Девет држава са нуклеарним оружјем током 2025. године проширило је или модернизовало своје арсенале. Према процени СИПРИ, свет је у јануару 2026. располагао са 12.187 нуклеарних бојевих глава, од чега је 9.745 било у војним залихама спремним за потенцијалну употребу.
На ракетама и у базама бомбардера било је распоређено око 4.012 бојевих глава, што је за око 100 више него годину раније. Раст се у великој мери везује за нову процену руских распоређивања, као и за кинеске и индијске бојеве главе у оперативним снагама.
САД и Русија и даље држе главни део арсенала
САД и Русија заједно држе око 83 одсто распоредивих бојевих глава у свету и скоро 86 одсто укупног арсенала. Ипак, њихов удео полако опада како други арсенали расту.
Укупни број и даље пада углавном зато што САД и Русија уклањају повучене бојеве главе брже него што друге државе уводе нове. Обе земље и даље имају више од 1.000 повучених бојевих глава које чекају демонтажу, али се темпо тог процеса успорава.
Модернизација у обе силе праћена је кашњењима и растом трошкова. Амерички програм интерконтиненталне ракете Сентинел касни најмање четири године и премашио је првобитну цену за око 81 одсто, док руски Сармат касни више од осам година, а тест из 2025. године наводно је оштетио лансирну инфраструктуру.
Раст у Азији и мања транспарентност
Кина је подигла арсенал са око 600 на приближно 620 бојевих глава и очекује се да настави раст током наредне деценије. Индија је повећала залихе на око 190 бојевих глава, Пакистан је остао на око 170, Северна Кореја има око 60, док се за Израел процењује да има 90 бојевих глава.
Британија је задржала декларисани ниво од 225 бојевих глава, али планира подизање горње границе на 260 и више не објављује детаље о распоређивању. Француска је остала на око 290 бојевих глава. Додатни проблем за спољне процене је истек споразума Неw СТАРТ у фебруару 2026. без замене, што је затворило важан канал званичних података о америчким и руским стратешким снагама.
Паралелно расте и политичко-војни ризик. Русија је 2024. проширила услове за могућу употребу нуклеарног оружја, Белорусија тврди да се на њеној територији налази руско нуклеарно оружје, а у Европи су Британија и Француска у јулу 2025. договориле координацију нуклеарних снага у случају екстремне претње.