у предности.
Почетком 1995. године почео је рат који је познат као Кондоров рат, јер је вођен у подручју које је познато под именом Кордиљера дел Кондор. Наведени рат је познат и као Канепа рат. Снаге сукобљених страна су се концентрисале у долини реке Канепе и по њој је овај рат и назван Канепа рат.
Наиме, већ 9. јануара 1995. године, једна патрола перуанске војске је упала на територију Еквадора, дошло је до окршаја са војницима Еквадора те је она разбијена. Два дана после, 11. јануара још једна патрола перуанских војника упада на територију Еквадора. Већ 21. и 22. јануара почиње општи напад снага Перуа на границу Еквадора у рејону Кордиљера дел Кондор и Канепа реке. У тим нападима Перуанци масовно користе артиљерију и хеликоптере. Међутим, све нападе Еквадорци одбијају и током следећа два дана воде се жестоке борбе за превој Кондора.
Кад је сукоб избио ваздухопловство Перуа је ангажовало све исправне авионе укључујући ту и наоружане авионе ЕМБ-312 Туцано (АТ-27 Туцано). Задатак авиона Туцано био је ноћни напад на положаје Еквадораца бомбама. Током тих борби најбоље су се показали хеликоптери Ми-8Т и Ми-17, који су стизали увек на време тамо где год је то било потребно. Међутим, губици Перуанаца су били веома тешки. Наиме, поучени искуством из претходног сукоба, Еквадорци су у подручје Кондора допремили лакопреносне ракетне системе земља-ваздух Блоwпипе и Игла-1Е и њима гађали ваздухоплове Перуанаца. Мало је детаља познато о губицима Перуанаца, а засигурно се зна да је један Ми-8Т оборен ракетом Блоwпипе 29. јануара. Већ 6. фебруара оборен је један лаки бомбардер Цанбера Б.Мк-68. Током напада на једну базу еквадорске војске 7. фебруара ракетама игла-1Е оборен је хеликоптер Ми-25. Након неуспеха преговора 9. фебруара 1995. године, избијају најтеже борбе и авијација Перуа је веома активна. Тог дана, авиони Мираге-5П и СУ-22 изводе 16 борбених летова и нападају пограничну базу еквадорске војске. Током ноћи авиони Цанбера изводе ноћне нападе на положаје еквадорске војске у долини реке Канепе. Већ ујутро 10. фебруара авиони А-37Б и СУ-22 изводе серију напада на положаје Еквадораца. Тог јутра оборена су још два хеликоптера Ми-8 од стране лакопреносних ракетних система, који су испаљени са еквадорских положаја. У послеподневним часовима долази до ваздушних борби између еквадорских ловаца Мираге-Ф-1ЈА и перуанских авиона А-37Б и СУ-22М. У тим дуелима оборена су два авиона СУ-22М ракетама Магиц. Један од перуанских пилота погинуо је током катапултирања.
Одмах по завршетку ове ваздушне битке, изнад долине реке Канепе дошло је до јеш једне ваздушне борбе. Наиме, радарске станице еквадорске војске у рејону долине Канепе открили су групу авиона А-37Б перуанских снага. Авион ваздухопловства Еквадора Кфир Ц-2 евиденцијски број ФАЕ-905, лоцирао је авионе перуанског ваздухопловства А-37Б од којих је оборио једног ракетама Схафрир-ИВ док је други успео побећи. Посада обореног А-37Б успела се катапултирати.
Већ 13. фебруара, у рејону реке Татангоса оборен је још један хеликоптер Ми-8Т. Упркос тешким губицима ваздухопловство Перуа наставља да изводи своје задатке, док хеликоптери настављају своју подршку копненим снагама, распоређивањем додатних јединица командоса на стратешки важним правцима. На тим задацима хеликоптери Ми-8Т су показали неке своје мане, наиме, били су мање ефикасни на већим висинама и суровим климатским условима и било је неких проблема са њима.
Еквадорци су тврдили да су у ноћи 11. фебруара оборили још један перуански авион, овај пут реч је о бомбардеру Цанбера. Перуанци су 7. фебруара 1995. године са ракетом Игла-1Е успели да погоде један еквадорски Кфир Ц-2, што су Еквадорци и потврдили. Тог дана еквадорски авиони А-37Б уз пратњу ловаца Мираге Ф-1ЈА и Кфир Ц-2 извели су нападе на положаје перуанске противваздушне одбране. Један од еквадорских А-37Б био је оборен ракетом Игла-1Е. Авион је пао у перуанском рејону Кондор планине. Већ 14. фебруара, још један еквадорски авион А-37Б је погођен ракетом лансираном са земље. Авион је успео да дође до базе и касније је оправљен.
На интервеницију ОУН овај краткотрајни сукоб је прекинут 17. фебруара 1995. године, а октобра 1998. године потписан је мировни споразум, којим је завршено непријатељство између Еквадора и Перуа.
За израду текста коришћен чланак из часописа Аеромагазин
Аеромагазин бр. 91, април 2013. Ваздухопловне снаге Перуа, Ратна крила синова Инка, Данко Боројевић,