Амерички програм продужетка века бомбардера Б-52 до 2050. године више није само технички подухват, већ озбиљан оперативни и буџетски проблем. Државна ревизија је утврдила да два кључна сегмента — нови мотори и нови радар — касне више од три године и бележе раст трошкова већи од 30 одсто. То директно погађа један од носећих стубова ударне авијације САД.
Б-52 је у служби већ 71 годину, а последњи примерци у садашњој флоти испоручени су још 1962. године. Зато модернизација није питање комфора, већ нужде. Када се летелица тог доба одржава као средство за кључне ударне мисије, сваки застој у замени мотора, радара и унутрашњих система постаје проблем борбене готовости.
Укупна вредност програма износи око 21 милијарду долара. То није ограничена поправка, већ дубока реконструкција платформе: погонска група, комуникациони системи и радар треба да омогуће да Б-52 остане у употреби још деценијама. Проблем је у томе што је чак 10 од 13 програма унутар целог пакета ушло у различит степен кашњења, раста цене или изазова у погледу перформанси.
Програм замене мотора носи највећи терет
Највећи терет носи Цоммерциал Енгине Реплацемент Програм, односно ЦЕРП. Овај програм чини окосницу модернизације, јер Б-52 без нових мотора не може дугорочно да задржи планирани ниво употребе. Предвиђена је уградња мотора Роллс-Роyце Ф130, али је цена програма до сада порасла за 38 одсто.
Још већи проблем је начин на који се програм води. Ратно ваздухопловство САД планира да развој мотора и летна испитивања теку истовремено. Такав приступ може да убрза рокове само на папиру. Ако се током испитивања појаве озбиљне измене, читав распоред могао би додатно да се поремети, а трошкови још више порасту.
Зато је препоручено да се одлука о уласку у производњу ЦЕРП одложи док се не заврши анализа нових кашњења и раста цене. То је јасан сигнал да програм није довољно стабилан за прелазак у следећу фазу.
Кашњење радара помера рокове
Други велики проблем је модернизација радара. Кашњења су већ померила планирани оперативни почетак на трећи квартал фискалне 2030. године. За платформу која треба да остане у употреби још четврт века, то је дуг период неизвесности.
Нови радар није споредна надоградња. Он утиче на навигацију, извршење задатка, интеграцију са савременим средствима и укупну поузданост летелице у сложеном окружењу. Када тај сегмент касни годинама, не касни само један подсистем, већ и пуна вредност целе модернизације.
Проблем додатно продубљује чињеница да се више независних програма спроводи истовремено. То ствара техничке, програмске и оперативне тешкоће током развоја, интеграције, тестирања и увођења у употребу.
Последице по борбену готовост флоте
Флота Б-52 није бројна. Доступни подаци наводе 76 авиона у инвентару, док се у широј слици говори о 75 летелица у служби. Са тако ограниченим бројем примерака, свака дуже приземљена летелица и сваки застој у одржавању одмах постају видљиви на нивоу борбене готовости.
Проблеми са набавком делова и старом опремом већ су раније погађали способност ових бомбардера за извршење задатака. Сада се на то надовезују нејасна правила о снабдевању, недостатак подржавајуће опреме и недоследно коришћење дигиталних алата за праћење података. То више није питање једног подсистема, већ управљања читавим програмом.
Када се модернизација одуговлачи, америчка војска је приморана да дуже одржава старију конфигурацију летелице. То повећава трошкове ремонта, оптерећује логистику и смањује простор за предвидљиво планирање употребе.
Шири значај програма Б-52
Б-52 је и даље активан инструмент америчке силе. Крајем 2025. године неколико ових бомбардера летело је у близини Венецуеле као сигнал пред амерички напад на Каракас у јануару. Током пролећа учествовали су и у операцији Епиц Фурy у мисијама против Ирана. То показује да летелица није резервни ресурс, већ средство које се и даље користи у реалним кризама.
Зато кашњења модернизације имају шири оперативни значај. САД желе да задрже способност дугог домета, али се ослањају на авион који је дубоко ушао у позну фазу животног циклуса. Ако кључни програми наставе да касне, избор ће бити непријатан: или скупље одржавање постојеће конфигурације, или прихватање већег оперативног ризика.
Додатну тежину свему даје пад Б-52 који је учествовао у програму модернизације радара. Несрећа се догодила 15. јуна после полетања из базе Едвардс у Калифорнији, а свих осам људи у летелици је погинуло. Истрага је у току, али сама чињеница да је реч о тестној летелици из осетљивог програма додатно појачава притисак на руководство пројекта.
Суштина проблема је јасна: САД покушавају да задрже Б-52 у првој линији до средине века, али кључни програми већ сада показују знаке системског оптерећења. Када мотор, радар, логистика и управљање подацима истовремено уђу у зону ризика, модернизација престаје да буде рутински процес и постаје тест способности да се стара платформа одржи у оперативној употреби без већих поремећаја у буџету и готовости.