Једна од занимљивости РВ и ПВО ЈНА, с данашње тачке гледишта је сарадња са ваздухопловним снагама земаља тадашњег “Трећег света”. Био је то период, значајне међународне улоге бивше нам државе (ФНРЈ/СФРЈ). Период, када је социјалистичка Југославија имала огроман углед на светској позорници. У данашњем односу снага великих сила, то је незамисливо.
Али у то време, то је било замисливо и могуће. Најактивнији део војне сарадње Југославије и држава “Трећег света” било је школовање кадрова и извоз авиона. После посете делегације индонежанског РВ 1963. године, већ од 1964. године око 80 питомаца и официра индонежанског ваздухопловства школовало се у ваздухопловно-техничким школама РВ и ПВО. У периоду од 1968. године до 1983. године у југословенским ваздухопловним школама и академијама школовали су се припадници ваздухопловстава Алжира, Замбије, Индонезије, Ирака, Либије, Судана, Камбоџе и припадници Палестинске ослободилачке организације (ПЛО) .
Процес обуке замбијских ваздухопловаца отпочео је 1969. године. Обука пилота прво је почела на аеродрому Земуник код Задра у саставу 105. лбап (ш), да би се наставила на аеродрому Голубовци код Титограда у саставу 172. лбап (ш).
Неколико наставника – пилота из састава РВ и ПВО ЈНА било је на обуци у Замбији као инструктори. Каснијих година мање или веће групе припадника замбијског РВ завршиле су разне курсеве у СФРЈ.
Око 300 њих завршило је различите ваздухопловне школе, академије и курсеве у Југославији.
У оквиру 105. лбап (ш) вршена је селекција питомаца, тако да је због нарасталих потреба у оквиру пука формирана и трећа ескадрила. Она ће од 1974. године бити преименована у 3. мае, да би већ од 1977. године била преименована у 333. мае.
Било је јасно да формација не задовољава нарасле потребе, те је било потребно формирати потпуно нову јединицу у оквиру ваздухопловног војног школства, која би се бавила само селекцијом и обуком припадника страних оружаних снага.
Током 1977. године обуком иностраних пилота бавила се 333. мае из састава 105. лбап (ш).
Почетком септембра 1979. године одлучено је да 3. мае из састава 107. хеликоптерског пука (ш), која је базирала на аеродрому Ортијеш код Мостара а била опремљена авионима Н-60, прерасте у специфичну јединицу – Центар за обуку пилота припадника страних оружаних снага или скраћено ЦОППСОС .
Наредбом ССНО 996-1, од 1. маја 1980. године формиран је ЦОППСОС. Ова јединица дефинисана је као школска јединица привременог организацијско-формацијског састава за обуку питомаца-пилота „из нама пријатељских и несврстаних земаља“.
Седиште ЦОППСОС било је на аеродрому Ортијеш. Поред 3. мае 107. хп (ш) за формирање центра биле су предвиђене 243. лбае са аеродрома Пула и 245. лбае са аеродрома Церкље.
Предислокацијом 243. лбае са аеродрома Пула на аеродром Ортијеш, ескадрила је преименова у 1. лбае ЦОППСОС.
На аеродрому Церкље базирала је од 1975. године до 1979. године 245. лбае, наоружана авионима Ј-21 Јастреб. Предислокацијом ескадриле 1979. године, са аеродрома Церкље на аеродром Ортијеш 245. лбае пренаоружава се авионима Н-60 и улази у састав ЦОППСОС.
Кроз ЦОППСОС је прошло неколико класа питомаца либијског, замбијског РВ и ваздухопловаца из ПЛО, закључно са школском 1986-1987. годином.
Појединачно највећа сарадња одвијала се са ваздухопловством Либије.
Сарадња је започета 1970. године кроз школовање њихових пилота, контролора летења и других специјалности. Укупно преко 1000 припадника либијског РВ ишколовано је до 1983. године.
Према наредби за расформирање број 388-1 од 28. фебруара 1986. године, ЦОППСОС је требао бити расформиран.
Међутим, та промена није извршена одмах. Тек после прекида програма обуке либијских пилота и завршетка обуке последње класе, центар је изгубио сврху постојања и расформиран је марта 1988. године. Људство и техника ушли су у састав 107. авијацијског пука (107. ап) на аеродрому Ортијеш.
Према плану „Јединство 2/3“ 245. лбае је расформирана, али је у реалности преформирана са делом људства и технике из 240. лбае, преузевши и њен назив током 1990. године.
Гашењем центра 1. лбае је преформирана у 334. мае (негде 334. лбае) у саставу 107. ап. Новоформирана ескадрила, била је намењена за школовање пилота ШРОА на авионима Н-60. Према плану „Јединство 2/3“ расформирана је, а људство и техника ушли су у састав 333. мае (од 1990. године 333. лбае).
Од 1980. до 1988. године команданти ЦОППСОС били су: Милоје Павловић, Салко Бегић и Лазар Мунишић.