Трампова обећања о депортацији изненада доводе у питање америчку базу и стратешко чвориште у Централној Америци.
Председница Хондураса Сиомара Кастро недавно је објавила да је спремна да уклони америчке трупе из ваздушне базе Сото Кано у земљи ако председник Доналд Трамп спроведе своју предложену политику масовне депортације.
Она је прва латиноамеричка шефица државе која је запретила новом америчком председнику због његових планова за депортацију, који би, према речима заменика министра спољних послова Тонија Гарсије, могли да протерају до 250.000 Хондуранаца из САД ове године.
Суочени са непријатељским ставом масовног протеривања наше браће, морали бисмо да размотримо промену политике сарадње са Сједињеним Државама, посебно у војној арени“, рекала је Кастро.
Хондурас није добро припремљен да поново апсорбује депортоване, од којих је већина отишла због комбинације широко распрострањеног сиромаштва, климатских катастрофа и сталне претње од насиља банди. Али шта би избацивање америчке војске из Хондураса значило за Вашингтон?
Ако Кастро испуни своје обећање, она ће оставити Сједињене Државе без приступа њиховој највећој војној бази у Централној Америци. Сото Кано је домаћин Заједничке оперативне групе-Браво, огранка Јужне команде САД која ради на пружању хуманитарне помоћи, сузбијању трговине дрогом и координацији регионалних безбедносних операција широм Централне Америке. У њој се налази више од 500 америчких војника и три различите јединице: Заједнички батаљон за подршку војних снага, 288. авијацијски винг и 612. сквадрон ваздушне базе.
Када су САД први пут почеле да користе базу 1980-их, учиниле су то за ужи скуп циљева.
У страху од ширења комунизма у Латинској Америци током Хладног рата, Роналд Реган је рушење левице сандинистичке владе Никарагве учинио кључним приоритетом када је дошао на функцију 1981. године. Реганова администрација је потрошила милионе долара на наоружавање антикомунистичких никарагванских милиција које су Америчка војска је помогла у обуци у својим базама у суседном Хондурасу.
Побуњеничке милиције које су подржавале САД наставиле су са озбиљним кршењима људских права у сукобу који је подстакао нестабилност у већем делу Централне Америке и довео до значајног егзодуса миграната у Сједињене Државе. У Хондурасу су нека села дуж границе са Никарагвом била захваћена унакрсном ватром.
© U.S. Navy photo by Mass Communication Specialist 3rd Class Tate CardinalСото Кано је реликт из времена када је Вашингтон гледао на Хондурас као на кључни инструмент америчке спољне политике (неки званичници америчке владе у то време су земљу називали „Хондурас САД“). За председницу Кастра, наслеђе америчког војног присуства у земљи је такође лично. Њен супруг Мануел Зелаја био је председник Хондураса од 2006. до 2009. године, када су га у пучу свргнули официри обучени у САД. Стејт департмент, тада под секретарком Хилари Клинтон, одбио је да то назове „пучем“ и активно је спречио враћање Зелајиног ауторитета. У својим мемоарима „Тешки избори“ из 2014. године написала је да је енергија уместо тога усмерена „да се успостави ред у Хондурасу и осигура да се слободни и поштени избори одрже брзо и легитимно, што би питање Зелаје учинило спорним“.
Нема доказа да је Обамина администрација била директно умешана у планирање пуча, али војска Хондураса је силом довела Зелају у базу Сото Кано пре него што га је ставила у авион за Костарику. Према речима Дејвида Вајна, професора на Америчком универзитету који проучава америчке базе у иностранству, ова акција је изазвала сумњу да су Сједињене Државе заиста умешане.
Иако су највиши амерички званичници осудили Зелајино свргавање, Клинтонова је брзо признала нову војну владу као легитимну и на крају повећала финансирање њених безбедносних снага упркос наводима да су учествовале у „убиствима у стилу одреда смрти“. Одатле је почео 13-годишњи период корумпиране десничарске владавине у Хондурасу, карактерисан грађанским немирима, повећаном приватизацијом, репресијом над политичким активистима и корупцијом.„Ја разумем да је земља постала насилнија, неједнака и мање праведна“, рекао је Вајн.
Вашингтон је подржавао претходника Кастрове, Хуана Орланда Ернандеза, док је то требало. Након што је напустио функцију, Министарство правде САД оптужило је Хернандеза 2022. године за масовну шему трговине кокаином која је била у току током његовог мандата. Осуђен је на 45 година затвора у јуну 2024. године.
Сомара Кастро се кандидовала за председника на демократској социјалистичкој платформи и изабрана је 2022. године, означавајући ново поглавље политичког вођства. Ако је њена недавна најава икаква индикација, Хондурас би такође могао сада да уђе у ново поглавље у својим односима са Сједињеним Државама.
Њено обећање није без ризика. Као прво, то потенцијално доводи Хондурас у сукоб са својим највећим трговинским партнером. Према америчкој амбасади Хондураса, ова земља извезе робу у вредности од 5,2 милијарде долара годишње у Сједињене Државе, а директне стране америчке инвестиције у Хондурасу износе више од милијарду долара годишње. Председник Трамп је већ запретио да ће увести царине Канади и Мексику због имиграционих спорова, а могуће је да би то могао да уради и у овом случају.
Америчка војска такође тврди да јој је Сото Кано потребан да пружи помоћ у случају катастрофе у земљи у којој се последице сиромаштва и климатских промена дубоко осећају. Док је америчка влада недавно користила базу за испоруку хуманитарне помоћи, Вајн је истакао да Америка рутински доставља помоћ у друге земље у којима нема војне базе.
У међувремену, више од 60% становништва Хондураса живи у сиромаштву, а дознаке Хондураса који живе у иностранству чине 27% БДП земље, што је највише од било које земље у Латинској Америци. Хондуранци у руралним подручјима су посебно сиромашни — 80% њих живи са мање од седам долара дневно.
Повећање овог сиромаштва у руралним подручјима представља претњу климатским променама. Године 2020. године пар урагана категорије 4 погодило је на копно за неколико дана један од другог, раселивши стотине хиљада људи, поплавивши читаве градове и уништивши виталну транспортну инфраструктуру која повезује удаљене регионе са остатком земље.
Хондураски емигранти такође наводе широко распрострањено насиље као један од главних разлога за одлазак. Хондурас има другу највећу стопу убистава међу земљама у Латинској Америци и на Карибима. Изнуда је широко распрострањена и грађани се рутински убијају због одбијања да плате новац уличним бандама као што је MS-13.
Трамп до сада није дао никакве назнаке да ће га могућност војног протеривања спречити да изврши масовне депортације. Као одговор на изјаве Кастрове, члан Трамповог транзиционог тима Брајан Хјуз понудио је неколико појединости.
Трампова администрација се радује ангажовању наших латиноамеричких партнера како би осигурали да наша јужна граница буде безбедна и да се илегални имигранти могу вратити у земљу порекла.