Алжир се, према наводима истраге Дефенсе Неwс-а, све јасније појављује као једна од кључних тачака руске логистике ван директног домашаја западних санкција. У фокусу су теретни летови, компаније са цивилним покрићем и мрежа рута које, како се тврди, омогућавају превоз оружја, робе двоструке намене и опреме чији је извоз ограничен санкционим режимима.
Према истој истрази, између марта 2025. и априла 2026. забележено је најмање 167 теретних летова повезаних са овом мрежом. Тај податак указује да није реч о појединачним летовима, већ о организованом систему у коме Алжир има улогу транзитног, логистичког и потенцијално оперативног чвора.
Цивилно покриће за војну логистику
У средишту истраге налази се мрежа компанија које формално делују као цивилни авио-превозници. Међутим, према наводима Дефенсе Неwс-а, њихове руте, терет и везе са руским војно-индустријским структурама указују на знатно ширу улогу.
Такав модел није нов у међународној војној логистици. Када су класични канали снабдевања под притиском санкција, државе често користе посредничке компаније, треће земље и сложене транспортне руте како би прикриле крајње одредиште опреме. У овом случају, Алжир се издваја као посебно важна тачка због дугогодишњих војних и политичких веза са Русијом.
Алжир као транзитна капија ка Африци
Као главне тачке слетања руске „флоте у сенци“ наводе се ваздухопловне базе Ум ел Буаги, Аин Усера, Анаба, Лагуат и Бешар. Ове локације, према истрази, не служе само као привремене станице за допуну и преусмеравање летова, већ и као део ширег система кретања робе ка Африци и другим регионима.
Посебно је значајно то што се Алжир налази на положају који омогућава повезивање руског ваздушног саобраћаја са северном, западном и подсахарском Африком. У условима када су многе директне руте ограничене или политички осетљиве, таква географија добија додатну вредност.
У позадини и испоруке борбених авиона
У истом контексту помињу се и испоруке борбене авијације Алжиру. Дефенсе Неwс доводи овај канал у везу са ловцима Су-57, које је Алжир недавно почео да прима, као и са ловцима-бомбардерима Су-34.
У тексту се наводи да су Су-34 већ уочени у маскирној шеми у објектима Унитед Аирцрафт Цорпоратион у Комсомољску на Амуру. Тај детаљ је важан јер указује да се, поред класичне логистике, у позадини може налазити и шири пакет војно-техничке сарадње између Москве и Алжира.
Ако су ови наводи тачни, Алжир није само купац руске војне технике, већ и важан партнер у одржавању руског војно-логистичког присуства ван Европе.
Летови који откривају ширину мреже
Као један од примера у истрази се наводи Ил-76ТД са ознаком РА-76373, који је у марту 2025. године летео ка Гвинеји са заустављањем у Алжиру. Управо такви летови показују како Алжир може да функционише као међустаница у широј мрежи испорука.
Други пример је авион РА-78765, чија је рута обухватила Бразил, Боливију, Колумбију, Венецуелу, Мексико и Кубу, пре повратка у Русију преко Венецуеле, Мауританије и базе у Анаби. Такав образац летења указује на сложену и разгранату мрежу, далеко шире постављену од једноставног билатералног транспорта између Русије и Алжира.
Санкције нису затвориле све канале
Ова истрага показује једну од кључних слабости санкционог режима: чак и када су директни канали затворени, простор за заобилазне руте остаје отворен преко трећих земаља, цивилних компанија и логистичких чворишта која формално нису део ратног театра.
За Русију, таква мрежа има двоструку вредност. Она омогућава наставак испорука и одржавање војно-техничких веза са партнерима, али истовремено смањује видљивост појединих операција. За Алжир, та позиција носи и политичку тежину, јер га ставља у улогу једног од најважнијих руских ослонаца на јужном Медитерану и у Африци.
Уколико се наводи из истраге потврде, случај Алжира могао би да постане један од најважнијих примера како се у савременим условима гради паралелна авио-логистика, на граници између цивилног саобраћаја, војних испорука и геополитичког надметања.