Иако је реч о ракетном ловцу, Ме-163 је представљао један од врхунских техничких достигнућа тог времена.
Доласком Хитлера на власт у Немачкој, пројекат ракетног ловца је убрзан. Тестови са прототипом авиона Me-163V1, почињу у пролеће 1941. године. Све је ишло како је планирано, тако да је 2. октобра 1941. године пробни пилот Хајни Дитмар (Heini Dittmar), са овим прототипом постигао брзину од 1004 километара на час. Међутим, велики проблеми су пратили увођење авиона у оперативну употребу.
Први проблем је био избор горива, други још гори проблем, био је тај што је авион слетао на труп. Наиме кад би авион почео да полеће, точкови би се одбацили после полетања. Ово је значило да при повратку долази до грубљег слетања, што би доводило до „узбуркивања” преосталог горива, које би, ако би дошло до контакта једноставно експлодирало. Много је авиона изгубљено приликом слетања.
Око 370 авиона типа Komet, учествовало је у нападима на савезничке бомбардере. Први борбени задатак Ме-163 имали су 16. августа 1944 . године, али се сусрет са америчким тврђавама B-17 завршио неуспешно. Због кратког трајања лета, велике разлике у брзини између Komet и B-17, и топова мале почетне брзине зрна, било је тешко постићи победу. Укупно је 16 савезничких бомбардера оборено од стране Ме-163, што није оправдало велике трошкове новца и времена за програм Ме-163.
Међутим, авиони Ме-163 су велике губитке претрпили од британских ловаца Tempest и америчких Mustang, који су их сачекивали близу аеродрома слетања када су се враћали са задатака готово без горива.
Побољшане верзије су укључивале Me-163C, са дужим трупом, новим штедљивијим мотором који је омогућавао крстарећи лет са мањим потиском, и Ме-263, даље побољшану верзију са нормалним стајним трапом. Због краја рата ове верзије остале су на прототиповима. Ме-163C израђен је у само једном примерку. Ме-163D је имао сличан мотор, смањен труп, и стајни трап типа трицикл. Ова верзија преправљена је код Јункерса, први лет је извршила са сопственим мотором, августа 1944. године, као Ju-248V-1. На крају је назван Ме-263А, али никад није ушао у серијску производњу.
На основу документације добијене из Немачке, Јапан је изградио седам авиона Mitsubishi J-8M1. Програм је прекинут због завршетка рата.
Ипак, ловац Ме-163 био је пројекат испред свог времена.
За израду текста коришћена је следећа литература:
Данко Боројевић, Драги Ивић, Енциклопедија млазних ловачких авиона, Ауторско издање, Пожаревац, 2012.