Sirija se suočava sa novim početkom nakon pada Asadovog režima. Nemačka vlada treba da podrži transformaciju Sirije u bliskoj saradnji sa Turskom kako bi se obezbedila stabilizacija zemlje i minimizirao rizik od eskalacije geopolitičkog rivalstva, kaže Jašar Ajdin.
Turska igra centralnu ulogu u reorganizaciji Sirije nakon pada Asadovog režima. Dok drugi spoljni igrači kao što su Rusija i Iran gube uticaj, poziciju Ankare karakteriše neizvesnost. S jedne strane, turska vlada teži cilju stvaranja stabilnosti u regionu; s druge strane, suočava se sa potencijalnim sukobima sa drugim silama kao što su Izrael i kurdske milicije. U ovom složenom geopolitičkom okruženju postavlja se pitanje da li će nastati novi balans snaga ili će Sirija potonuti u dugotrajni haos.
Sirija se suočava sa ogromnim zadatkom: socijalna, ekonomska i politička reorganizacija zemlje je od suštinskog značaja, ali neposredna situacija je nesigurna. Ekonomija je u ruševinama, veliki delovi Sirije su uništeni, a veliki deo stanovništva zavisi od humanitarne pomoći. Ovome se dodaju i sankcije SAD i EU, koje otežavaju ekonomski oporavak.
U tom kontekstu, diplomatska saradnja postaje sve važnija. Nemačka i Turska imaju zajednički interes za stabilizaciju Sirije i regiona, kako iz geopolitičkih, tako i iz humanitarnih razloga. Neposredno nakon što je milicija Hajat Tahrir al Šam (HTŠ) preuzela vlast, ministarka inostranih poslova Analena Berbok prvo je otputovala u Ankaru pre nego što je posetila Damask. Ona je pozvala na razoružanje milicije Kurdskih narodnih odbrambenih jedinica (YPG) i zalagala se za očuvanje teritorijalnog integriteta Sirije, dok je Federalno ministarstvo spoljnih poslova objavilo plan u osam tačaka za mir u Siriji. Saopštenja iz Berlina i Ankare pokazuju zadivljujuću sadržajnu sinhronizaciju.
Berlin i Ankara moraju da rade zajedno uprkos razlikama
Ankara i Berlin teže mirnoj i uređenoj tranziciji vlasti i žele da učestvuju u reorganizaciji i rekonstrukciji Sirije. Oni žele da zaustave emigraciju i podstaknu izbeglice iz građanskog rata u Siriji da se bezbedno vrate. Zajednički projekti humanitarne pomoći i rekonstrukcije za reintegraciju povratnika bili bi početna oblast saradnje. Druga bi bila pomoć za rekonstrukciju Oružanih snaga Sirija, razoružanje milicija i obezbeđivanje i uništavanje hemijskog oružja. Na sastanku ministara spoljnih poslova EU, Nemačka je zagovarala ublažavanje sankcija EU i najavila da bi mogla da radi na potpunom ukidanju sankcija kako bi ojačala prelaznu vladu i ohrabrila je da primi sirijske izbeglice koje beže od građanskog rata.
Berlin i Ankara bi takođe trebalo da se udruže geopolitički u regionu. Obe države imaju interes da potisnu iranske hegemonističke napore, posebno u Siriji, i da obezbede uravnoteženu poziciju u odnosu na Kinu, koja je nedavno potvrdila svoj uticaj svojim posredničkim naporima između Irana i Saudijske Arabije.
Deeskalacija izraelskih vojnih operacija je takođe neophodna za stabilizaciju regiona. Ankara i Berlin, zajedno sa EU, mogli bi ovde da utiču. Uprkos postojećim razlikama, na primer u odnosima sa Hamasom, ovde postoje i diplomatska preklapanja. Na primer, Nemačka i Turska su usklađene po pitanju rešenja dve države za Izrael i Palestince. Produžena izraelska okupacija u Siriji bi otuđila stanovništvo i gurnula HTŠ ka antiizraelskoj agendi. Federalno ministarstvo spoljnih poslova je već pozvalo Izrael da ne uspostavlja nikakva naselja na teritoriji Sirije i ponovo je potvrdilo svoj stav da Golanska visoravan pripada Siriji po međunarodnom pravu.
Turska sledi dvostruke interese u Siriji: pored stabilizacije zemlje, ona želi da se bori protiv kurdskih nastojanja za autonomiju. Ovo poslednje bi moglo da dovede do neslaganja sa Nemačkom, što bi, međutim, moglo da se premosti posredovanjem Berlina između Ankare i Sirijskih demokratskih snaga koje predvodi YPG. Berlin već vodi razgovore sa YPG– u koordinaciji sa Ankarom. Tokom posete sirijskog vladara Al Šara Ankari, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ponudio je bližu saradnju u borbi protiv terorističke milicije Islamske države i kurdskih milicija na severoistoku Sirije.
Politička stabilizacija Sirije kroz pomirenje interesa između Ankare i YPG u Siriji takođe bi otvorila mogućnosti za rešenje oružanog sukoba Turske sa PKK. Prednosti za Tursku bi bile očigledne: obnovljene ekonomske veze sa Sirijom, dinamičan rast u obe zemlje i perspektiva dublje regionalne ekonomske integracije. Za Nemačku bi postojale prilike za razvojno orijentisanu politiku povratka i poboljšani imidž u arapsko-muslimanskom svetu.