Пад ловца Ф-35Б у близини ваздухопловне станице Корпуса маринаца Мирамар у јужној Калифорнији није само још један технички инцидент. Реч је о несрећи најтеже категорије у америчком војном ваздухопловству, што значи да је штета велика или да је постојао ризик од губитка живота. Пилот се катапултирао и преживео, али сама чињеница да је један од најскупљих и најсложенијих борбених авиона поново завршио ван строја има тежину већу од локалне вести.
Инцидент се догодио у петак око 10 часова по пацифичком времену, у зони базе Мирамар. Ловац је припадао 11. ваздухопловној групи маринаца у саставу 3. ваздухопловног крила маринаца. Дошло је до инцидента на летној линији базе, а пилот је после катапултирања пребачен у локалну медицинску установу са повредама које нису опасне по живот.
Снимци и извештаји локалних медија из Сан Дијега показали су дим у близини базе и опаљен терен изван комплекса. То указује да последице нису остале ограничене само на унутрашњу инфраструктуру аеродрома. За војску је то двоструки проблем: губитак летелице и могућност да несрећа захвати простор ван контролисане зоне.
Узрок још није познат
Тачан узрок пада није објављен. Када Ф-35Б доживи несрећу најтеже категорије у близини велике базе, прво питање није само шта је отказало, већ и како је ризик ескалирао до губитка летелице. Код авиона овог нивоа сваки пад отвара сумњу на технички квар, сложено одржавање, оперативни притисак или људски фактор.
Ф-35Б је специфична варијанта са кратким полетањем и вертикалним слетањем, намењена Корпусу маринаца. Та сложеност доноси тактичку предност, али истовремено повећава захтеве за одржавање, обуку и контролу техничког стања. Зато сваки тежак инцидент са овим моделом отвара питање да ли је проблем изолован или указује на шири образац унутар јединице, флоте или режима употребе.
Америчка војска дефинише Цласс А несрећу као догађај са људским губицима или штетом већом од 2,5 милиона долара. Код Ф-35Б то практично значи да је и озбиљно оштећење довољно да инцидент уђе у најтежу категорију. Другим речима, чак и ако летелица није потпуно уништена, оперативна цена оваквог догађаја остаје висока.
Серија несрећа руши слику о стабилности система
Овај пад не долази изоловано. Последњих месеци америчка војна авијација бележи више озбиљних инцидената на домаћем тлу. У мају су се два морнаричка Е/А-18Г Гроwлер сударила током аеромитинга у Ајдаху, а сва четири члана посаде су се успешно катапултирала. У јуну је пао и Ф/А-18 Хорнет из исте 11. ваздухопловне групе маринаца и 3. ваздухопловног крила, овог пута у близини Маунт Ренијера у држави Вашингтон.
Још тежи ударац уследио је 15. јуна, када се Б-52 Стратофортресс Ратног ваздухопловства САД срушио убрзо после полетања из базе Едвардс у Калифорнији, при чему је погинуло свих осам људи у летелици. Тај низ показује да се не ради о једној служби, једној бази или једном типу авиона. Проблем погађа шири систем војног ваздухопловства САД.
То не значи да сви инциденти имају исти узрок. Али политички и оперативно они се сабирају. Када се у кратком периоду нижу судари, падови и губици летелица, јавност почиње да сумња у стање обуке, темпо летачких активности, техничку исправност и капацитет команди да контролишу ризик.
Оперативне последице за Корпус маринаца
За Корпус маринаца губитак Ф-35Б није само финансијски минус. То је удар на борбену готовост јединице. Сваки мање доступан авион значи мање сати налета, мање простора за обуку и мању флексибилност у планирању задатака. Ако истрага покаже потребу за додатним техничким контролама, последице могу да погоде и шири део флоте.
Посебно је важно што је у размаку од неколико недеља забележен још један тежак инцидент у формацији којој припада 11. ваздухопловна група маринаца. То не доказује аутоматски системски квар унутар те команде, али појачава притисак на ланац командовања. После више несрећа, команда тешко може да све сведе на издвојене случајеве без дубље провере процедура, техничке подршке и темпа операција.
Пилот је преживео и то је једина неспорна добра вест. Катапултирање је успело, а повреде нису опасне по живот. То, међутим, не ублажава чињеницу да је изгубљена или тешко оштећена летелица која има кључно место у ударној авијацији маринаца.
Политички сигнал изван саме базе
Свако ново рушење Ф-35 одмах излази из оквира тактичког нивоа. Тај авион је симбол америчке војне технологије, извоза и савезничке стандардизације. Зато сваки пад носи и политичку цену, без обзира на то да ли је узрок квар, грешка у процедури или нешто озбиљније.
За Пентагон је проблем у томе што се јавна слика не гради на техничким извештајима који долазе касније, већ на првом утиску. А први утисак је јасан: још један скуп и технолошки сложен авион пао је на америчком тлу. У тренутку када Вашингтон истовремено одржава глобалне обавезе и снажно промовише сопствене ваздухопловне програме, такви удари имају шири одјек од саме несреће.
Ако истрага остане без брзог и уверљивог одговора, простор за сумњу само ће расти. Не зато што је сваки пад доказ дубоког слома, већ зато што серија инцидената подрива поверење у систем. У војној авијацији поверење у процедуру, одржавање и команду није споредна ствар. То је основ борбене употребе.
Сада је кључно да истрага покаже да ли је реч о изолованом квару или о симптому ширег проблема. До тада остаје чињеница: Ф-35Б Корпуса маринаца пао је код Мирамара, пилот је преживео, а америчка војна авијација добила је још једно тешко питање на које мора да одговори.