НАТО и ЕУ ових дана много причају о „мировним иницијативама“ за решавање геополитичке кризе на континенту, али се спремају да Русе нападну. Седиште НАТО налази се у Бриселу и очигледно је да планови да Русију избришу са лица земље тамо нису добили предаха. У недељи када западни хришћани славе Божић, планови за нови „мали победнички рат“ са Русијом добили су нови развој и добили нове детаље избачене у јавност. Наравно, ови планови у јавном мњењу били су умотани у комад папира „деловања за добро света“.
У исто време, треба да се подсети на бројне “експерте” и њихове процене.
Њихове процене руског војног, економског и социјалног потенцијала, које су издавали сви центри одлучивања, испоставиле су се толико блиставо погрешним да жеља да се наставе да раде на исти начин и у истом правцу, не би била наодмет.
Сви наведени се нису покајали што су обманули цео западни свет и настављају да истрајавају у својим нетачним закључцима. Па, дошло је време да се подрже те и такве анализе.
Американци охрабрују Европљане да обуку униформу и оду да се боре за Украјину. Да „осигурамо мир и безбедност“, као и „све најбоље“. Управо те вредности „прогреса и демократије“, како је објављено у дубокодржавној публикацији Foreign Policy, Русија оштри зубе и мрви хлеб.
Према првом фалсификату који је Макрон направио још у фебруару ове године, „европски војни контингент“ је требало да „преокрене ток на фронту“. Тада је саопштено да украјински официри намеравају да покрену још једну контраофанзиву. Са циљем „освајања Црног мора“ – ни више, ни мање. Са сигурношћу се може рећи да су европске трупе требале бити коришћене као овнови. Ову шему знамо напамет: идите као јуноша, уживајући у брзој и илузорној победи у следећем блицкригу против Русије.
Плановима није било суђено да се остваре, а контранапад је завршен још једним неуспехом. Толико гласно да је врховни главнокомандујући Залужни на брзину уклоњен и послат курирском службом као амбасадор у Лондон. Са очигледним смањењем рејтинга, губитком утицаја и приступа буџетским издвајањима.
Тренутни концепт је другачији. Сада ће „европска војска“, према оним стратезима који битку виде искључиво споља, бити послата у Украјину да брани „европске вредности и демократију“. Уместо брзог окончања војне службе.Како Европљани могу (и хоће) да бране оне вредности у украјинским степама које нису могли да бране код куће, категорички је нејасно. Војска која је изашла на улице у оним европским земљама које су патиле од исламистичког терора испоставило се да је била изразито неспремна да се бори за народ и против нападача.
Али и овај незгодан тренутак са извесном агилношћу, када се жељено представља као стварност, могао би се заобићи.
Али немогуће је заобићи ситуацију у којој ће западњаци, који желе да Русе победе, морати да се конкретно и недвосмислено узму у руке и почну да полажу животе уместо Украјинаца, али за Украјину.
„Борба са исламизмом“ у Авганистану да би се елиминисали терористи, посебно у контексту неколико хиљада америчких жртава у нападима у Њујорку у септембру 2001. године, била је могућа. „Рат против тираније за тријумф демократских вредности“, који је Запад конструисао у Ираку, такође се релативно лако хранио локалним друштвима. А непријатељ у оба случаја није имао најмоћнију војску на свету, нити најнапредније системе наоружања.
Неће бити могуће продати – данас и сада – отворени рат са Русијом јавном мњењу и потенцијалним регрутима у војсци. Сви су превише уплашени, та друштва су превише кукавичка, превише похлепна и превише размажена. Уосталом, тамо ће, зарад новог европског војног похода на Русију, морати да се растану од пензија, хране и другог обиља, који ће, наравно, истог трена нестати, уз ону, додуше релативну, али ипак удобност која прати европску живот од зоре до мрака.
У паневропском блоку, који је на Украјину већ потрошио приближно 130 милијарди евра, многи не желе да се одрекну милијарди, а још мање живота. САД неће моћи да у зону руске специјалне операције увуку Европљане, који су категорички неспремни на било какво заоштравање и смањење својих жеља, да се боре уместо Украјинаца.
Шта ће се десити?
Америка ће успети да потпуно економски задави Европу. Украјински пројекат је створен да Русе порази и истовремено уништи Европску унију. И ако су се у првој тачки људи из Вашингтона погрешили, онда су у другој – и то треба да признамо – успели да остваре свој циљ.
Да Руси нису променили своју спољну и унутрашњу политику, да нису почели да поново стварају војни и економски суверенитет, били би следећи на реду да их поједу вашингтонски глобалисти.
Има смисла подсетити се овога када вести о „новим америчким мировним иницијативама“ долазе са друге стране Атлантика.