7. ДЕЦЕМБАР 1941. ЈАПАНСКИ НАПАД НА ПЕРЛ ХАРБОР

Седмог децембра 1941. године почео је напад Јапана на Перл Харбор. Тог јутра, у раним часовима, јапанске ваздухопловне и поморске снаге извршиле су изненадни напад на америчку поморску базу Перл Харбор на острву Оаху, на Хавајима. Напад је означио крај америчке неутралности у Другом светском рату.

Напад на Перл Харбор био је део јапанске стратешке кампање за доминацију у Пацифику. Односи између Јапана и Сједињених Држава били су напети због јапанске еспанзије у Кини и југоисточној Азији. Америчке санкције, укључујући забрану извоза нафте у Јапан, додатно су подгревале сукоб. Јапан је ради одржавања своје велике војне машинерије хитно требао ресурсе као што су каучук, нафта, гвожђе, али и храна. Све то је Јапан могао да обезбеди заузимањем југоисточне Азије. Ту су му се на путу нашле САД. Јапан је планирао уништење америчке Пацифичке флоте како би осигурао своју експанзију без мешања САД. Јапанци су у радио тишини кренули на дугачак пут према америчким острвима Хаваји. Планирали су да изненада ударе на америчку флоту, без објаве рата.

НАПАД

Напад је започео у 7:55 часова ујутру по локалном времену. У операцији је учествовало више од 350 јапанских авиона, који су полетели са шест јапанских носача авиона. То су били „Акаги“, „Кага“, „Сорју“, „Хирју“, „Шокаку“ и „Зуикаку“. Акција је изведена у два таласа. Исороку Јамамото је био адмирал који је предводио напад. Са носача су полетели ловци Мицубиши А6М „Зеро“, бомбардери Накађима Б5Н „Кејт“, и бомбардер Аичи Д3А „Вал“. Мицубиши „Зеро“ је био један од најбољих авиона Другог светског рата.

Циљеви су били амерички бојни бродови, крстарице, разарачи и авиони стационирани у бази. Јапанци су користили специјално модификована торпеда за плитке воде Перл Харбора, што је било пресудно за успех напада. Први напад се концентрисао на бродове и авионе на земљи. Највећи губитак овог таласа и самог дана је потапање брода „Аризона“. Она је потпуно уништена након што је бомба пробила складиште муниције, погинуло је преко 1.100 морнара.

Други напад је требао да се настави по авионима и аеродромима. Није био успешан као први, али је нанео велику штету. Одустало се од планираног трећег напада, јер су Јапанци уочили да нема америчких носача авиона. Ово је уједно био и највећи промађај напада, амерички носачи авиона су остали нетакнути.

Напад је резултирао великим губицима:

  • 2.403 Американца су погинула, а више од 1.100 их је рањено.
  • Уништено је или оштећено 8 бојних бродова, укључујући УСС Аризона и УСС Оклахома.
  • Око 200 авиона је уништено или озбиљно оштећено.

С друге стране, Јапанци су изгубили само 29 авиона и пет подморница.

Напад је шокирао америчку јавност. Дан касније, 8. децембра, Конгрес је једногласно изгласао рат Јапану, чиме су САД ушле у Други светски рат.

Напад на Перл Харбор означио је преломни тренутак у Другом светском рату. Паралелно са њим кренула је и велика совјетска контраофанзива код Москве, којом су Немци одбачени од престонице. Након ових догађаја Савезници почињу да сарађују ближе, да се помоажу и координишу своје нападе.

36 коментара на “7. ДЕЦЕМБАР 1941. ЈАПАНСКИ НАПАД НА ПЕРЛ ХАРБОР

  1. и после цитамо свакакве коментаре – као… Американци бацили атомске бомбе на Јапан!!!!

    јесу

    нису ѕабе

    освета каубоја је била страсхна

    Јапан је платио високу цену за овај сулуди напад на Перл…

  2. Два фактора су била као окидац да баце нуклеарке на Јапан.
    Први фактор је био страховит бес због перфидног/подмуклог напада Јапанаца.
    Други фактор је био да се сацувају зивоти младих Амера, као сто је познато Јапанци су се фанатицно борили и УС јавност то није могла да трпи, за разлику од Русије где видимо да зивоти војника ниста не вреде.

    1. Сетимо се да су Јапанци обуцавали своју омладину, младице и девојке да са засиљеним бамбусовим стаповима цекају америцке војнике кад се искрцају на обалу.
      Колики би то покољ био!?

  3. Није то била никаква освета јер је из Перл Харбура била вец раније измјестена главнина бродова ратне морнарице Америке, остали само неки стари бродови. Рузвелт је зелио улазак у рат али није имао подрску јавности тако да му је то пало ка тица цуку. Исти слуцај је био 1917-те кад је Америка уз помоц прљаве британске игре увуцена у рат да спаси Британце и Французе које су Њемци зестоко стисли након изласка Руса из рата.
    Разлог бацања атомске бомбе лези у двије цињенице. Прва је огромни троскови пројекта Менхетн који су вец 1942-ге износили милијарду долара. Америцке власти су зељеле да виде резултате од толико улозених средстава. Друга је да СССР-у показу са цим располазу – поцео је Хладни рат (мада јос незваницно). Све остале назови теорије о некаквој освети су прице за малу дјецу.

    1. хех, па Рузвелт је наредио да америцка војска крене у рат и да се не враца док не уплови у Токијски залив.

      те атомске бомбе су спасиле зивоте на хиљаде америцких војника

      да су одмах бацили и једно две три на Москву… иххх

      1. Јапанци су вец били готови иако су се борили до посљедњег цовјека. Па свакодневна масовна бомбардовања великих јапанских градова су их вец бавила на кољена. Остали су им само камиказе (не цак ни озбиљна авијација), несто бродова И буквално фанатици по острвима. По договору са Америком, СССР их је додатно ослабио уласком у рат са њима.
        А за Москву? Ми у Црну Гору имамо узрецицу: зеља це ве минут.

  4. То јесте била освета за Перл Харбур.
    Друго као сто сам написао УС јавност не трпи масовне погибије војника.
    То су примарни фактори, а секундарни су огроман број и удео Германа у популацији УС, који су имали бај д веј огроман утицај на доносењу политицких, финансијских и војних одлука у дрзави.
    Могао је Церцил да кука сваки дан и ниста се не би променило у дискурсу УС у вези њихове неутралности.
    Какав хладни рат, СССР им није био ни до колена у то време. Мало ко зна да је УС зестоко помогла СССР у новцу и ратној опреми Црвеној Армији.
    Ја мислим колико се сецам Русија као правни наследник СССР је платила тек 2006 задњу трансу ратних кредита УС.

    1. наравно да је помогла, само… русофили о томе не воле да прицају

      стаљин је буквално преклињао за помоц
      ..
      авиони, камиони, ѕипови, храна, цизме,

      сетимо се да је на студебејкерима, америцким славним камионима била катјуса монтирана

      или оне параде на црвеном тргу где се совјети возе у америцким ѕиповима

      има нека информација, цитао сам да је Америка послала милионе тона конзерви говедине као помоц
      ..

      1. Руси то НЕ КРИЈУ, али Ви изгледа од свега волите да правите параду. Имате руску емисију Военое дело на државној руској телевизији (из 2009-те чини ми се, можда и раније) ђе је до детаља обрађен тај дио руско-америчких односа. Чак су нове генерације Американаца биле запањене што су Руси направили такву емисију (ваљда су мислили да се то тамо „гура под тепих“). Америка је током Другог свјетског рата позајмљивала материјал не само СССР-у, већ и осталим савезницима (Британији, Кини, Француској…). Рат није вођен на територији Америке, па су Американци у пуном капацитету могли да снабдијевају своју и савезничке војске ратним материјалом. „Амерички стокови капитала су у том периоду остали нетакнути“ – лекција са 4-те године Економског факултета у Подгорици, предмет Међународна економија (предавачи су ми били покојна проф др Соња Бјелетић и проф др Данијела Јаћимовић – обије стипендисти америчке владе).
        Био је то глобални сукоб и СВи савезници су улагали напоре да добију рат јер је фашизам био пријетња СВИМА. Посљедњу траншу зајма тзв ленд-леасе (ленд значи позајмити, значи зајам је у питању а не бесповратна помоћ) Британци су вратили посљедњу траншу зајма 2006-те године, а СССР ако се не варам 70-их година XX вијека (углавном у рудама и житу). Један дио зајма је рецимо одмах током рата враћен Америци од стране Руса у злату и другим рудама. Постојао је и тзв. обрнути зајам ђе су сви савезници давали материјал Америци (СССР је рецимо послао пут Америке око милион тона разних руда – највише злата, хрома, мангана, платине…, али и индустријских машина). Чак су Американци користили 3 аеродрома у СССР-у за нападе на нацистичку инфраструктуру у Њемачкој, Румунији и Мађарској. Сво вријеме рата сви савезници су једни друге помагали и путем информацијама – шпијунажом фашистичких сила.
        Едwард Стеттиниус амерички државни секретар је рекао да су Русија и Кина претрпјеле огромне жртве и разарања, али да су ипак редовно слале материјал за Америку и извршавале све своје обавезе према Америци (и једни и други су углавном након рата вратили преживјели ратни материјал за Америку – нпр. авионе, џипове…). Његове су чувене ријечи: „сви заједно улажемо напоре да побиједимо заједничког непријатеља“.

        1. ајд сад…

          и онда имате невероватну колицину написа напаљених русофила на порталима како је СССР да не казем Русија, сам победио фасизам и Хитлера, а да су Американци досли на готово, кад је свему био крај

          1. Русија и Америка најзаслужнији – остали лише Југовића и Пољака занемарљив учинак.

  5. Јапанци су увек били прича за себе, исто као и коњокрадице али супротно.
    Јапанци имају част,ови насупрот њима немају а и не знају шта је образ и част што није чудно јер су потомци барских дрољетина и пљачкаша банака, пљачкаша поштанских кочија, друмских разбојника и коњокрадица, нису они храбри само се ничега не стиде.
    И сама употреба атомских бомби говори пуно о њима и њиховој храбрости која је увек долазила до изражаја кад су сами ратовали, због тога сада ни за живу главу не улазе у сукоб сами.
    Јапан памти, користи непријатеља да ојача а онда иде наплата с каматом
    По стрпљењу, тактици и мудрости нема тог народа који се може мерити с Кином и Јапаном …

    1. Е био сам 2 пута у Јапану на струцном усаврсавању, у Токију и Осаки.
      То сто ти писес везе нема са истином, али ајде нек ти буде она неутазива мрзња према УС народу, ваљда ти је тако лепсе у зивоту.
      Не постоје никакве ревансистицке побуде код Јапанског народа према УС, стависе мене и моје колеге су гледали са великим увазавањем, постовањем и изузетним гостопримством. За њих сам био цудо природе због конституције од 6 фита и 8 инца са 255 фунти мисица, то је тамо изузетна реткост, цак су ми наместали и Јапанке заборавио из које провинције, бас стасите и високе.
      Ниста то, на моје питање о атомским бомбама они су ми рекли „нису нам дирали ЦАРА“, то је за њих Бог отац који хода на земљи !!!
      Ја их гледао у цуду !!!

      1. Можда си стварно био у Јапану али Јапанце, њиховог Цара и њихову историји слабо познајеш.
        Јапанци су свог Цара Хирохита сматрали потомком богиње Аматерасу, богиња Сунца (отуда Сунце на њиховој застави) и сматран је божанством на земљи.
        Окупационе Америчке власти су упорно инсистирале да Јапански Цар Хирохито јавно одбаци божанско порекло што је он и учинио и Јапан је постао уставна монархија али Цар никада више није имао удео у власти. Управо то им Јапанци никада неће опростити …

        1. У сустини у праву сте обадвојица, али сте Ви били прецизнији и дали висе детаља.
          Постоји медјутим јос једна димензија овог проблема. Американци су сцели да Јапанце доведу „к познанију права“. Организовали су суд за ратне злоцине слицан ономе који су Руси и Американци направил за нацистицке главесине у Нирнбергу. МекАртур је извео јапанске дјенерале, министре, високе дузноснике на оптузеницку клупу оцекујуци да це они у страху од извјесне смртне казне пребацити одговорност на цара. Они су медјутим листом преузели одговорност на себе, не зелеци да ни сјенка сумње падне на њега. МекАртур није могао да вјерује. Сви су свјесно отисли у смрт задовољни сто це пострадати за цара. На сцени је био бусидо – самурајски кодекс цасти.
          Мада, то би стварно био преседан у историји, да једна крунисана глава буде изведена на оптузеницку клупу И да буде погубљена. Кајзер Вилхелм је био директно одговоран за Први свјетски рат али нико га није кривицно гонио због тога. Цак је цини ми се нека земља одбила да га изруци И на тиме се И заврсило.

    2. немас појма о Америци

      исток Америке је несто друго у односу на запад и теxас где је насељаван бели олос или како га и данас називају бело дјубре из Европе

      1. А и то је безобразлук ако мене питате. Било какво етикетирање по расној основи и генерализовање у XXИ вијеку је стварно неприхватљиво. „Ниггерс, wхите трасх… „. Или си чоек или си нечоек – другог нема. Или си поштен Американац/Рус/Јапанац/… или си непоштен Американац/Рус/Јапанац…
        Мала упадица – волим много Москву, али су у Питеру људи много љубазнији и предусретљивији. Слично ми је рекао мој друг за Њујорк (живио и у НYЦ и у ЛА). Каже да су у Лос Анђелесу људи пријатнији и опуштенији, а да у Њујорку буквално газе (нијесам био лично па не могу да тврдим). Мада и ја сад уђох у генерализовање.
        П.С. Волио бих да чујем Гораново мишљење поводом овога задњег.

        1. ово нисам ја измислио него имате у америцким филмовима..

          сетите се само доктора Ханибала Канибала кад га посецује Кларис и кад јој он казе да је потомак белог дјубрета

          1. Ма знам, нијесам ни рекао да сте Ви творац тих ријечи, али ми је безвезе да се у XXИ вијеку се то користи.

        2. Па видите, генерално Њујорк је страшно убрзан град, где је највећи бизнис центар, где имате 25м људи у грејтер Њујорку, главни пословни центар света, где је конкуренција страховита и где у том пословном Вол стриту има гомила великих белих ајкула и китова убица, где да би направили велике паре већина су спремни да газе преко лешева ако треба, и није то само у биг бизнису него је исто и у смол бизнису, конкуренција је заиста жестока.
          Тешко је бити опуштен јер је сваки дан је борба за бољи живот, клима је сурова нарочито зими а и лета су веома и паклено врућа.
          Мени је Бруклин а не Менхетн(Тајм Сквер је кул) омиљени део града, ритам живота је некако спорији и има свој неки шмек.
          Тачно је да су људи опуштенији и пријемчивији за познанства у СА и ЛА, и опет је клима битан фактор. На Флориди(Саншајн Стејт и Тексасу(Лоун Стар), Кентакију, Тенесију, Аризони, Невади људи су отворенији и дружељубивији.

          1. Хвала Вам на исцрпном одговору. И овај мој друг ми то исто реце за Њујорк. Али и поред свега тога, он највисе воли Велику јабуку. Усла му под козу, навикао на тај ритам зивота потпуно.
            Ја сам зивио у Бронx-у, а никад нијесам био у Њујорку и у Америци. Знате ли како?

      2. Види @Еванс, то је било у неком 16, веку 17 веку, кад је елита и аристократија попут Рокфелера, Вандербилтова, Морганови, Дипонтови а и очеви оснивачи нације била концентрисана на североистоку.
        Како су деценије пролазиле тако су и миграције почеле да иду ка Западу, Југозападу, храбри нови свет, данас је тамо главно подручје иновација, нових технологија етц.
        Дакле променио се дискурс живота, променило се стање пожељних дестинација, дошле су неке нове вредности и није више суштина живота живети у Бостону, Њујорку, Фили или Вошингтону.
        Свет се глобално мења, ништа није заувек дато и непромењиви.

  6. Знаци није помоц него зајам. То су двије разлиците категорије. Инаце, Русија никад није крила да је добила те зајмове од Америке.
    Церцил је наравно могао да кука, јер је Америцка јавност била против уласка у рат. Ако се не варам Линдберг је водио активну кампању против уласка. Али Рузвелт је био за улазак И све се преокренуло у његову корист након Перл Харбура. Тада су се Американци масовно пријављивали у војску.
    Сто се тице Хладног рата, сви историцари (и у Русији И на Западу) се слазу да је поцео одмах након сусрета Црвене и УС Армy на Елби. Тада је било руковања, љубљења, грљења, водке и вискија, сликавања… А одма након захладјење односа.
    Удио Америке у побједи над фасизмом је неоспорно велик и то нико нормалан не мозе да оспори. То и Руси истицу. Проблем је сто се удио Руса минимизује, малтене негира и омаловазава. Руски удио је био јос веци – поднијели су веце зртве (огромне цивилне измедју осталог), разарања на њиховој територији (Америци напанут само Перл Харбур), 9/10 укупних њемацких војних зртава је пострадао од стране Руса. Најбољи савезницки асови у категорији: најбољи пилот, најбољи тенкиста, најбољи снајпериста… Били су на страну Руса, не код Американаца ни код Британаца. Највеце битке: Москва, Сталинград, Курск (највеца тенковска битка у историји ратовања) водии су Руси. Свака цаст Американцима и за Нормандију, и за Оконаву, и за Иво Ѕиму и посебно за Мидвеј… али Руси су Њемцима „сломили кицму“.
    На крају, кад су поцеле сулуде теорије о наводном лазном америцком спустању на Мјесец, први су реаговали Руси (посебно из Роскосмоса) да стану у одбрану америцких космонаута и да казу да су такве прице будаластине.
    Мало висе објективности не би било на одмет постовани господине. Не казем Вам ово из никакве лосе намјере. Опет понављам, ја волим Русију, али не мрзим Америку, напротив. Иако из дна дусе презирем њихову спољну политику, никад нецу Американце моци ставити у исту раван са Енглезима, Французима и Њемцима. Какве дивне дусе је изњедрила Америка: оца Серафима Роуза, Царлса Буковског, Курта Кобејна…
    Свако Вам добро зелим

  7. Ма видим да си ти господин, иако се не слазем с тобом увазавам твоје ставове.
    Е овако, ко није упознао Амере узиво мозе да прица сваста, посебно Рујофили у Србији који су огрезли у невероватној мрзњи према њима.
    И дан данас постоји у Америцком народу подела на Јенкије и Диксије, за оне који не знају. Дакле Јузњаци су топли, хедонистиицки настројени, љубазни, ок раде али и знају да узивају. Ови горе само арбајт, арбајт и арбајт, јебем их. Јузњакиње су лепсе зене без даљнег. Инаце да се зна, страховито се пуно ради у Дрзавама, нема као у медитеранским земљама фиесте, сиесте и остале лезилебовицке ствари. Цак и за најрадоснији хрисцански празник Бозиц, раде сигурно трецина народа.
    Генерално не постоји мрзња према Русији у народу, постоји мрзња према Путиновом резиму.
    Е сад ово, оно сто је Петко 57 написао за Јевреје, скроз је у праву.
    Тих 5.5милиона Јудеја су апсолутно најбогатија етницка група и за дивно цудо мрзе моју Србију, то су све сами олоси за мене. Не Англосаксонци, не Германи, не Романи не Словени него бас они.

  8. Прво хвала Вам велика на лијепим ријецима (хвала и господину Евансу, стално ме хвали). Нијесам ја никакав господин, ја сам само обицан цовјек, обицан Црногорац.
    Хе, хе – у праву сте за Бозиц. Сарадјивао сам пословно (и лицно) са неким Американцима из Висконсина. Људи буквално раде сваки дан, био сам запањен. У Европи (нпр Спанија, Холандија…) цекао сам ко зна колико на послијке, царињење робе… Јер су празници. Друга димензија потпуно.
    Знате ли да су Црногорци уцествовали у Америцком градјанском рату? И то, пазите сад: на страни Југа?! Е сад засто Југа – прва мјеста досељавања су нам била на Југу (Луизијана, Њу Орлеанс посебно итд). Бранили дрзаве које су им указале утоцисте. Касније смо тек крајем XИX вијека поцели са работом у рудокопима типа Колорадо, Бјут Монтана, Аљаска (Мике Стијеповиц био гувернер, а велики истразивац по коме се зове један врх планински био један Црмницанин).
    Мислим да ту није проблем ни са русофилима ни са американофилима. Сви смо ми на Балкану мали и зависимо од одлука великих играца, али никако то да схватимо. Срби никад нијесу имали лосе односе са Америком, напротив. Узроке треба тразити у несрецним 90-им и катастрофалним потезима владајуце елите у тадасњој СРЈ. Људи су били зртве масовних медија, мрзња се развила до неслуцених размјера, рат, убијања… И на крају бомбардовање. Мислим да је ово посљедње некако највисе било пресудно за такав став. Проци це јос много времена прије него сто људи раздвоје Америцки народ од политике Стејт Департмента.
    Слазем се, кроз историји Америка и Русија нијесу имали уопсте лосе односе. Цак су се боље разумјели медјусобно него са европским силама. Нијесу ни једни ни други били колонијалисти. Било је доста и привредне сарадње. Американци су отворили јаку пословну базу у Русији – банке, малопродајни ланци, заједницка експоатација нафре и гаса… Цак цувено корисцење руских мотора за од стране НАСЕ не видим као слабост Америке – то је и цин увазавања, Руси би исто уцинили. Па само су те двије нације исле у космос донедавно, нијесу ни Њемци ни Енглези. Кад је био 11-ти септембар Руси су подрзали Америку, кад је био 1-ви септембар у Беслану – Американци су подрзали Русе. Сто реце један мој хрватски колега економиста (волим макроекономију, а заврсих у микроекономији): Америка и Русија се морају приблизити економски, јер це Кина ускоро економски „погасити“ све.
    П.С. Ако овако наставимо заврсицемо грдно и Ви и ја и господин Петко – критика поменутих се третира као политицки некоректна.
    Расписах се и одох у офф тотални, извините. На порталу има мало струцних расправа а било би корисно цути их. Сви углавном реагујемо на вијести. Господин Еванс је у пар наврата поменуо какво је рецимо његово видјење српске војске у будуцности. Волио бих да цујем и Васе И било којег од уцесника на такве теме. На Тангосиx-у су својевремено сви уцесници имали своје видјење развоја црногорске војске и посебно ваздухопловства, а све је поцело од вијести о набавци 3 хеликоптера Белл 412 за насе ваздухопловство.
    Моје особито увазавање за Вас. Не морамо дијелити исто мисљење, слазем се, битно је да се постујемо. Људи смо.

  9. Хвала такође.
    Ја о Српској војсци појма немам јер и не живим у Србији.
    Ево чуо сам да купујемо Рафале од Френчмена, што се мене тиче и да купимо СУ 35 и СУ 57 не бих имао ништа против, јер су то веома квалитетни авиони. Само не верујем да би нам их Рује продале.
    Мој кум кога знам још од вртића у Бегишу и који ради у ВБА чуо је од неких колега да кад смо тражили СУ34 и СУ35 да су нам Руси рекли а шта ће вам, да нећете да нападате неког у Африци, јасна алузија на величину и брзину тих авиона јер чим се залети ето га у Грчкој. Не знам, нисам стручан, јасно је само као дан да је МИГ29 застарео. Хеликоптер мислим да смо ми купили МИ 35 и што да не купимои Камов 52 ако се икако може.
    @Еванс, што се спорта тиче чуо сам ја за ове играче Кића ,Праја, Ћоса итд и то од деде, ја се нисам ни родио кад су они играли, само сам видео неке клипове на Јутјубу. Фудбал за мене је само Звезда и то опет преко Деде јер овај мој тата навија за Партизан.

  10. Ви сте јос у иностранству? Паметно. Ниста нијесте пропустили, напротив. Ја био, па се вратио и сад сваки дан гледам параду задриглих ухљеба са купљеним дипломама. И сто је најгоре – не видим да це се исто промијенити у будуцности.
    Васе знање и искуство стецено вани (да је среце) би било драгоцјено за дрзаву Србију. А Ви – не знам, нијесам струцан… А армија ботова и бескицмењака (било које стране) „све зна“ и за „све су струцни“.
    Црногорска дијаспора из Москве, Њујорка, Перта, Буенос Аиреса… је висе урадила за Црну Гору но сви политицари и бирократе.

  11. Ма молим Вас немојте ме персирати, ја сам клинац за Вас, 1992 годисте.
    Од 10г зивим у Дрзавама, преко деде и баке, (моји родитељи су се разоцарали у ДОС и 2002 мене и сестру повели у Мериленд, дипломирао сам на том универзитету, мој деда ми је насао посао, и тамо је непотизам) који су тамо неколико деценија.
    Био сам недавно само на пар месеци у Србији и искрено разоцарао сам се, али ипак то је моја Србија и каква год да је, то је моја земља. Ја и даље користим Српску ИП адресу на интернету. У мојој куци су на великим сликама Карадјордје, Његос, Краљица Марија, Ратко Младиц, мене су одгајили у Српском духу, Бака има велики утицај на мене и дан данас, она прави и код нас се једе Српска храна, насе везе са Србијом су нераскидиве, моја зена је Београдјанка, насу децу од 3 и 1 и по дана цемо одгајати у Српском духу.
    Ето.

    1. ајд, пријатељу скини ту слику ѕенерала Ворена Јанга и баци је у први контејнер
      ….
      немас представу ста је та комуњарска багра овде радила

      ја сам био у том рату и видео сам оно сто нормалан цовек никад не би требало да види

      нико није тако осрамотио Србију као ти вајни комунистицки официри

      1. Дошло је само спортским рјечником речено до промјене дресова мој драги Евансе – црвени су постали црни. Много пута се то дешавало током историје у било којој нацији свијета.
        Горан низашто није крив – он само покушава да не изгуби нит са отаџбином. И сигурно му није лако кад га тамо далеко нека будала вербално поткачи због ужаса 90-их. Ка да је он крив за клања, убијања и разарања. Он је био ђетић кад се то десило. Кривци су неки у затвору, а неки на слободи… И све је то неко дозволио. Кад су Американци и Руси организовали Нирнбершки процес након рата неки оптужени су завршили на вјешалима, а неки на доживотну робију. Ријетки ка Шпер су „закучили“ 20 година робије или су чак ослобођени кривице. И није било помена о икаквој могућности да неко ко је изашао из затвора „соли памет“ народу о „старим добрим временима“. На ЕX-YУ просторима је овако: одлеже или не одлеже разни Стругари, Шљиванчани, Орићи, Јашари или Готовине по коју годиницу у затвор, пуште их, и они одмах пред камере у приме тиме што се каже. Још се крв жртава није ни осушила а они већ пјене са ТВ-а. Пишу књиге, држе предавања… Зато мржња још траје нажалост.
        П.С. Све, све, али Ворен Јанг… Брисао сам сузе од смијеха кад сам прочитао. Имате духа, заисто.

        1. нисам ни рекао да је крив мистер Горан , таман посла, једноставно су људи тамо избомбардовани лазним информацијама


          овде је кривица, у БГД, и зна се ко је крив- СПЦ, САНУ, војска, СПС, СКПЈ, СРС, СПО, РТС итд… + новинари, писци, песници и многи други сумњиви интелектуалци разних фела…

          опет вам казем, узаси које цовек дозиви у рату, не заборављају се

          колико пута сам слусао – они су нас убијали, е, сад цемо ми њих… да не помињемо паљевине, силовања, муцења…

          али

          ако нас војник ради исто сто ради хрватски, муслимански или неки други – по цему се онда разликује од њих?

          само по броју зртва

          Хрвати за сада убедљиво воде…
          ….
          најгоре је сто овде има оних који би да тај резултат изједнацхе

          и цекају продузетку, или нову утакмицу

          за сад им се изјаловио долазак Руса на обалу Дунава, па да онда КРЕНУ за руским танковима да БРАНЕ и ОСЛОБАДЈАЈУ, од Љубљане до Солуна

          1. Индеxово позориште у лику Злоболеона Једнопарте кад дотични сазна да нема више пара ни зајмова од Међународне заједнице за финансирање рата: „Како ће браниоци Шида да освоје Шибеник???“

        2. Прица се да је Ориц српски пензионер, као бивси специјалац, полицајац, тако несто…

          зарадио цовек постено пензију…

        3. тај Сљиванцанин ми је посебно одвратан, ено га, не скида се са неких опскурних телевизија…

          а сто се тице Хрвата, крузила је прица да су неки њихови генерали били келнери пре рата…!!!

          1. Шљиванчанин је једна права неотесана СМБ будалетина која да је среће (и остатак те екипе на челу са Благојем Аџићем) – „не би могла бит ни портир у трећеразредним хотелима на Западу“ – цитирам Славка Перовића

Које је Ваше мишљење о овоме?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *