Подаци Пентагона за фискалну 2025. показују непријатну, али важну слику стања у америчкој војсци: укупан број пријава сексуалних напада благо је пао, али је међу распоређеним трупама дошло до оштрог раста. Највећи део тог раста поново отпада на Пољску, где су амерички војници пријавили 73 случаја, више него двоструко у односу на било коју другу земљу у којој су распоређене снаге САД.
Пољска је трећу годину заредом на врху по броју пријава међу распоређеним контингентима. Када се једна иста локација упорно издваја изнад осталих, проблем више није само појединачни преступ, већ и питање командне климе, унутрашње контроле и начина на који се јединице одржавају под дисциплином током дугих ротација.
Пентагон је у целој структури Министарства одбране регистровао 7.998 пријава сексуалних напада који укључују припаднике војске, што је пад од 2 одсто у односу на претходну годину. Истовремено, код распоређених трупа број пријава скочио је са 120 у 2024. на 246 у 2025. То је практично повратак на ниво из 2023, када је забележено 247 случајева, што је био највиши број у последњој деценији.
Пољска у средишту проблема
Више од четвртине свих пријава међу распоређеним трупама дошло је из јединица у Пољској. Америчко присуство тамо траје континуирано од 2022. у оквиру источних ротација НАТО и после почетка рата у Украјини. Према доступним подацима, у Пољској се налази око 10.000 америчких војника, што ову земљу чини једним од кључних чворишта америчког војног присуства у Европи.
Међутим, сама бројност контингента не објашњава у потпуности зашто је разлика толико велика. Кувајт је имао 30 пријава, а Катар 24. Када једна земља годинама остаје убедљиво прва, поставља се питање да ли су услови смештаја, ритам ротација, изолација јединица и однос командног кадра према унутрашњим инцидентима постали хронична слаба тачка.
Значајно је и то што су у великом броју случајева починиоци били други припадници оружаних снага. То тежиште помера са спољне безбедности на унутрашњи поредак јединице. Ако је претња унутар строја, онда је проблем дубљи од питања обезбеђења базе или контакта са локалним становништвом.
Изолација, ротације и страх од пријављивања
Распоређивање у иностранство носи познате ризике. Јединице су одвојене од породица, ван уобичајених друштвених и институционалних ослонаца, а свакодневица се своди на затворен војни круг. У таквом окружењу расте притисак, а простор за злоупотребу односа моћи постаје шири, посебно ако командни ланац не реагује брзо и недвосмислено.
Још тежи проблем је страх од последица пријаве. Војник или војникиња у распоређеној јединици не процењује само да ли ће инцидент бити признат, већ и да ли ће због пријаве бити обележен као неко ко „прави проблем“. У затвореном систему ротације то директно погађа каријеру, односе у јединици и поверење у старешине.
Подаци показују и да је званична статистика само део стварне слике. Истраживање радних искустава у фискалној 2025, спроведено на нешто више од 100.000 активних припадника, довело је до процене да је око 20.500 војника вероватно искусило нежељени сексуални контакт. То је око три пута више од броја оних који су стварно поднели пријаву. Систем, дакле, и даље бележи само мањи део стварног обима проблема.
Тај јаз јесте мањи него 2021, када је процена говорила о 35.900 погођених, односно о нивоу који је био пет пута већи од броја званичних пријава. Али то не значи да је проблем стављен под контролу.
Последице по борбену готовост и команду
Сексуално насиље у јединици није споредна дисциплинска тема. То је директан удар на борбену готовост. Јединица у којој припадници не верују једни другима, не верују старешинама и избегавају да пријаве напад није здрава формација. Таква јединица има пукотине у кохезији, а то се у кризној ситуацији брзо претвара у оперативни проблем.
За америчке снаге у Пољској то је посебно осетљиво. Реч је о простору који Вашингтон и НАТО третирају као један од кључних ослонаца на источном крилу. Ако се у том чворишту годинама понавља исти унутрашњи проблем, онда то више није само ствар војне полиције и интерних процедура, већ и питање кредибилитета читавог распоређивања.
Проблем погађа и командни кадар. Ако више од половине нерестриктивних пријава указује на друге припаднике војске као починиоце, онда старешине морају да објасне не само како је дошло до инцидента, већ и зашто механизми превенције нису радили. Нерестриктивне пријаве чиниле су 63 одсто свих пријава, што значи да је у великом делу случајева постојао основ за формално процесуирање и детаљнију анализу.
Шири војни и политички контекст
Пољска је последњих година једна од главних тачака америчког војног ослонца у Европи. Зато овакви подаци имају и политичку тежину. Они не доводе у питање саму основу америчко-пољске војне сарадње, али бацају сенку на функционисање великог контингента који се у јавности представља као стуб безбедности источног крила НАТО.
За Вашингтон је ово двострук проблем. Споља, америчка војска треба да демонстрира стабилност и поузданост у осетљивом региону. Изнутра, Пентагон се и даље суочава са проблемом који годинама не успева да стави под контролу. Када распоређене трупе поново бележе скок, јасно је да институционални одговор није довољан.
Благи пад укупних пријава не значи да је криза прошла. Напротив, нагли раст случајева међу распоређеним трупама, уз доминацију Пољске у тој статистици, показује да се најосетљивији део система и даље ломи тамо где би дисциплина морала да буде најчвршћа.