Лични осврт; Пише Данко Боројевић
На данашњи дан, пре 28 година отпочела је здружена операција снага Алијансе, против Републике Српске.
НАТО команданти су стрпљиво чекали своју прву шансу да истовремено нападну целу ПВО ВРС и најзад су је добили 30. августа 1995. године у оквиру операције „Намерна снага“ (Deliberate force). За разлику од претходних операција Алијансе, ово је био први прави општи групни удар организован са јасним циљем да се неутралише систем српске ПВО у источној Босни.
Акција под шифром Мртво око Југоистока (Dead Eye South East) почела је у 03:00 часа нападом јаке авио-групе, као претходнице, састављене од 17 авиона, истовремено на 14 циљева у источној Босни: батерије ПВО ракета, радарске положаје, командне бункере и комуникациона чворишта.
Противрадарске ракете и ласерски вођене бомбе су се заједно користиле да униште ове циљеве са великом прецизношћу. Поред америчких авиона Ф-14, Ф-15, Ф-16, Ф/А-18, А-10А, у ударима су учествовали британски Херијер ГР-7, француски Мираж Ф-1ЦР, Мираж-2000, Јагуар, Супер Етендард, немачки и италијански авиони Торнадо, холандски Ф-16, шпански ЕФ-18, турски Ф-16 а све су координисали НАТО авакси Е-3А Сентри.
Приметно је да су снаге НАТО тежишно гађале радарске положаје, положаје система комуникација, командна места и складишта. Највеће нападе су изводиле групе од десет борбених авиона. Да би се штитили удари НАТО по српским циљевима у околини Сарајева, патроле су штићене са авионима ЕА-6Б Праувлер и ЕЦ-130Х за електронско
ометање. Авиони су даноноћно били у ваздуху.
Многи циљеви су били промашени, углавном због лошег времена. Пилоти су често морали да ризикују, да лете ниско и изложе се дејству ПВО ракета, да лете ноћу, у потрази за добро скривеним циљевима у шумама и по планинским врлетима.
Истог дана кад се операција почела да спроводи, изнад Пала оборен је француски јуришник Мираж-2000 К-2. Авион је оборен ракетом Игла (Шило). Француски пилоти су заробљени и касније размењени. Свеукупни резултат ваздушних удара је био, по речима адмирала Лејтона Смита (Leighton W. Smith, Jr) „веома успешан“. Толико успешан да је изазвао „бриге“ о обнављању удара 5. септембра, при кажњавању Срба због тога што се нису повиновали захтевима УН, јер се појавила несташица правих војних циљева погодних за напад.
Од 10. септембра, дејства операције „Намерна снага“ проширена су и на западну Босну, што је ваздушне снаге НАТО поново довело на старо бојиште око Бихаћа и Бања Луке.
Батерије РС Куб, које су браниле радарски и телекомуникациони објекат на Козари задале су много проблема НАТО авијацији.
Током те НАТО операције батерије РС Куб покушале су се фронтално супротставити налету НАТО авијације, што није било реално. У првој ноћи дејства, тачније око 01:30 часова, 30. августа 1995. године бомбама је, у рејону Чаварина, потпуно уништен радар једне од батерија РС Куб, а 10. септембра, у 21:30 часова у рејону Церовљана, противрадарском ракетом погођен је и уништен антенски стуб радара 1. ссрб.
При том нападу 1. ссрб је гађана са две противрадарске ракете при чему је једна погодила циљ, а друга отишла у село Церовљани. Погинулих и повређених војника из батерије није било, а погинуо је пас, маскота 1.ссрб, који се у тренутку поготка налазио испред радара.
По избацивању из борбе кључних елемената српске ПВО, НАТО авиони су могли да по својој вољи гађају по целој Републици Српској. Није било нових губитака НАТО авиона од ПВО ракета, што је омогућавало авионима Алијансе да лако постижу изненађења и нападају кључне циљеве пре него што би српска одбрана ступила у дејство.
Операција је трајала од 30. августа до 21. септембра (иако су НАТО напади суспендовани 14. септембра), током које је НАТО авијација извела преко 3400 борбених летова, од чега је 750 на задацима напада на земаљске циљеве и уништила 60 војних објеката ВРС. Тешко су страдали инфраструктура, логистика и систем командовања ВРС од стране ваздушних снага НАТО. Самим тим, НАТО је обезбедио стратешку предност удруженим хрватско-муслиманским снагама над ВРС.
Да би се уверили колико су били ефикасни, вођама НАТО је било довољно да само погледају надмоћ у којој су, после двонедељних разарања српских комуникација и инфраструктуре, могле да уживају снаге муслиманско-хрватског савеза.
Борбени летови Алијансе прекинути су због преговора америчког изасланика Ричарда Холбрука и генерала Ратка Младића, и истовремено, уз прећутно одобрење НАТО, обновљене су борбене активности 92. мешовите авијацијске бригаде ВРС.
Последњи напад авијације НАТО на снаге ВРС извршен је 9. октобра 1995. године у рејону Тузле. Командант америчких 31. борбеног и 7490. (привременог) винга пуковник Чарлс Волд (Charles „Chuck“ F. Wald), на прес конференцији почетком октобра, оценио је да ПВО ВРС представља претњу високог нивоа за евентуалне даље НАТО нападе у оквиру операције „Намерна снага“. „Иако имају мање ракетних система од броја који су коалиционе снаге упознале током операција Пустињска олуја, Срби су показали већи успех са тим оруђима него Ирачани“. Ваздушни напади смањили су моћ српског интегрисаног ПВО система, али је тај систем био далеко од уништења. Пуковник Волд који је лично летео у овим мисијама, оценио је да су снаге српске ПВО „задржале прилично високу способност, са врло стручним људима, што представља опасност
за нас у појединим подручјима“. Крстареће ракете, како је изјавио, коришћене су да би се смањила убојитост ПВО ВРС.
Операција „Намерна снага“ показала је значајну несразмеру у ваздушној моћи САД и њених савезника. Највећи део авио-полетања (66%) извела је америчка авијација, следили су у прилично равномерним процентима: Британци, Французи и Холанђани (6-9% свако од њихових РВ), а потом остале нације НАТО са 1-3% авио-полетања у целој операцији.
За израду текста коришћена је следећа литература:
Bojan B. Dimitrijević, Jovica Draganić, Vazdušni rat nad Srbijom
1999, Medija centar Odbrana, drugo izmenjeno i dopunjeno
izdanje, Beograd, 2013.
Danko Borojević, Paklena Krila, mlazni borbeni avioni u ratu
1943-2004, SGC, Beograd 2009.
Danko Borojević, Dragi Ivić, Orlovi sa Vrbasa– istorija vojnog
vazduhoplovstva na teritoriji Republike Srpske, D.O.O. „Štampa”,
Ruma, 2014.
Danko Borojević, Dragi Ivić, Vojska Republike Srpske, 12. maj
1992-31. decembar 2005., SRVČ,Beograd, 2014.
Tim Ripley, Balkan air wars 1991-2000, Osprey Publishing LtD,
Delprado, 2001.
Danko Borojević, Dragi Ivić, Željko Ubović, Vazduhoplovne snage bivših republika SFRJ 1992-2015, D.O.O „Štampa“, Ruma,
Данко Боројевић, 92. мешовита авијацијска бригада В и ПВО ВРС, рукопис,
Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995,