Дан пограничних јединица Совјетског Савеза који се обележавао 28. маја на московски Црвени трг далеке 1987., измамио је велики број људи, који су хтели да искористе топли дан за уживање. Док се прослава ближила крају, велики број Московљана са знатижељом је погледао у небо када је чуо звук авионског мотора, иако се знало да је прелетање Кремља и Црвеног трга строго забрањено.
Бука авионског мотора била је све јача и јача, када се пред шокираним људима појавио малени спортски авион Cessna -172R који је тачно у 18:15 часова слетела поред цркве Светог Василија Блаженог, а из ње, на очиглед присутних изашао младић у црвеном комбинезону, који ће у наредним данима да уздрма СССР и читав Источни блок.
Окупљени грађани су младог деветнаестогодишњег момка окружили и са великим интересовањем га посматрали, неки су га чак и потапшали по раменима, а изненађење је уследило када је рекао да је из Западне Немачке.
Док је Руст разговарао са Московљанима, шта би требало да се види у граду, једва да је прошло 15 минута од слетања, када се зауставио аутомобил испред цесне. Из њега су изашла два полицајца, који су наредили младом Немцу, који се представио као Матијас Руст да седне у возило и пође са њима. Одвезен је у Лубијанку где је почело испитивање.
© ТВ ФРОНТМатијас Руст рођен је 1. јуна 1968 године у граду Веделу у немачкој савезној покрајини Шлезвиг Холштајн. Према речима његове мајке Матијас је био сањар, који је од малена био заљубљен у летење и авионе. Због тога је одлучио да сам исфинансира курс за спортског пилота. То му је пошло за руком већ средином 1986. године. До чувеног прелета крајем маја 1987., успео је да скупи 50 сати налета у школи летења спортским авионом.
Млади Руст је своје тинејџерске дане проводио у Хамбургу. Осим летења, слушања музике, младог тинејџера поприлично је заокупљала и тема могућег нуклеарног „армагедона“ у случају конфликта две суперсиле, као и ривластва на релацији Исток-Запад.
“Немци су били на ивици. Постојао је прави осећај страха, јер ако би заиста дошло до сукоба између Америке и Совјетског савеза, сви смо знали да ћемо ми Немци бити први на удару”, – рекао је Руст.
Према његовим речима када је 1985.године увелико у СССР кренула „Перестројка“ и „Гласност“, он је одлучио да учини први корак како би се срушила “ Гвоздена завеса”, која је делила Европу на супростављене таборе.
“Хтео сам да оставим поруку човечанству и то сам учинио”, – рекао је Руст, много година касније и додао да је намера била охрабрити реформе које је покренуо Горбачов.
“Желео сам да активно учествујем у Перестројци и надао сам се да ће Горбачов то дозволити. И укључити мене у тај процес. Искрено верујем да сам “ Перестројку” заправо ја убрзао“ – рекао је Руст.
Како је онда до свега дошло ?!
Руст се 13 дана пред судбоносни догађај, појавио на спортском аеродрому Утерсен са намером да изнајми авион Cessna -172Rса помоћним резервоарима за гориво, како би провео две недеље летећи по северу Европе са слетањем на Шетландским острвима, Рејкавику – Исланд и Бергену у Норвешкој, пре него што би се вратио у Западну Немачку.
Рано јутро 28.маја Руст је требао авионом да полети у правцу СР Немачке, међутим он је изненада променио руту кретања и одлетео за Хелсинки – Финска, где је слетео на тамошњи аеродром како би Цесну допунио горивом. Тамошњем контролном торњу поднео је захтев да ће се из Хелсинкија упутити преко Балтичког мора у Штокхолм који се налазио на око 500 км ( 300 миља) на запад. Пошто је Руст полетео првих 10 минута изгледало је све у реду, док радари нису забележили да малена Цесна изненада мења руту и окреће се ка истоку диркетно према совјетској граници и заузима курс у правцу Хелсинки- Москва. Оператор ваздушне контроле неколико пута је Руста упозоравао да се врати на планирани правац, али млади Немац није одговарао на позиве ваздушне контроле из Хелсинкија.
Убрзо је Цесна нестала са радарских екрана, а контролори ваздушног лета одмах су надлежним службама пријавили инцидент да је авион пао у море. На тачку где је авион нестао са радарских екрана послата је финска гранична полиција, која је на том месту у мору пронашла уљани филтер, али од летелице и младића није било ни трага.
У то време ваздушни простор око Совјетског Савеза је био затворен за стране прелете и јако заштићен. Као и раније што су чинили у случају прелета преко своје територије, Совјети су били доследни у намери да је заштите ма од кога и било где. То су доказали 20. априла 1978.године, када су оборили Кorean Air Lines Flight-902, Бoeing 707 у близини Мурманска. Затим само четири године пре Руствог лета, када су совјетски дежурни ловци истог типа, SU-15 оборили корејски Бoing 747 лет Кorean Air Lines Flight -007, када је одступио од задатог курса и нарушио совјетски ваздушни простор. Исти је уместо да прелети Аљаску завршио на острву Сахалин када је и оборен.
Совјетски Савез је првобитно негирао да има везе са нестанком корејског путничког авиона, али су касније признали да је оборен и да је летелица намерно, по инструкцијама САД била у шпијунској мисији.
Руст је прелетео совјетски део Балтичког мора и прелетео Естонију, да би се затим окренуо ка Москви. Руст се на совјетским осматрачким радарима појавио у 14:29 по Московском времену. На позив да се идентификује није се оглашавао па су алармиране ракетне јединице ПВО из три дивизије, које су добиле задатак да прате авион, али не и да га оборе. Ангажована су и два дежурна ловца МиГ -23.
Руст је много касније испричао да је видео авионе са црвеним петокракама који су летели да је чак могао да разазна како пилот носи кацигу и маску за кисеоник. Он је додао и да је био поприлично уверен да Совјети неће у њега пуцати и оборити га, после политичког скандала, који је избио после обарања лета КАL 007.
“Био јесам јако уплашен. Мислио сам да ће ме натерати да принудно слетим, пре него што угледам Москву“ – рекао је Матијас Руст.
МиГ -23 кратко је летео пратећи Цесну са пристојне даљине. Пилот је пријавио команди да је видео бели спортски авион. Тражио је дозволу да летелицу натера на принудно слетање, али је то виши официр одбио јер радарски оператери су регистровали авион као пријатељски и да је у питању можда обука. Док је трајао разговор пилота МиГ-23 и земаљске контроле навођења, Цесна у којој је био Руст нестала је у облацима, а авион који је покривао реон је нестао.
Занимљиво је да је командант националне ПВО дошао до закључка да је пилот све погрешно видео и да се не ради о никаквој летелици него да је у питању био прво совјетски хеликоптер, а затим и “ јато гусака”?! и да су пилоти који су полетели неискусни јер су заборавили да исправно подесе ИФФ ознаке за идентификацију свој и туђи.
Деценијама од овог инцидента испливале су информације, од стране једног бившег званичника Кремља који је испричао да је врх совјетског руководства био обавештен о летелици „уљезу“.
“Речено нам је да се не бринемо, да авион сме и даље да лети, и да се снима неки филм, рекао је нименовани званичник.
Како је заправо Руст успео да слети у срце престонице Совјетског Савеза ?
Каснија анализа како се испоставило, наводно је показала, да у совјетском систему ПВО постоје велике рупе које су довољне да се провуче мали авион који може да носи у трупу нуклеарне бојеве главе или бомбе које садрже билошко или хемијско оружје. Постало је очигледно да Совјетски савез троши огромне количине новца на јачање безбедности и борбене ефикасности, али све то је неефикасно.
То је била једна од главних тема на седници Политбироа КП СССР који је одржана пар дана после Рустовог слетања.
Епилог седнице била је одлука да се смене смене три маршала Совјетског Савеза, више од 300 генерала и пуковника, који су принуђени да поднесу оставке и буду пензионисани. Међу жртвама су били маршал Сергеј Соколов совјетски министар одбране и маршал Совјетског савеза Александар Клодунов командант ваздушних снага.
Једна од најпопуларнијих теорија завере до дана даншњег каже, да је слетање Руста заправо било оркестирано од стране Горбачова како би прочистио редове од чврсторукаша у политици и војсци ради извођења Перестројке.
Занимљиво је да Игор Малтсев, генерал-пуковник и начелник штаба својетске ПВО, успео да спасе своју главу и не буде смењен због Рустовог преласка границе и слетања, само зато јер се у том моменту налазио на седници Врховног совјета Естонске СССР у Талину.
Много година касније, пошто је пензионисан, Малтсев је рекао да када му је Карл Кортелаинен шеф Естонске експозитуре КГБ рекао да је авион слетео на Црвени трг, он није веровато и то је смaтрао немогућим.
“Нисам му веровао. Отишли смо у командни центар ПВО у близини Талина и од дежурног у оперативном центру затражио да ми реферише шта се догодило. Испоставило се да је информација тачна и да је Руст својим авионом управо прешао преко Естоније на путу за Москву“ – испричао је генерал Малтсев.
На питање новинара да каже како један такав моћан систем ПВО, као што је био Совјетског савеза, није успео да пресретне и обори авион?
“Пре свега совјетски систем ПВО изграђен је тако да се бори против масовних ваздушних удара по стратешким и војним објектима на нашој територији, а не против лаких спортских авиона. Као друга ставка после инцидента са корејским Боингом, када је оборен због повреде совјетског ваздушног простора на Далеком истоку, Совјетски Савез је потписао Анекс Конвенције о међународном цивилном ваздухопловству, који забрањује обарање цивилних војних авиона без обзира на то где тај авион лети. Након потписивања овог анекса, совјетски министар одбране наредио је и забрану отварања ватре на путничке, транспортне авионе. Вероватно је то био главни проблем зашто је Руст пролетео“ – рекао је Малтсев и додао:
“Радар прати прати све авионе, али је могуће да идентификује припадност летелице само оне које имају инсталиран уређја за идентификацију и да их препозна као свој или туђи. Сви мали авиони, као што су пољопривредни или спортски то немају, а данас се десетине таквих авиона појављују у зони одговорности ПВО сваког дана. Авион Руста се није разликовао од осталих на радару, па самим тим није класификован као уљез који је прешао државну границу. Рустов авион откривен је 28 маја у 14:10 часова, да је код села Локса-Естонија ушао у Совјетски ваздушни простор и прелетео. Даљом провером у 14:18 часова утврђено је да у том тренутку у ваздуху није било совјетских цивилних авиона на том подручију. Тадашњи командант 14.Дивизије ПВО одлучио је да авион класификује као „страног уљеза“. Извештај је послат на командно метсо 60.Дивизије ПВО у Лењинграду. Све снаге преведене су у први степен приправности, чак је полетела дежурна пара, али је у 14:30 циљ изненада изгубљен. Вероватно из разлога континуираног поља деловања радара, које је функционисало само у уском појасу друж границе на висинама од 100 метара, док су испод њега биле мртве зоне и да је Руст, иако то није знао, летећи ниско искористио ту предност“ – рекао је Малтсев.
Занимљиво је да је вест о Рустовом слетању Цесном, држана у строгој тајности од осталих грађана Совјетског Савеза, јер је била огормна срамота да пилот спортског авиона Цесна 172 успе да преко Хамбурга-Исланда и Финске слети у Москву поред силних радара, ракета ПВО и ловаца. Војна обавештајна служба ГРУ заједно са КГБ покренули су хитну истрагу како је то противваздушна одбрана омогућила, како су преспавали, да ли су војници били пијани?! Или је можда било пропуста у комуникацији да један 19-годишњи младић успе да намагарчи атомску суперсилу.
“Ако неки авион лети изнад СССР-а, а да при томе не буде засутављен, да га нико не открије, то показује сву неспособност наше одбране“ – грмео је Генсек Миахил Горбачов на генерале и додао:
“Руст нам је скренуо пажњу на бројне проблеме, не само мени, него и војсци која је заказала. Ово је била чиста провокација“ – истицао је Горбачов.
На испитивању Руст је тврдио агентима КГБ, да иза њега не стоји нико и да је једини његов мотив био да спаси светски мир. Касније током суђења пред судом на питање судије како се није бојао да буде оборен, Руст је изјавио: “Имао сам кацигу, која ме је штитила”. То је био доказ тужилаштву да са њим нешто није у реду. Суд је Матијас Руста осудио на четири године робије, али је ослобођен после само годину дана на залагање бившег немачког министра спољних послова Ханса Дитриха Геншера који је издејствовао његово помиловање, па је Руст после 18 месеци изашао на слободу. Руст се вратио у кућу својих родитеља у месту Ведел близу Хамбурга.
Занимљиво је да је Руст после повратка у Немачку имао буран живот. Служио је цивилни војни рок у једној болници где је ножем избо своју колегиницу, те је завришо на робији две и по године. По изласку више пута се сретао са полицијсом и тужилаштвом. Живео је од професионалног играња покера, да би се скрасио као аналитичар у једној швајцарској финансијској компанији. Чак је стигао да иза себе има два брака.
У 1994.години Руст се поново обрео у Москви. Три недеље је безуспешно покушавао да оствари пријем код Горбачова.
Мемоари Руста су били публиковани 2012.године у поводу 25-то годишњице његовог лета у Москву.
Да се подсетимо:
Рустов случај није усамљен у историји ваздухопловства. Како је истакао генерал-потпуковник П. Судоплатов, тако је забележн један случај од 15.маја 1941. Када је немачки “Јункерс 52” упао у Совјетски ваздушни простор, летећи дуж трасе Белосток – Минск – Смоленск, незапажено, и слетео на аеродром у центру Москве у близини стадиона “Динамо”.
Али је исти генерал, подсетио и на догађај од 4.јула 1989.године, када је МиГ-23М “Флоггер Б”, совјетских ваздушних снага, без посаде, након што га је пилот напустио, летец́и око 900 км изнад територије Пољске, Источне Немачке, Западне Немачке, Холандије и Белгији на крају пао на једну куц́у у близини француско-белгијске границе. Тада је погинуо 18-годишњи син локалног фармера. Совјетска влада платила његовој породици скоро 700 хиљада долара обештећења. Оно што он истиче је, да никакве кадровске импликације по систем ПВО земаља, преко којих је прелетео овај ловац није било. Сасвим је сигурно да је дошло до “пробоја одбране система ракетних јединица земља-ваздух”. И поновио се случај, да пилоти ловци Ф-15А, који су имали контакт са овом летилицом, су проценили као и њихове совјетске колеге, да авион није опасна, јер није наоружан. Те га нису ни оборили.
Закључак:
Остаје дилема, да ли је ово Матијас Руст стварно сам испланирао или је био средство у високој обавештајној игри? Међутим, познавајући методе рада КГБ и њихову умешност да дођу до било “какве” иситине, треба им веровати у ставу да се ради о ексцентричном 19-то годишњаку, који је умислио како ће спасити свет.