Сирија се суочава са новим почетком након пада Асадовог режима. Немачка влада треба да подржи трансформацију Сирије у блиској сарадњи са Турском како би се обезбедила стабилизација земље и минимизирао ризик од ескалације геополитичког ривалства, каже Јашар Ајдин.
Турска игра централну улогу у реорганизацији Сирије након пада Асадовог режима. Док други спољни играчи као што су Русија и Иран губе утицај, позицију Анкаре карактерише неизвесност. С једне стране, турска влада тежи циљу стварања стабилности у региону; с друге стране, суочава се са потенцијалним сукобима са другим силама као што су Израел и курдске милиције. У овом сложеном геополитичком окружењу поставља се питање да ли ће настати нови баланс снага или ће Сирија потонути у дуготрајни хаос.
Сирија се суочава са огромним задатком: социјална, економска и политичка реорганизација земље је од суштинског значаја, али непосредна ситуација је несигурна. Економија је у рушевинама, велики делови Сирије су уништени, а велики део становништва зависи од хуманитарне помоћи. Овоме се додају и санкције САД и ЕУ, које отежавају економски опоравак.
У том контексту, дипломатска сарадња постаје све важнија. Немачка и Турска имају заједнички интерес за стабилизацију Сирије и региона, како из геополитичких, тако и из хуманитарних разлога. Непосредно након што је милиција Хајат Тахрир ал Шам (ХТШ) преузела власт, министарка иностраних послова Аналена Бербок прво је отпутовала у Анкару пре него што је посетила Дамаск. Она је позвала на разоружање милиције Курдских народних одбрамбених јединица (YPG) и залагала се за очување територијалног интегритета Сирије, док је Федерално министарство спољних послова објавило план у осам тачака за мир у Сирији. Саопштења из Берлина и Анкаре показују задивљујућу садржајну синхронизацију.
Берлин и Анкара морају да раде заједно упркос разликама
Анкара и Берлин теже мирној и уређеној транзицији власти и желе да учествују у реорганизацији и реконструкцији Сирије. Они желе да зауставе емиграцију и подстакну избеглице из грађанског рата у Сирији да се безбедно врате. Заједнички пројекти хуманитарне помоћи и реконструкције за реинтеграцију повратника били би почетна област сарадње. Друга би била помоћ за реконструкцију Оружаних снага Сирија, разоружање милиција и обезбеђивање и уништавање хемијског оружја. На састанку министара спољних послова ЕУ, Немачка је заговарала ублажавање санкција ЕУ и најавила да би могла да ради на потпуном укидању санкција како би ојачала прелазну владу и охрабрила је да прими сиријске избеглице које беже од грађанског рата.
Берлин и Анкара би такође требало да се удруже геополитички у региону. Обе државе имају интерес да потисну иранске хегемонистичке напоре, посебно у Сирији, и да обезбеде уравнотежену позицију у односу на Кину, која је недавно потврдила свој утицај својим посредничким напорима између Ирана и Саудијске Арабије.Деескалација израелских војних операција је такође неопходна за стабилизацију региона. Анкара и Берлин, заједно са ЕУ, могли би овде да утичу. Упркос постојећим разликама, на пример у односима са Хамасом, овде постоје и дипломатска преклапања. На пример, Немачка и Турска су усклађене по питању решења две државе за Израел и Палестинце. Продужена израелска окупација у Сирији би отуђила становништво и гурнула ХТШ ка антиизраелској агенди. Федерално министарство спољних послова је већ позвало Израел да не успоставља никаква насеља на територији Сирије и поново је потврдило свој став да Голанска висораван припада Сирији по међународном праву.
Турска следи двоструке интересе у Сирији: поред стабилизације земље, она жели да се бори против курдских настојања за аутономију. Ово последње би могло да доведе до неслагања са Немачком, што би, међутим, могло да се премости посредовањем Берлина између Анкаре и Сиријских демократских снага које предводи YPG. Берлин већ води разговоре са YPG– у координацији са Анкаром. Током посете сиријског владара Ал Шара Анкари, турски председник Реџеп Тајип Ердоган понудио је ближу сарадњу у борби против терористичке милиције Исламске државе и курдских милиција на североистоку Сирије.
Политичка стабилизација Сирије кроз помирење интереса између Анкаре и YPG у Сирији такође би отворила могућности за решење оружаног сукоба Турске са PKK. Предности за Турску би биле очигледне: обновљене економске везе са Сиријом, динамичан раст у обе земље и перспектива дубље регионалне економске интеграције. За Немачку би постојале прилике за развојно оријентисану политику повратка и побољшани имиџ у арапско-муслиманском свету.