У директном сукобу између носача авиона Nimitz и Shandong, нема много сумње да би амерички носач уништио кинески. Али постоји цака.
Тренутно, америчка морнарица има један нуклеарни носач авиона, чувени USS Nimitz, који патролира Тихим океаном – док је кинеска морнарица, People’s Liberation Army Navy (PLAN), обезбедила да однос снага у региону буде одлучно у њихову корист, бар за сада. То није само зато што би рат био вођен у „дворишту“ Кине, већ и због тога што су Сједињене Државе прекомерно ангажовале своје ограничене војне ресурсе на Блиском истоку и у Европи.
Овај образац полако почиње да се мења. Са распоређивањем система Navy-Marine Expeditionary Ship Interdiction System (NMESIS) од стране United States Marine Corps у теснацу Лусон, који повезује Филипине са јужним делом Тајвана, Кина је доживела озбиљну нервозу. Усред велике трговинске борбе са Сједињеним Државама, стрпљење Пекинга са Американцима је чини се већ на измаку. Ако се то догоди, Кинези би моглида крену на све или ништа против Тајвана у било ком тренутку.
PLAN је већ провео своју групу носача Shandong кроз теснац Лусон док су маринци постављали NMESIS платформу за противбродску борбу. Тренутно, група носача Shandong PLAN-а се налази источно од Филипина, док је Nimitz на периферији Индо-Пацифичког региона, на путу из Сан Дијега, Калифорнија. Shandong и Nimitz би вероватно први ушли у сукоб ако избије рат између две стране.
Изазивач: амерички носач Nimitz
Он је стар, али легендаран. Уведен је у службу 1975. године и континуирано надограђиван од тада, Nimitz је носилац имена целе класе. Овај носач има депласман мањи од 100.000 тона и покрећу га два A4W нуклеарна реактора, омогућавајући му практично неограничен домет и дуготрајне операције.
Користи Catapult-Assisted Take-off but Arrested Recovery (CATOBAR) систем за лансирање и прихватање авиона, што је далеко супериорније у односу на „ски-рамп“ на Shandong-у. Има четири парне катапулта који омогућавају брзо и истовремено лансирање тешко наоружаних авиона.
Што се тиче ваздухопловне групе на Nimitz-у, носи до 90 летелица, укључујући F/A-18E/F Super Hornet, F-35C Lightning II, E-2D Hawkeye AWACS, EA-18G Growler за електронско ратовање и хеликоптере. Ваздухопловна група је заиста свестрана, са напредним авионским електронским системима и прецизно навођеним муницијама које повећавају њену убојитост.
Nimitz је брањен вишеслојним системом одбране који укључује ракете RIM-162 Evolved Sea Sparrow, RIM-116 Rolling Airframe Missile, као и Phalanx CIWS. Додатно, носач могу да штите и крстарице, разарачи и подморнице. На броду се налази између 5.000 и 6.000 припадника посаде, укључујући особље ваздухопловне групе.
Бранилац: кинески носач Shandong
Кинески носач авиона Shandong (Type 002) је први домаћи носач авиона изграђен у Пекингу, уведен у службу 17. децембра 2019. године. Има депласман од 66.000 до 70.000 тона (пуно оптерећење). Shandong покрећу две конвенционалне парне турбине, омогућавајући крстарење брзином од 31 чвор (36 миља на сат). Може носити до 44 летелице, укључујући борбени авион четврте генерације J-15, хеликоптере Z-9 и Z-18, као и авион за рано упозоравање KJ-600, који је још у развоју.
Овај носач базиран је на старом совјетском дизајну класе Kuznetsov, са неким унапређењима у односу на први кинески носач Liaoning (Type 001). Поседује STOBAR систем – „ски-рамп“ за полетање авиона.
Shandong је наоружан системом Type 1130 Close-In Weapon System (CIWS), ракетама земља-ваздух HQ-10 и бацачима противподморничких ракета. На броду служи између 1.000 и 1.500 чланова посаде. PLAN има мање од 13 година искуства у операцијама са носачима, и то углавном у сврху обуке и регионалне пројекције моћи, без стварног борбеног искуства.
Да ли би битка носача ишла у корист САД?
Американци већ деценијама управљају носачима авиона. Ове сложене војне операције нису за слабе – ни за неискусне. У директном сукобу између Nimitz-а и Shandong-а, нема много сумње да би Nimitz уништио Shandong.
Али ту је квака: пошто би борба неизбежно била вођена у близини кинеских обала, или територија на којима су распоређени системи забране приступа и зоне деловања (A2/AD), Nimitz би био у одлучујућем неповољном положају.
Кинески носачи авиона, иако намењени да омогуће PLAN-у способности плаве флоте, још увек нису у пуној употреби за такве операције. Уместо тога, ови бродови делују у комбинацији са A2/AD системима, хиперсоничним оружјем и развијеним јатима дронова.
Штавише, сваки напад Кине на снаге САД у Индо-Пацифику вероватно би био претходно обележен масовним ударом – типа Пирл Харбора – на америчке сателитске констелације, уз масовне сајбер нападе и поремећаје у електромагнетном (EM) спектру.
Кинеске космичке снаге би вероватно осујетиле способност америчке морнарице да координира одбрану против било ког кинеског напада. Сајбер и EM поремећаји би имали исти ефекат. Претња огромним бројем дронова, ракета и хиперсоничних пројектила вероватно би приморала Nimitz да остане далеко од обале, где би авиони имали ограничене могућности деловања против напредујућих кинеских снага.
А ако би Nimitz био ухваћен у домету кинеских A2/AD система и покушао да се супротстави Shandong-у, амерички носач би и даље био бројчано надјачан и морао би да се бори са далеко већим бројем кинеских јединица – са ограниченом подршком.Имајући у виду да су могућа појачања САД усмерена на друге делове света, те да Кина има капацитет да америчке снаге у Индо-Пацифику учини „глувима, немима и слепима“ – и да их потом надвлада јатима нападачких система – Nimitz би вероватно изгубио.