РАТ У УКРАЈИНИ СЛИЧНОСТИ СА АМЕРИЧКИМ ГРАЂАНСКИМ И РАТОМ У ВИЈЕТНАМУ! КАКО СУ РУСИ ОЖИВЕЛИ ТАКТИКУ “STONEWALL”

ТВ Фронт/Александар Киш

Рат који траје у Украјини показује све знаке ескалације и дуготрајног конфликта. Пoјачавање борбених дејстава, проширење фронтова и региона дејстава, типова и врста наоружања у употреби па све до војне интервенције у конфликту.

Уместо брзог рата и интервенције како је можда на почетку требало да изгледа он се претворио у рат исцрпљивањем.

Главна парола Запада је била и остала да Русија не може да издржи дуготрајну војни сукоб. Главешине колективног Запада храњене извештајима својих обавештајних извора, који су најчешће политички дотеривани да би одговарали наративу и политици Запада, дошле су до закључка да је питање месеца када ће Русија пропасти и њена војска да се распадне.

Два месеца од почетка рата давали су изјаве да Русија више нема ракета, да ће остати без муниције за коју седмицу и слично, а да не причамо о теорији о хиљадама и хиљадама уништених руских тенкова.

Убрзо то се променило и главни закључак и постулат Запада је да Русија не може да издржи рат и санкције дуже од две године. Са тим наративом, главне земље Запада су убеђивале мање земље и руске суседе да је једноставно све решено и да Русија пропада у року од две године а исти наратив су искористили на својим компанијама и бизнисменима, наговарајући их да се повуку са руског тржишта уз обећање да ће Русија у року од две године изгубити, Путин пасти са власти, и да ће се онда вратити на Руско тржиште.

Е, па две године су прошле и неко сада тражи свођење рачуна. На Западу је велики притисак. Како војни, политички тако и економски. Запад је обећао пораз Русије и није успео да то оствари. Тражи се одговорност.

Наравно никоме непада напамет да призна пораз и радије ће Европу бацити у рат.

Како је време пролазило, бивало је јасно да од пораза Русије нема ништа. Почели су да шаљу “Џавелине” као магично оружје, које опет није зауставило Русе. Онда су закључили да је Совјетска техника коју Украјинци користе инфериорна, јадна и бедна и да ако Украјинцима испоруче магичну НАТО технику, ето победе!

Тако су чак и познати медији на Западу, поготову Немачки “Билд” и његов војни експерт тврдили де ће Немачки “Леопард” и амерички “Абрамси” без проблема сломити сваки руски тенк и сваку руску одбрану. Своје шизофрене тврдње нису поткрепљивали никаквим доказима већ им је њихово сопствено мишљење било довољно.

Када су прошле године у ове време Украјинци кренули у “контраофанзиву” са немачком и америчком техником, на западу се већ унапред славило.

А онда су стигле слике изгорелих “Леопарда” и “Бредлија”, извештаји о хиљадама и хиљадама погинулих украјинских војника.

Поприличан хладни туш.

Али опет су нашли кривца. Били су криви Украјинци који не знају да користе ту магичну технику НАТО пакта. Тако је почела да се рађа идеја о слању НАТО војника у Украјину.

Сада смо на тој страници. Отворено се говори о слању НАТО војске у Украјину која би за тили час успела да почисти Русе. И они заиста верују у то. Макрон је запенио да пошаље француску војску у Украјину а цео запад већ отворено говори о томе.

Са друге стране Русија спроводи стару тактику изнуривања и искрвављивања противника. Уместо да своју супериорну војну моћ користи у офанзивне сврхе, она се укопала, и приморава противника да крвари све више и више, уз само локалне офанзивне операције којима претходи пакао артиљеријске моћи.

Руска тактика је мешовита а првенствно се ослања на велику одбрамбену војну линију и врло је по том питању слична тактици која се користила у Америчком грађанском рату, такозвана “Stonewall” тактика. Она се састоји у томе да се непријатељ натера да преко брисаног простора мора да се излаже паклу артиљерије па потом пешадијске ватре док се сопствене јединице крију иза зида од камена и бљују ватру по непријатељу.
Прво су то искористили припадници Конфедерације и генерал Џексон (који је добио и надимак “Stonewall” или “камени зид”) када је победио снаге Уније, а потом и Унија победила у одлучујућој битци код Гетизбурга. Тада су припадници Уније подигли зид и натерали чувеног генерали Роберта Лија, да напада, доживи губитке, и напосле одустане од офанзиве и повуче се.
Иако је Ли био врсни командант далкеко бољи од било кога из Уније, против ватрене моћи и укопане пешадије, није могао ништа. Иако је знао да су изгледи мршави, уздао се у срчаност својих војника, а она им заиста није фалила. Уједно био је притиснут од страње политичара Конфедерације који су захтевали после серије његових победа над Унијом, да је докрајчи.

Звучи познато? Исто се догодило и Украјинцима који су буквално натерани у смрт због притиска Запада и Кијева на генерале. Тако је и генерал Сирски, слављен као војни геније, неславно смењен, јер није био дорастао мегаломанским жељама Запада и Кијева.

Задржали би смо се овде још мало на Америчком грађанском рату.

Када је Унији и Линколну било јасно да се Конфедерација не може поразити у једној или две битке, и да ће рат потрајати, унија се одлучила да искрвари и угуши Конфедерацију.

Линколн је послао генерале гранта и Шермана да далеко од главног фронта, који је био на источној обали САД, изврши продор на западу, у долини Мисисипија, да поделе Коинфедерацију на два дела, да попале све што може да се попали, да развуку снаге Конфедерације и најпосле да тако исцрпљивањем доведу југ пред свршен чин.

То има сличности са заузимањем Запорожја, и одсецањем Украјине од Црног мора. Присиљавањем НАТО пакта да војну помоћ шаље несигурним копненим путем уз сталне нападе ракетама и дроновима на складишта у Украјини.

Ако размишљамо у том смеру, руска офанзива у Африци, и одсецање Заопада али посебно Француске од богатства својих бивших колонија у Африци, изразито личи на Грантову офанзиву у Луизијану и Шерманов поход на Атланту. Није зато ни чудо што Француска инсистира на слању војске НАТО пакта у Украјину сматрајући да једино тако може да – директном победом над Русијом – осигура своју егзистенцију гурајући целу Европу у рат.

Тако су и политичари Конфедерације захтевали од својих генерала наставак рата по сваку цену иако су генерали знали да је пораз неизбежен…..

Но, са друге стране Запад се одлучио за тактику ескалације, коју смо видели у Вијетнаму. Повећање броја војника, до мегаломанских размера, проширење напада на Вијетнамске циљеве, потом проширење мета и циљева на землеј у окружењу и најпосле манијачке акције бомбардовања које су у глави Макнамаре и генерала Вестморленда биле сигурне да донесу победу Америци.

“Ако их доивољно бомбардујемо и убијамо, они ће одустати од рата” било је гесло САД које се очигледно и данас држи у главама старкеља из хладног рата.

А шта се у ставри договдило? СССР и Кина су све време у ствари сама подстицале САД на ескалацију рата. Подршком Вијетконгу и Северном Вијетнаму оне су на време “прочитале” ферквенцију размишљања Американаца. Циљ СССР и Кине био је навући Американце у рат који никако не могу да добију. Дакле не да победе Америку, не да уђу у Вашингтон, него да натерају Американце да сами са својом политиком и војним водјством – поразе сами себе.

Свака војна акција Вијетнама имала је за циљ ексалацију рата, мобилизацију у САД, велике губитке, а потом и медијски пораз САД који је пратио ескалацију рата у Вијетнаму.

Русија се одлучила за ескалацију рата у Украјини али на тај начин да подсећа на Вијетнам. Они ће понижавати НАТО и САД, крварити Украјинце пустити да јавно мјење у свету окрене леђа и Украјини и НАТО пакту, и када се то оствари, дочекаће НАТО интервенцију тачно тамо где они хоће.
У Украјини.

На земљи где су деценијама Совјети изводили небројене ратне игрем у земљни где су се деценијама припремали да дочекају агресора и поразе га.

Русиај се одлучила да натера НАТО да мора хиљадама километара да довлачи наоружање и муницију, да његова логистика буде под сталним терором дронова и ракета, и да их натерају да нападају утврђене позиције Русије, у окружењу где НАТО неће имати једну једину премоћ – ваздушну супериорност. Она ће бити неутралисана концентрисаним дејствима руских система ПВО и самим тим на земљи ће однос снага бити 1:1 и то ако НАТО буде имао среће.

А све то уз будно око јавног мњења када буду стигле прве слике убијених и заробљених војника САД, француске, Британије, Грчке и ко зна кога. Запад више не може да контролише медије, нити интернет, а те слике ће се ширити горе од куге.

Амерички Сенат покушао је да забрани Тик Ток као главну платформу где људи обљављују садржај, али за сада једноставно сами Американци то не желе.
Дакле када почне рат а вероватно ће почети, почеће тамо где Руси буду желели, та територији где Руси буду желели и под усковима које Руси буду желели. Практично на пољима Украјине која је у деценијама у главама руских генерала који су се на тај рат спремали од 1945 године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *