ЈУГОСЛОВЕНСКИ 2К-12 КУБ-М ПРОТИВ СТРАТЕГИЈСКИХ БОМБАРДЕРА Б-1Б ЛАНЦЕР

Познато је да не постоје материјални докази о обарању НАТО авиона системом Куб-М током рата 1999. године. То не значи да се погађања или чак и обарања нису догодила, већ да евентуално погођене летелице нису пале на нашу територију.

У књизи „Б-1Б Ланцер Унитс ин Цомбат”, аутора Томаса Витингтона у издању Осприја, приликом описа акције бомбардовања која се десила почетком априла месеца наводи се следеће:

– „Међутим, након избацивања бомбе, врата одељења за оружје на једном од В-1В нису се затворила. Ланцер је касније био на мети српског САМ, иако је комбинација одбрамбених маневара, мамаца и електронских противмера омела ракету. Оружје је, међутим, успело да натера бомбардер у зону дејства другог САМ, који је посада такође успела да избегне. Према пилоту авиона, капетану Џералду Гудфелоу, на први знак лансирања САМ долази до изражаја ваша обука. Осећате се веома природно. Не размишљате о томе, већ тек касније, када се мисија заврши. Отворена врата одељења за оружје и маневрисање авиона довели су до тога да Гудфелоуов Ланцер троши више горива него што је предвиђено, остављајући бомбардеру недовољно горива да се врати у Ферфорд. Током мисије, В-1В је такође погођен громом, који је однео део хоризонталног стабилизатора авиона, али је посада ипак успела да врати авион кући. Гудфелоу се сетио да смо „осетили велико олакшање по завршетку мисије. Ракете САМ су се приближиле више него што смо очекивали, и након што смо размишљали о томе неколико дана, било нам је драго што смо преживели”.

У наведеној књизи је догађај обрађен са премало детаља, па смо потражили и друге изворе. Један од тих извора су интервјуи које су Гудфелоу, али и Леицел и Пејн давали током година. Тако смо пронашли интервју који је капетан Гудфелоу дао своме сестрићу, а он је то објавио на сајту Арцхиве СторyЦорпс.орг, и то у аудио верзији, дана 6. јуна 2018. године.

У том интервјуу, Гудфелоу појашњава већ познате детаље, али и доноси неке нове веома значајне информације. Каже да је након испуштања бомби на први циљ и заглављивања спремника за бомбе, његов авион захваћен радаром за навођење ракета са земље. Лансирана је прва ракета земља-ваздух на њих. Даље описује како је убрзавао да избегне ракету и у једном тренутку достигао брзину од 1,6 маха, на висини од око 20000 стопа (нешто преко 6000 метара). Такође, описује како је почео са маневрисањем које је имало за циљ да ракету наведе на вучени радарски мамац АН/АЛЕ-50, иза авиона. У једном тренутку, констатује експлозију ракете. Потом је сведочио како је видео лансирање и друге ракете земља-ваздух, која их је неколико десетина секунди касније, прелетела. Наставио је сведочење како је услед отвореног спремника за бомбе, маневрисања и укључења додатног сагоревања, потрошио више горива него што је било предвиђено и морао је бити ванредно танкиран да би се вратио кући. При слетању на аеродром у Великој Британији, ударио их је гром и по његовој тврдњи, одвалио парче хоризонталног стабилизатора. Тренутком слетања на писту, спремник за бомбе који је остао заглављен у отвореном положају све време од испуштања бомби над СРЈ до повратка у Велику Британију, се затворио.

Ту је и део из интервјуа пилота, тада потпуковника, Бен Леицела и капетана Грега Пејна, који је био на месту официра за наоружање (WСО) у другом бомбардеру. Интервју је дат 25. јануар 2001. године за сајт америчког ваздухопловства. У том интервјуу, Бен Леицел потврђује причу Гудфелоуа и додаје да су на хоризонталном стабилизатору уочена оштећења и рупа „величине песнице”. Такође, додаје да су и он и Пејн у својим слушалицама чули звучну сигнализацију да је на њих лансирана радарски навођена ракета, истовремено са самим лансирањем ракете са земље које је Леицел и видео. Они то описују овако:

„Имали смо лансирање САМ“, рекао је Леицел. Ракета земља-ваздух. За пилота, САМ изгледа као а
ракета за флашу која постаје све већа веома, веома брзо, рекао је Пејн. У истом тренутку пилот је видео бљесак“, Пејн и Лајцел су чули тонове у њиховим слушалицама који упозоравају на лансирање.

На крају интервјуа огласио се и сам Гудфелоу изјавом:

„Осетили смо огромно олакшање по завршетку мисије. САМ су се приближили више него што смо ми очекивали, и након неколико дана размишљања о томе, било нам је драго што смо преживели„.

О овом догађају, који је био део прве мисије бомбардера В-1В изнад СРЈ, и о начину његовог коришћења В-1В бомбардери са радарским мамацима АН/АЛЕ-50 и блиски сусрети са Куб-М, рекао је, у истој књизи „Б-1Б Ланцер унитс ин Цомбат“ сада пензионисани амерички генерал Џон Џемпер. Током 1999. године, генерал је био командант Ваздухопловства НАТО снага за централну Европу.

„Пар В-1В се спустио на југ преко Јадранског мора информација са својим АН/АЛЕ-50 тегљеним
мамци су били распоређени, а ми смо гледали како радари у Црној Гори прате бомбардере док су скренули иза угла око Македоније и кренуо на Косово. Гледали смо како радари, у реалном времену, предају мете систему СА-6 (западна ознака за ракетни систем ПВО Куб), који је наишао на пуну мету и испалио своје ракете. Те ракете су скинуле АЛЕ-50 са задње стране В-1 баш као што су биле дизајниране“.

Шта је био епилог прве акције бомбардера В-1В над СРЈ? У књизи „Б-1Б Ланцер унитс ин Цомбат”
помиње се летелица броја 85-0075:

Овај авион је напустио Ферфорд само 11 дана након доласка. Насупрот томе, он је замењен
са неким другим распоређеним авионима, можда је дошло до механичких проблема (Б-1Б Програм
Оффице).

Ранији одлазак летелице, за разлику од других летелица које су кориштене (остајале су у просеку од 40 – 80 дана), наводи се дакле да може бити у вези са механичким проблемима. Заменска летелица са ознаком 85-0074, стигла је у базу у Великој Британији дана 8. априла 1999. године. Према расположивим подацима из наведене књиге, авион 85-0075 није се до краја Операције „Савезничка Сила” враћао у Ферфорд ради извршења задатака бомбардовања СРЈ.

Авион В-1В, ознаке 85-0075, је дакле, захваћен радарском станицом за осматрање и навођење ракета РСтОН, ракетног система ПВО 2К12 Куб-М. Доказ за то имамо у изјави Леицела да су добили
звучну сигнализацију и упозорење на лансирање радарски навођене ракете, чије лансирање је и сам видео.
Прва ракета система ПВО Куб-М, је експлодирала, а о томе имамо изјаву Официра за наоружање Гудфелоуа у интервјуу своме сестрићу. Ово је веома важно, јер говори у прилог томе да се ракета активирала у зони уништења циља. Друга ракета је на основу исте изјаве Гудфелоуа, „прелетела” авион и промашила. У овом случају је могуће да се прва ракета, која се активирала, наводила на бомбардер и експлодирала у његовој близини, јер је необично да је члан посаде знао за експлозију ракете осим ако је није видео или чуо (или осетио ударе фрагмената у летелицу). У оба случаја би значило да се ракета највероватније наводила према авиону, а не према мамцу, јер се мамац вуче иза авиона. У овом случају, поред рупе на хоризонталном стабилизатору, могуће је да су постојала и друга оштећења (механичке природе) услед којих је летелица морала на оправку у САД. Занимљив је исказ Гудфелоуа око тога да је друга ракета „прелетела” авион, што би опет могло да значи да се и друга ракета наводила на авион (можда чак на други бомбардер у пратњи), а не на мамац.

Могуће је и да се ракета наводила (била „преусмерена” током лета) на радарски мамац АН/АЛЕ-50 који се вуче иза летелице на даљини од неких, отприлике, 100 метара или више. Ракета се у том
случају можда активирала негде између радарског мамца и авиона В-1В. У овом случају вероватно је да су фрагменти ракете „докачили“ задњи крај авиона и оштетили хоризонтални стабилизатор.
У сваком случају, можда ће неко будуће време и неки будући мемоари пилота и чланова посаде
овог бомбардера В-1В разоткрити шта се стварно десило те ноћи изнад, како изгледа, западне Србије.

За израду текста коришћена књига: Данко Боројевић / Драги Ивић / Жељко Убовић / Зоран Вукосављевић
САМОХОДНИ РАКЕТНИ СИСТЕМ 2К12 КУБ-М/КВАДРАТ, Издавач: СЦЕРО ПРИНТ [email protected]