Повлачење већине америчких борбених снага из Нигерије показује да је Вашингтон завршио ограничену операцију, али не и своје безбедносно присуство у тој земљи. После пролећне кампање у региону језера Чад, у којој су учествовале и америчке специјалне снаге, борбени део мисије је смањен, док сарадња са нигеријским снагама остаје.
AFRICOM је потврдио да је повучен велики део снага које су биле упућене за ту операцију. Истовремено, амерички контингент у Нигерији није укинут. Присуство се наставља кроз обуку, саветовање и прилагођавање броја људства потребама на терену.
То је образац америчког приступа у Африци: кратак удар када се процени да је потребан, а затим повратак на модел ограниченог присуства. Нема трајне велике интервенције, али нема ни потпуног повлачења.
Зашто су борбене снаге повучене
Пролећна операција у области језера Чад била је усмерена на мрежу ИСИС у североисточној Нигерији. Кључни тренутак догодио се између 15. и 18. маја, када су изведени ваздушни удари и рације против положаја екстремиста. У средишту акције био је напад на Абу-Билала ал-Минукија, означеног као другог у глобалној хијерархији те организације.
Према доступним подацима, у нападу је учествовало око две десетине командоса, укључујући припаднике SEAL Team 6. Намера је била хватање циља, али је после скоро трочасовне борбе позван ваздушни удар у којем је ал-Минуки убијен. Потом су уследили додатни удари у наредним данима.
AFRICOM је касније саопштио да је у мисији убијено око 200 бораца ИСИС. Ако је та бројка тачна, реч је о озбиљном тактичком удару по локалној структури групе. Ипак, то не значи аутоматски и трајно уништење мреже.
Шта остаје после одласка командоса
САД не излазе из Нигерије, већ смањују ниво ангажовања. У земљи је и пре ове операције било више од 100 припадника америчких снага на задацима обуке и саветовања. Уз то је раније ове године упућено још око 200 војника ради обуке нигеријске војске за противтерористичке задатке.
То значи да је директна борбена фаза била привремено појачање, а не нова стална мисија. Вашингтон очигледно жели да избегне дубље увлачење у рат на терену, али и да задржи могућност брзог повратка ако процени да је мета довољно важна.
После мајске операције нигеријске снаге настављају да саме гађају циљеве. То указује да је локални партнер преузео наставак притиска, а уједно смањује утисак да се темпо операција не може одржати без спољне борбене помоћи.
Политички контекст и притисак Вашингтона
Ово повлачење не може да се одвоји од претходних месеци ескалације. Још прошле јесени Доналд Трамп је више пута претио употребом војне силе у Нигерији, уз оптужбе да власти не штите хришћане од насиља. Абуџа је те тврдње оспорила, али је политички притисак остао.
На Божић су САД испалиле више ракета на циљеве у нигеријској држави Сокото, усмерене против милитаната на северозападу земље. То је био сигнал да Вашингтон више није спреман да се држи само обуке и саветовања ако процени да локалне снаге не могу саме да сузбију претњу.
Зато садашње смањење борбених снага не треба читати као смиривање односа, већ као завршетак једне фазе. САД су показале да могу да пошаљу специјалне снаге, изведу удар високог ризика и затим брзо смање присуство.
Последице по Нигерију и регион
За Нигерију, најважније питање није да ли су Американци повукли већину борбених снага, већ да ли домаће снаге могу да одрже резултат после ликвидације кључних људи ИСИС. Ако не могу, операција ће остати упамћена као снажан, али краткотрајан ударац.
Регион језера Чад је простор кретања наоружаних група преко слабих граница. Зато удар у североисточној Нигерији има шири значај и за суседне државе. Када се поремети командна веза ИСИС у једној тачки, ефекат може да се осети и у околним зонама деловања.
Ипак, ако нигеријске снаге не задрже темпо после америчког повлачења, простор би поново могле да попуне локалне ћелије и преостали команданти. Зато је реална последица ове мисије привремено слабљење ИСИС, а не коначно решење.
Шира слика америчког приступа у Африци
До ове године, тежиште америчких удара на ИСИС било је пре свега у Сомалији. AFRICOM је тамо забележио најмање 69 ваздушних удара током године, усмерених и против локалног огранка ИСИС и против групе Ал Шабаб. Укључивање Нигерије у овакву операцију показује да Вашингтон шири активну мапу деловања када процени да се формира опасније регионално чвориште.
То не значи да САД желе велики копнени ангажман у западној Африци. Напротив. Задржавају мање контингенте, саветничке тимове и повремене ударе по циљевима високог значаја. Такав приступ смањује политички трошак унутар САД, али не уклања ризик од новог ширења кризе на терену.
Амерички командоси су дошли да изврше конкретан задатак, тај задатак је завршен и главнина борбених снага се повлачи. Али Нигерија не излази из америчког безбедносног радара. После овакве операције следи тиша фаза, а не затварање фронта.