Izraelski premijer Benjamin Netanijahu nedavno je naveo da će odložiti ili odustati od direktnog napada na Iransku teritoriju, uključujući strateške objekte ili nuklearne kapacitete, upravo zbog realne opasnosti od masivnih iranskih balističkih i bespilotnih raketnih udara na izraelske gradove i vojne ciljeve.
Ovaj strah nije neopravdan – Iran je već tokom 13. juna 2025. godine lansirao veliku diverziju balističkih raketa na Izrael kao odgovor na izraelske vazdušne udare, uključujući preko 150 balističkih projektila i više od 100 bespilotnih letelica, što je značajno poremetilo bezbednosnu situaciju i nanelo štetu u više regija zemlje.
U izjavama koje su date nakon tih incidenata, izraelski zvaničnici, uključujući Netanijahua, upozorili su da eliminacija iranskog nuklearnog programa ili raketnih kapaciteta dolazi sa ogromnim rizicima po civile i infrastrukturu u Izraelu. Upravo taj faktor – potencijal masovnih raketnih udara – jedan je od razloga zbog kojih je Netanijahu pritiskao Vašington da preispita ili umanji direktno vojno angažovanje protiv Irana.
Strah od iranskih raketa nije bez osnova, s obzirom na znatnu sposobnost Irana da ispali artiljeriju i balističke sisteme na izraelske ciljeve, kako je bilo i u prethodnim epizodama konflikta. Takvi napadi, nažalost, mogu da izazovu tešku materijalnu štetu, kao što se videlo tokom napada na istraživački institut u Reҳovotu, koji je pretrpeo ogromnu štetu nakon iranske rakete u junu 2025. godine.
I dok Izrael i Sjedinjene Države održavaju diplomatske i bezbednosne konsultacije, uključujući i razgovore o potencijalnoj američkoj intervenciji, pritisak da se izbegnu dalje eskalacije ostaje veliki. Američki zvaničnici i dalje ističu da ne žele da konflikt preraste u široku regionalnu ratnu operaciju, naročito ako to znači da će Iran lansirati hiljade raketa ka izraelskim gradovima.