Виктор Беленко човек који се уписао у историју Хладног рата својим чином када је тог септембра далеке 1976. својим ловцем МИГ 25 побегао и слетео на острво Хокаидо у Јапану и тиме помогао да се разбије мит који је о том суперсонични ловцу до тад кружио.
Вест о Беленковој смрти донео је Њујорк Тајмс који је 18. новембра објавио текст о Беленеку. Из тог текста осим већ познате приче о пребегу могли смо да сазнамо да је Беленко преминуо.
Беленко, који се настанио у Сједињеним Државама, после пребега како пише Њујорк Тајмс умро је 24. септембра 2023. у центру за старије особе у близини Роузбуда, малог града у јужном Илиноису. Имао је 76 година. Његов син Пол Шмит је рекао да је његова смрт, о којој се тада није много извештавало, уследила након кратке болести.
Виктор Иванович Беленко је рођен 15. фебруара 1947. године у Наљчику, руском граду у подножју Кавкаских планина.
Отац му је радио у фабрици, мајка на фарми. Чак и по совјетским стандардима, имали су врло мало новца. Али Виктор се посветио студијама и активностима Комунистичке партије, поставши члан Младих пионира, омладинске групе која је обучавала будуће чланове партије. Имао је мало појма о животу у Америци, осим да је морао бити бољи од оног са којим се сусрео у Совјетском Савезу, пише Њујорк Тајмс.
Из текста Њујорк Тајмса сазнајемо да је амерички Конгрес 1980. године донео акт којим се Виктору Беленку даје амерички држављанство. У жељи да избегне пажњу, узео је презиме Шмит и често се селио, углавном живећи у малим градовима широм Средњег запада. Радио је као консултант за ваздухопловне компаније и владине агенције.Његов брак са Корал Гарас завршио се разводом. Заједно са сином Пол Шмитом Беленко је остао поред још једног сина, Том Шмита, и четворо унучади. Иако су неки извештаји говорили да је оставио жену и дете у Совјетском Савезу, Беленко је свом сину рекао да је то неистина и да је резултат совјетске пропаганде.
Након завршетка Хладног рата, почео је да се повремено појављује на аеромитинзима и вратио право име Виктор Беленко. Њујорк Тајмс пише никада није покушавао да искористи свој тренутак међународне славе.
„Живео је најприватнијим животом“, рекао је његов син Пол.
„Пролетео је испод радара, буквално и фигуративно.“, рекао је Беленков син Пол описујући живот свог оца који је се својим чином уписао у историју Хладног рата.