Пентагон је овог месеца јасно разјаснио дилему: марихуана остаје забрањена за припаднике оружаних снага САД, без обзира на покушаје да се њен федерални статус ублажи. То важи и за рекреативну и за медицинску употребу тамо где је одобрена на нивоу савезних држава. За војску је порука једноставна – законска сива зона не постоји.
Меморандум од 9. јула, који је потписао подсекретар за људство и спремност Ентони Тата, потврђује да промена класификације марихуане не значи декриминализацију по федералном праву. Зато припадници војске и даље подлежу ограничењима из Јединственог кодекса војног правосуђа, пре свега члану 112а, који забрањује незакониту употребу, поседовање, производњу и дистрибуцију марихуане, као и покушај таквих радњи.
Овде није реч о моралној паници, већ о одржавању јасне командне линије. Војни систем не може да функционише ако се дисциплина прилагођава различитим законима по савезним државама. Оно што је легално у Калифорнији или Колораду за припадника америчке војске не мора да значи ништа ако је супротно правилима службе.
Либерализација у цивилној сфери, строга правила у војсци
Вашингтон последњих месеци шаље сигнале о ублажавању федералног режима за марихуану. Доналд Трамп је у децембру потписао извршну уредбу за бржу прекласификацију, а у априлу је вршилац дужности државног тужиоца Тод Бланш наложио да се медицинска марихуана, лиценцирана на нивоу савезних држава, пребаци у категорију Сцхедуле ИИИ. То не значи легализацију, већ ниже процењен ниво ризика и лакши регулаторни положај за регистроване дистрибутере и истраживаче.
У цивилној сфери тај потез има политичку и административну тежину. У војној сфери ефекат је ограничен. Пентагон не мења основни принцип: све док федерални закон не уклони забрану, а војни прописи не буду измењени, марихуана остаје недозвољена.
Више од 40 савезних држава дозвољава употребу марихуане у медицинске сврхе. Али америчка војска није скуп локалних правила, већ централизован систем коме су потребни једнообразни стандарди. Команда не може да мери спремност по различитим цивилним критеријумима од државе до државе.
Оперативна спремност остаје приоритет
Пентагон забрану образлаже потребом да се очува радно окружење без дроге ради заштите националне безбедности, јавне безбедности и оперативне спремности. Војска управља наоружањем, техником, осетљивим информацијама и високоризичним задацима, где и краткотрајан пад концентрације може да има тешке последице.
Забрана се не односи само на униформисани састав. И цивилни службеници Министарства одбране, иако не подлежу УЦМЈ, такође не смеју да користе марихуану по важећим правилима. Тако се задржава јединствен безбедносни режим унутар система.
Изузетак постоји само за лекове које је одобрила америчка Агенција за храну и лекове, уз важећи рецепт и легитимну медицинску намену. Тиме се повлачи јасна линија између одобрене терапије и супстанце која у оквиру војне службе и даље није дозвољена.
Иста логика је раније примењивана и на производе од конопље. Америчка војска је годинама упозоравала на употребу таквих производа због ризика по дисциплински режим и контролу недозвољених супстанци.
Правне последице и регрутовање
За припаднике војске последице нису симболичне. Кршење УЦМЈ може да повуче судске, вансудске или административне мере. То значи да питање марихуане није приватна ствар појединца, већ фактор који може да утиче на каријеру, безбедносну проверу, распоред на дужност и опстанак у служби.
Истовремено, америчка војска показује извесну флексибилност у регрутовању. Раније ове године Копнена војска САД је ажурирала правила за пријем, па кандидатима више није потребно посебно одобрење ако имају једну пресуду због поседовања марихуане или предмета повезаних са њом. То показује да прошлост може да буде делимично занемарена, али да употреба током службе остаје недозвољена.
Границе промене
Америчке институције истовремено испитују употребу марихуане и других супстанци у лечењу ветерана са посттрауматским стресним поремећајем. То отвара посебан правац расправе, али за сада не мења статус активног састава.
Суштина одлуке је у томе што Пентагон не прати аутоматски политички ритам цивилног друштва. Док се у САД води расправа о прекласификацији и широј легализацији, војни врх задржава строга правила као инструмент контроле, предвидљивости и дисциплине.
Ова одлука показује да у америчкој војсци постоји јасна граница до које цивилне промене могу да утичу на војни поредак. Када је у питању оперативна поузданост, политички трендови остају у другом плану.