Капустин Јар. Огромни ракетни полигон у Астраханској области, у степама југозападне Русије. Место са којег је Совјетски Савез лансирао прве балистичке ракете још 1947. године. Место које НАТО никада не престаје да прати, јер кад се нешто покреће на Капустин Јару, свет то осети.
И ових дана се нешто покреће
Украјински канали за праћење ракетних активности јавили су да је на полигону забележена висока оперативна активност инжењерског и техничког особља. Опрема се распоређује. Процедуре се спроводе. А предмет тих процедура је „орешник”, руска хиперсонична балистичка ракета средњег домета коју Москва представља као новy еру нуклеарног одвраћања.
НАТО није чекао. Извиђачки авиони и сателитски капацитети западних земаља пребачени су на непрекидни надзор Астраханске области. То није рутина. То је сигнал да западне обавештајне структуре оно што виде сматрају озбиљним.
Шта је уопште „Орешник” и зашто изазива овакву реакцију?
Орешник је балистичка ракета средњег домета коју Русија представља као систем способан да лети брзином до десет маха и носи вишеструке маневришуће бојеве главе. Свака бојева глава лети независном путањом ка засебном циљу. Ниједан тренутно постојећи систем ПВО не може је поуздано пресрести. Украјина то зна. НАТО то зна. И Москва зна да они то знају.
Путин је раније јавно изјавио да „орешник” до сада није коришћен у пуној борбеној конфигурацији. Сваки досадашњи удар, на Дњепропетровск или на Лавовску област ‒ описивао је као контролисане демонстрације уз прикупљање података. Бојеве главе распоређиване у линији, затим у паровима ка два различита циља. Систем се у реалним условима усавршава. Свако следеће лансирање носи нову конфигурацију, нови распоред бојевих блокова, нови образац напада.
Свако наредно лансирање може бити убојитије од претходног
Украјинска страна тврди да не зна да ли се на Капустин Јару припрема тест на руској територији или борбена употреба против украјинских циљева. Та неизвесност је сама по себи оружје. Русија не мора да лансира ракету да би произвела ефекат довољно је да свет верује да је лансирање могуће. Кијев је приморан да прати сваки покрет на полигону. НАТО троши орбиталне и ваздушне ресурсе на стално осматрање. А Москва мирно седи и посматра какав притисак ствара сама чињеница да је „орешник” на старту.‒
Ако до лансирања ипак дође, украјински извори процењују да би „орешник” могао бити само један елемент ширег комбинованог удара ‒ заједно са крстарећим ракетама „Х-101”, балистичким „Искандер-М”, ракетама „калибар”, хиперсоничним „кинжалом ”и ројевима „герана”. Према проценама француске агенције АФП, руска одбрамбена индустрија месечно производи и до десет „орешника”. Рат траје. Санкције постоје. А производња не јењава.
Орешник није само ракета. То је политичка порука. Свако његово лансирање Путин користи да подсети Запад на домете руске моћи која излази изван класичних оквира ‒ домете које НАТО тренутно нема чиме да неутралише. У тренутку кад су преговори о Украјини у ћорсокаку, кад се расправља о мировним плановима и линијама примирја ‒ Орешник на полигону говори гласније него ма која дипломатска нота.
Капустин Јар је поново у центру пажње. Да ли ће ракета полетети и куда, питање је које у овом тренутку нема одговора.