Свемирске снаге САД су прошлог месеца преузеле Меадоwландс, систем за електромагнетно ометање сателита, и тиме прешле са концепта „орбиталног ратовања“ на конкретно средство борбене употребе. Реч је о копненом систему који гађа антене непријатељских сателита, прекида или ремети њихове везе и привремено их избацује из функције.
Суштина је једноставна: ко може да прекине противничку комуникацију, навигацију и осматрање, тај удара у нервни систем модерне војске. Меадоwландс не уништава сателит ракетом и не оставља отпад у орбити, али му одузима борбену вредност.
Зашто Вашингтон ставља некинетичко оружје у први план
Уместо кинетичког обарања сателита, које носи ризик стварања орбиталног отпада и дугорочних последица по сопствене системе, уведен је реверзибилан модел дејства. Сателит се омета, искључује из функције, а затим по потреби поново пушта. То даје већу контролу над ескалацијом.
Свемирске снаге САД овим добијају средство које је употребљивије од противсателитске ракете у ограниченим сценаријима. Када се сателит физички уништи, потез је јаван и носи тежак политички терет. Када се веза угуши електромагнетним дејством, простор за привремени притисак и контролисану примену силе постаје шири.
Пентагон већ дуже време третира електромагнетно ратовање као један од стубова деловања у свемиру, уз комуникације и ракетно упозоравање. Меадоwландс се у тај оквир уклапа без великих технолошких ризика. Не тражи пробој у ласерском наоружању, не тражи лансирање скупих пресретача и може одмах у оперативну употребу.
Шта Меадоwландс мења на оперативном нивоу
Овај систем није само још једна антена на приколици. Његова вредност је у томе што омогућава јединицама на земљи да утичу на борбена дејства у свемиру као део здружене операције. То значи да се удар на противнички командно-информациони ланац више не везује само за авијацију, сајбер јединице или ракете, већ и за специјализоване посаде које електромагнетним средствима отварају простор за дејство других родова војске.
Ако се прекину сателитске везе, противник може да остане без дела комуникације, праћења положаја и извиђачке слике. У рату који зависи од прецизне координације, то није споредан поремећај, већ удар на способност доношења одлука и навођења снага.
Л3Харрис је Меадоwландс развио тако да може истовремено да изводи више мисија ометања и да делује против више сателита. То је помак у односу на раније системе. Ако средство може да држи под притиском више орбиталних циљева, онда не служи само за локално ремећење, већ и за ширу подршку операцијама на више праваца.
Додатна предност је покретљивост. Систем је мањи од ранијих развојних верзија, може да се пребацује копном или транспортним авионом и да се распореди и у позадини и у истуреним, скромно опремљеним зонама. То значи да Меадоwландс није везан за фиксну инфраструктуру и да може да прати оперативни ритам америчких снага.
Од Цоунтер Цоммуницатионс Сyстем до нове фазе свемирског ратовања
Меадоwландс није настао преко ноћи. Његова линија развоја води до Цоунтер Цоммуницатионс Сyстем, који је успостављен још 2004. године. То показује да су САД годинама градиле способност за утицај на противничке свемирске системе, а сада су ту способност спаковале у мобилније и оперативно употребљивије средство.
Систем ће користити припадници Миссион Делта 3, главне јединице Свемирских снага САД за електромагнетно ратовање, са базом у Петерсоновој бази Свемирских снага. То значи да Меадоwландс није експериментални програм на маргини, већ алат који улази у руке формације чија је основна намена борба у електромагнетном спектру.
Команда тиме добија не само средство, већ и структуру за обуку, тактику и даље унапређење софтвера и процедура. Када оружје уђе у специјализовану јединицу, престаје да буде технолошка демонстрација и постаје део борбене архитектуре.
Политичке и војне последице шире од самог система
Увођење Меадоwландс показује да је свемир за САД већ оперативна зона деловања, а не само подршка са висине. Последица тога је ширење прага сукоба: државе које зависе од сателита сада морају да рачунају да им системи могу бити угашени и без лансирања ракете. То мења планирање, заштиту комуникација и распоред резервних канала везе.
Овај потез ће вероватно подстаћи и противмере. Ако једна страна уводи мобилно средство за ометање сателита, друге силе ће тражити отпорније антене, бољу заштиту линкова, брже пребацивање на резервне мреже и сопствена средства за дејство у електромагнетном спектру.
Амерички војни врх је већ истицао улогу Свемирских снага у конкретним операцијама, укључујући Оператион Миднигхт Хаммер и јануарску Оператион Абсолуте Ресолве у Венецуели, где су припадници ове гране помогли да се отвори пут за америчке снаге за специјалне операције. Меадоwландс се уклапа у такав модел употребе: као средство које припрема услове за деловање других снага.
Америчка војска више не гледа на свемир само као на високу осматрачницу, већ и као на простор у ком противнику могу да се гасе кључни системи без физичког разарања. Меадоwландс је зато мање спектакуларан од ракете, али је за реалне операције флексибилнији, покретан и реверзибилан.