Размештање више ловаца Ф-16 Фигхтинг Фалцон на острво Шемја, у западном делу Алеутских острва, показује јасан заокрет америчке војне логике на северу Пацифика. Није реч само о вежби НОРАД-а, већ о провери да ли удаљена тачка може поново да носи борбено дежурство, брзо полетање и заједничко дејство америчких и канадских снага.
База Еарецксон Аир Статион годинама није имала ловце у улози ваздушне одбране. Сада су Ф-16 враћени у оквиру операције Нобле Дефендер, која је трајала од средине октобра до 26. октобра, уз ширу активност америчких и канадских ловаца и танкера око Аљаске и Алберте. Завршница је била велика ваздухопловна вежба Нобле Еагле 25. октобра, у којој су учествовали Ф-16, Ф-35 из базе Ајелсон, Е-3 Сентрy из Здружене базе Елмендорф-Ричардсон, канадски ловци и више авиона за допуну горивом.
Кључна чињеница је географија. Шемја лежи у Беринговом мору, ближе руској територији него копненом делу Аљаске. То острво није само удаљени аеродром, већ тачка са великом пистом и значајном станицом за рано упозоравање и праћење. Ко држи ту тачку у оперативном стању, добија предност у надзору и реакцији на северним ваздушним прилазима.
Зашто се Шемја поново активира
Америчка страна гура модел распоређивања снага на удаљене и оскудно опремљене локације у Арктику. Шемја је логичан тест: изолована је, логистички захтевна и довољно далеко од главних база да покаже шта авијација може у таквим условима. Ако Ф-16 може да држи дежурство тамо, америчка команда добија доказ да може да распореди снаге шире и смањи зависност од неколико великих аеродрома.
НОРАД је тим распоређивањем проверавао способност да се борбена моћ повеже преко огромних растојања. Еарецксон Аир Статион је око 1.600 миља удаљен од базе Ајелсон. То није споредан податак, већ мера стварног проблема. Северна одбрана не зависи само од броја авиона, него и од тога где могу да слете, колико брзо могу да полете и да ли могу да издрже у изолованој бази.
Зато је повратак ловаца на Шемју важнији од једнократног слетања. База је потврђена као употребљива тачка за будуће ловачке операције са удаљеног аеродрома. За америчку страну то значи да Алеути поново постају активан појас одбране, а не само географска периферија.
Оперативни смисао за НОРАД
НОРАД редовно подиже ловце ради пресретања циљева у аљаској Зони идентификације ваздушне одбране. Та зона је део међународног ваздушног простора, али систем захтева идентификацију летелица. Прошле године забележено је више улазака руских авиона у ту зону. То оптерећује дежурне снаге и тражи ширу мрежу аеродрома за брзу реакцију.
Шемја ту добија пун смисао. Ловци који су већ распоређени напред скраћују време реакције и растерећују дубље базе на Аљасци. Истовремено, заједничко учешће америчких и канадских авиона показује способност интегрисаног дејства у северном ваздушном простору.
У овој поставци Е-3 Сентрy и авиони за допуну горивом нису споредан детаљ, већ важан део целог распореда. Без ваздушног осматрања и танкера, удаљено борбено дежурство на Алеутима остаје ограничено. Са њима, Шемја постаје напредна тачка која може да прихвати, одржи и укључи ловачку компоненту у ширу мрежу одбране.
Шемја у широј северној поставци
Током Хладног рата, Шемја је имала јасну улогу у одвраћању Совјетског Савеза. Почетком деведесетих редовно присуство ловаца је окончано. Данас се та рачуница мења. Север се поново посматра као активан правац, а не као споредно позориште.
Последњих година на острву су више пута вежбале и снаге за специјалне операције, са нагласком на одбрану радара Цобра Дане. То показује да Шемја није важна само као писта, већ и као чвориште сензора и раног упозорења. Када се уз радар врати и ловачка компонента, острво добија већу оперативну тежину.
Није занемарљиво ни то што је пре две године Шемја коришћена као полазна тачка за брзо пребацивање падобранаца, радара и најмање једног система М142 ХИМАРС. То говори да америчка страна не посматра Алеуте само кроз ваздухопловство, већ и као простор за комбиновано размештање снага.
Шта овај потез показује
Порука је јасна: северна одбрана неће бити сезонска нити повремена. Та формулација указује на дугорочнији приступ. САД желе трајнију оперативну шему у Арктику и северном Пацифику, са могућношћу да се снаге појаве тамо где су раније долазиле само повремено.
Такав приступ има и ризике. Удаљене базе траже стабилну логистику, одржавање писте, резервне делове, заштиту радарских и комуникационих тачака и поуздано снабдевање горивом. Свако ширење сталног или полусталног присуства у Алеутима повећава трошкове и намеће питање колико дуго такав модел може да се одржи у високом темпу.
Зато повратак Ф-16 на Шемју треба читати као проверу будућег модела, а не као издвојен догађај. Ако се ова пракса настави, Алеутска острва би поново могла да постану један од кључних ослонаца северне ваздушне одбране САД и НОРАД-а.