Кључни елементи НАТО-овог ракетног штита укључују два америчка места Аегис у Пољској и Румунији, заједно са разарачима америчке морнарице из поморске базе Рота Шпанија, и радар за рано упозоравање у Куречику, Турска.
Реџиково, малено насеље у северној Пољској, које се налази у Поморском војводству, у околини града Слупска. То место је стекло међународну пажњу захваљујући војној бази Aegis Ashore, која је део НАТО противракетног одбрамбеног система.
Реџиково је смештено око 7 км источно од Слупска и око 110 км западно од Гдањска, једног од најважнијих градова на пољској обали Балтичког мора и 250 км од границе Пољске и руске ексклаве Калињинграда.
Пре 1945. године Реџиково је било део Пруске и касније Немачке, све до краја Другог светског рата, када је припало Пољској у складу са послератним споразумима.
Реџиково је мало и углавном рурално насеље, али је постало важно због своје војно-стратешке функције. Место је постало значајно на међународном нивоу због изградње базе Aegis Ashore, која је део америчко-пољске сарадње у оквиру НАТО-а. Овај систем је постављен на локацији некадашњег војног аеродрома из доба Хладног рата. Коинциденција или сличност са истом базом Девеселу у Румунији где је база формирана на истом месту где се налазио војни аеродром који је касније напуштен после Револуције 1989 у Румунији.
Реџиково је раније било локација совјетског и пољског војног присуства током периода Варшавског пакта.Реџиково мало и релативно непознато место у Пољској, његов геополитички значај знатно превазилази његову величину.
Све је почело са Џорџом Бушом Млађим који је поново активирао тезу о антиракетном штиту на тлу Европе како би баш Европу заштито од Иранских балистичких ракета домета 3.000 км које тад Иран још није имао и налазили су се у развоју, и ракета Северне Кореје, јер би управо Ким џонг Ил и касније његов син Ким џонг Ун лансирали ракете на САД и Европу и баш преко Европе иако је преко Пацифика краће и брже.
Москва је у почетку више негодовала јавно и тајно, а онда одговорила са тим да је у руску екскалву послала балистичке ракете Искандер М домета 500 км што је нервирало Пољске, а касније су стигли и искандер К домета 2.500 км плус Кинжали. У сваком случају база се развијала и расла.
После Буша јуниора, стигао је Обама, али се прича није прекидала, када је стигао и ново-стари председник Доналд Трамп који је наставио развој и проширење базе. Онда је опет стигао Бајден и рат у Украјини.
Све то је погодовало да се настави рад на овој бази у којој је постављен радар, а затим и ракетни пресретачи.
НАТО-ова одбрана од балистичких ракета омогућава откривање ракетног напада и користи радарске податке за вођење пресретача да уништи офанзивну балистичку ракету противника. Противракетна одбрамбена локација у Пољској може да се брани од балистичких пројектила кратког до средњег домета. Аегис Асхоре је кључна компонента НАТО-ове одбране од балистичких ракета.
Поводом ове базе хит је била следећа изјава:“Војни извори рекли су Ројтерсу да се систем у Пољској сада може користити само против пројектила испаљених са Блиског истока и да би радару била потребна промјена смера да пресретне пројектиле из Русије, што је сложена процедура која подразумијева промену политике”, хвала довољно.
Ако је заиста тако зашто је баш ова база у Пољској и зашто би Иран нападао Пољску с обзиром да би ракета Шахаб летела преко Украјине или Балкана. За овакво објашњење за базу Девеселу у Румунији би имало смисла, мада ни то објашњење је сувише неуврљиво пошто је познато да ова база нишани меки стомак Русије.
Кључни елементи НАТО-овог ракетног штита укључују два америчка места Аегис у Пољској и Румунији, заједно са разарачима америчке морнарице из поморске базе Рота Шпанија, и радар за рано упозоравање у Куречику, Турска. Око 200 припадника војног особља стационирано је на два пресретачка места у Пољској и Румунији. Локација у Девеселуу у Румунији ради од 2016. године.
Иначе радарска станица Реџиково налази се на 250 км од руске екскалве Калињинграда. Настала је на основу иницијатвие бившег америчког предсеника Барака Обаме 2009 како би се Запад како је наводио заштито од иранских и северно корејских балистичких ракета иако се знало да ни Техеран, али ни Пјонгјанг не поседују ракете тако великог домета већег од 3.000 км.
База у Реџикову је изграђен да би се супротставио претњи од балистичких пројектила кратког и средњег домета, посебно са Блиског истока. Али пројекат базе коју су изградиле САД у Пољској Русија је третира као озбиљну претњу својој безбедности.
База Реџиково, за коју су планови први пут објављени 2009. године, требало је да укључи 24 ракете СМ-3, као и противваздушне системе. Сличан амерички објекат – званично назван Аегис Асхоре – већ је у функцији у Румунији.
Aegis Ashore је копнена верзија Aegis система за балистичку ракетну одбрану, програма америчке морнарице који је постао оперативан средином 2000-их као продужетак „Звезданих ратова” Роналда Регана. Прва база овог типа изграђена је у Девеселу, Румунија, 2016. године.
- Ракете и њихов домет:
- Систем користи два главна пресретача, SM-3 и SM-6 ракете:
- SM-3: Домет до 1.200 км.
- SM-6: Домет између 240 и 460 км.
- Оба модела користе инерцијално, полуактивно или активно радарско навођење.
- Систем користи платформу за лансирање MK 41 VLS, која је способна да лансира и офанзивне ракете попут крстарећих ракета Tomahawk с нуклеарним бојевим главама.
- Систем користи два главна пресретача, SM-3 и SM-6 ракете:
- Ризици система:
Главна опасност од Aegis Ashore произлази из његове повезаности са концептом „Prompt Global Strike” Пентагона, који подразумева могућност лансирања хиљада конвенционалних крстарећих ракета.
Aegis Ashore у Источној Европи: Контекст и историја
Постављање Aegis Ashore у Источној Европи уследило је након деценија лажних уверавања Русији да ће амерички ракетни одбрамбени штит у том региону служити заштити од ракета малих „непредвидивих актера”.
Руски председник Владимир Путин је 2007. године тестирао искреност Вашингтона на ову тему предлажући заједнички руско-амерички систем противракетне одбране у Азербејџану. Вашингтон је одбио предлог.
Систем у Пољској, као и онај у Румунији, наставља да изазива контроверзе, посебно због своје потенцијалне употребе за офанзивне акције, што нарушава поверење и повећава тензије између НАТО-а и Русије.