Ključni elementi NATO-ovog raketnog štita uključuju dva američka mesta Aegis u Poljskoj i Rumuniji, zajedno sa razaračima američke mornarice iz pomorske baze Rota Španija, i radar za rano upozoravanje u Kurečiku, Turska.
Redžikovo, maleno naselje u severnoj Poljskoj, koje se nalazi u Pomorskom vojvodstvu, u okolini grada Slupska. To mesto je steklo međunarodnu pažnju zahvaljujući vojnoj bazi Aegis Ashore, koja je deo NATO protivraketnog odbrambenog sistema.
Redžikovo je smešteno oko 7 km istočno od Slupska i oko 110 km zapadno od Gdanjska, jednog od najvažnijih gradova na poljskoj obali Baltičkog mora i 250 km od granice Poljske i ruske eksklave Kalinjingrada.
Pre 1945. godine Redžikovo je bilo deo Pruske i kasnije Nemačke, sve do kraja Drugog svetskog rata, kada je pripalo Poljskoj u skladu sa posleratnim sporazumima.
Redžikovo je malo i uglavnom ruralno naselje, ali je postalo važno zbog svoje vojno-strateške funkcije. Mesto je postalo značajno na međunarodnom nivou zbog izgradnje baze Aegis Ashore, koja je deo američko-poljske saradnje u okviru NATO-a. Ovaj sistem je postavljen na lokaciji nekadašnjeg vojnog aerodroma iz doba Hladnog rata. Koincidencija ili sličnost sa istom bazom Deveselu u Rumuniji gde je baza formirana na istom mestu gde se nalazio vojni aerodrom koji je kasnije napušten posle Revolucije 1989 u Rumuniji.
Redžikovo je ranije bilo lokacija sovjetskog i poljskog vojnog prisustva tokom perioda Varšavskog pakta.Redžikovo malo i relativno nepoznato mesto u Poljskoj, njegov geopolitički značaj znatno prevazilazi njegovu veličinu.
Sve je počelo sa Džordžom Bušom Mlađim koji je ponovo aktivirao tezu o antiraketnom štitu na tlu Evrope kako bi baš Evropu zaštito od Iranskih balističkih raketa dometa 3.000 km koje tad Iran još nije imao i nalazili su se u razvoju, i raketa Severne Koreje, jer bi upravo Kim džong Il i kasnije njegov sin Kim džong Un lansirali rakete na SAD i Evropu i baš preko Evrope iako je preko Pacifika kraće i brže.
Moskva je u početku više negodovala javno i tajno, a onda odgovorila sa tim da je u rusku ekskalvu poslala balističke rakete Iskander M dometa 500 km što je nerviralo Poljske, a kasnije su stigli i iskander K dometa 2.500 km plus Kinžali. U svakom slučaju baza se razvijala i rasla.
Posle Buša juniora, stigao je Obama, ali se priča nije prekidala, kada je stigao i novo-stari predsednik Donald Tramp koji je nastavio razvoj i proširenje baze. Onda je opet stigao Bajden i rat u Ukrajini.
Sve to je pogodovalo da se nastavi rad na ovoj bazi u kojoj je postavljen radar, a zatim i raketni presretači.
NATO-ova odbrana od balističkih raketa omogućava otkrivanje raketnog napada i koristi radarske podatke za vođenje presretača da uništi ofanzivnu balističku raketu protivnika. Protivraketna odbrambena lokacija u Poljskoj može da se brani od balističkih projektila kratkog do srednjeg dometa. Aegis Ashore je ključna komponenta NATO-ove odbrane od balističkih raketa.
Povodom ove baze hit je bila sledeća izjava:
“Vojni izvori rekli su Rojtersu da se sistem u Poljskoj sada može koristiti samo protiv projektila ispaljenih sa Bliskog istoka i da bi radaru bila potrebna promjena smera da presretne projektile iz Rusije, što je složena procedura koja podrazumijeva promenu politike”, hvala dovoljno.
Ako je zaista tako zašto je baš ova baza u Poljskoj i zašto bi Iran napadao Poljsku s obzirom da bi raketa Šahab letela preko Ukrajine ili Balkana. Za ovakvo objašnjenje za bazu Deveselu u Rumuniji bi imalo smisla, mada ni to objašnjenje je suviše neuvrljivo pošto je poznato da ova baza nišani meki stomak Rusije.
Ključni elementi NATO-ovog raketnog štita uključuju dva američka mesta Aegis u Poljskoj i Rumuniji, zajedno sa razaračima američke mornarice iz pomorske baze Rota Španija, i radar za rano upozoravanje u Kurečiku, Turska. Oko 200 pripadnika vojnog osoblja stacionirano je na dva presretačka mesta u Poljskoj i Rumuniji. Lokacija u Deveseluu u Rumuniji radi od 2016. godine.
Inače radarska stanica Redžikovo nalazi se na 250 km od ruske ekskalve Kalinjingrada. Nastala je na osnovu inicijatvie bivšeg američkog predsenika Baraka Obame 2009 kako bi se Zapad kako je navodio zaštito od iranskih i severno korejskih balističkih raketa iako se znalo da ni Teheran, ali ni Pjongjang ne poseduju rakete tako velikog dometa većeg od 3.000 km.
Baza u Redžikovu je izgrađen da bi se suprotstavio pretnji od balističkih projektila kratkog i srednjeg dometa, posebno sa Bliskog istoka. Ali projekat baze koju su izgradile SAD u Poljskoj Rusija je tretira kao ozbiljnu pretnju svojoj bezbednosti.
Baza Redžikovo, za koju su planovi prvi put objavljeni 2009. godine, trebalo je da uključi 24 rakete SM-3, kao i protivvazdušne sisteme. Sličan američki objekat – zvanično nazvan Aegis Ashore – već je u funkciji u Rumuniji.
Aegis Ashore je kopnena verzija Aegis sistema za balističku raketnu odbranu, programa američke mornarice koji je postao operativan sredinom 2000-ih kao produžetak „Zvezdanih ratova” Ronalda Regana. Prva baza ovog tipa izgrađena je u Deveselu, Rumunija, 2016. godine.
- Rakete i njihov domet:
- Sistem koristi dva glavna presretača, SM-3 i SM-6 rakete:
- SM-3: Domet do 1.200 km.
- SM-6: Domet između 240 i 460 km.
- Oba modela koriste inercijalno, poluaktivno ili aktivno radarsko navođenje.
- Sistem koristi platformu za lansiranje MK 41 VLS, koja je sposobna da lansira i ofanzivne rakete poput krstarećih raketa Tomahawk s nuklearnim bojevim glavama.
- Sistem koristi dva glavna presretača, SM-3 i SM-6 rakete:
- Rizici sistema:
Glavna opasnost od Aegis Ashore proizlazi iz njegove povezanosti sa konceptom „Prompt Global Strike” Pentagona, koji podrazumeva mogućnost lansiranja hiljada konvencionalnih krstarećih raketa.
Aegis Ashore u Istočnoj Evropi: Kontekst i istorija
Postavljanje Aegis Ashore u Istočnoj Evropi usledilo je nakon decenija lažnih uveravanja Rusiji da će američki raketni odbrambeni štit u tom regionu služiti zaštiti od raketa malih „nepredvidivih aktera”.Ruski predsednik Vladimir Putin je 2007. godine testirao iskrenost Vašingtona na ovu temu predlažući zajednički rusko-američki sistem protivraketne odbrane u Azerbejdžanu. Vašington je odbio predlog.
Sistem u Poljskoj, kao i onaj u Rumuniji, nastavlja da izaziva kontroverze, posebno zbog svoje potencijalne upotrebe za ofanzivne akcije, što narušava poverenje i povećava tenzije između NATO-a i Rusije.