Мароко и Алжир: да ли Ф-16В могу да зауставе алжирске Су-57Е

Алжир је увођењем Су-57Е направио крупан искорак у ваздухопловној равнотежи Магреба. Мароко и даље рачуна на Ф-16В Блоцк 70/72, што значи да би у директном судару две авијације кључно питање било једноставно: да ли модернизовани ловац четврте генерације може да преживи први удар летелице са стелт особинама и снажнијим ракетним потенцијалом.

Одговор није повољан по Рабат ако се сукоб сведе на чисто поређење авиона. Су-57Е има предност у смањеној уочљивости, већем борбеном радијусу, већој висини лета, снажнијим летним перформансама и носи ракете које му дају озбиљну иницијативу у борби ван визуелног домета. Ф-16В је озбиљно унапређен, али и даље нема стелт карактеристике, а то у савременој ваздушној борби често значи да противник први открива, први захвата и први гађа.

Ипак, овај однос није механички. Мароко има важну предност у начину повезивања сензора, авиона и команде. То не брише технолошки јаз, али га може смањити довољно да алжирска предност не постане аутоматска.

Су-57Е има главну предност у борби на даљини

На папиру, алжирски Су-57Е је јачи авион. Опремљен је радаром Н036 Бyелка АЕСА, има унутрашње спремнике за наоружање и конструкцију са малом радарском уочљивошћу. Уз то долази и пакет ракета Р-77М, а могућа је и употреба Р-37М великог домета. Та комбинација није само технички детаљ, већ основа целе тактике. Ко први види, тај први пуца.

Марокански Ф-16В носи АН/АПГ-83 САБР АЕСА, АИМ-120 АМРААМ, савремени мисијски рачунар и модернизован пакет за електронску борбу. То га чини опасним противником у регионалним оквирима. Проблем је што модернизација није променила суштину саме летелице. Основа конструкције потиче из седамдесетих година, а без стелт карактеристика свака борба против авиона пете генерације постаје тежа већ у првој фази контакта.

У борби ван визуелног домета Су-57Е има јасну предност. Мања уочљивост и унутрашње ношење ракета смањују шансу да буде рано откривен, док Ф-16В мора више да се ослони на сопствени радарски рад и спољну подршку. То отвара опасан сценарио за мароканске пилоте: могу да уђу у зону гађања пре него што добију јасну слику о положају противника.

Мароканска предност није у авиону, већ у систему

Најјачи марокански адут није сам Ф-16В, већ умрежена архитектура. Г550 за рано упозорење и ваздушно осматрање може да делује из дубине сопствене територије и да ствара ваздушну слику без уласка у најризичнију зону. Када се томе дода Линк-16, ловци добијају податке о циљевима без потпуног ослањања на сопствени радар.

То је озбиљан фактор. Умрежено ратовање омогућава да Ф-16В не буде платформа која сама тражи противника, већ део шире мреже. У пракси, то може да скрати време реакције, побољша расподелу циљева и омогући борбеном пару или групи да делују координисано против надмоћнијег авиона.

Овде се види и главно ограничење алжирске предности. Су-57Е може бити супериорнији у ваздуху, али ако није подржан једнако добро умреженим системом на земљи и у ваздуху, део његових предности остаје недовољно искоришћен. Сам авион не добија рат. Добија га систем који први повезује осматрање, команду, навођење и дејство.

Зато би Мароко у потенцијалном сукобу морао да избегне логику симетричног надметања. Ако покуша да Ф-16В супротстави Су-57Е у чистом ловачком двобоју, шансе падају. Ако задржи борбу у оквиру умреженог командовања, уз ослањање на ваздушно осматрање и размену података, простор за отпор постаје већи.

Блиска ваздушна борба не брише алжирску предност

Ако би дошло до визуелног контакта, предност Су-57Е не нестаје. Авион располаже векторисањем потиска, израженом покретљивошћу у пост-стол режимима и великом способношћу усмеравања носа у блиској борби. То му даје озбиљан маневарски потенцијал у кратком окршају.

Ф-16В, међутим, није беспомоћан. Реч је о летелици са дугим борбеним стажом, добрим заокретним перформансама и лакшом конструкцијом. У рукама искусног пилота може бити веома незгодан противник. То је једини део једначине у ком Мароко може да рачуна на изненађење, али само ако до блиске борбе уопште дође.

Проблем за Мароко је што савремена ваздушна борба све мање прашта улазак у блиски маневарски окршај. Тежиште је одавно померено ка борби ван визуелног домета. Зато се не треба заваравати романтиком догфајта. Су-57Е је замишљен да опасност решава раније, пре него што Ф-16 уђе у позицију у којој пилотска вештина може да ублажи разлику у платформи.

Политичка порука је подједнако важна као и војна

Алжир набавком Су-57Е не шаље само техничку, већ и политичку поруку. Реч је о настојању да се регионално одвраћање подигне на виши ниво и да се у северној Африци успостави нови квалитативни стандард. Прва оперативна афричка држава са ловцем пете генерације мења тон будућег планирања у региону.

За Русију овај посао носи и шири значај. Су-57Е у алжирској служби постаје витрина за извозну понуду. Сваки будући успех или неуспех тог авиона у регионалном надметању може да утиче на перцепцију руске војне индустрије на спољном тржишту.

Мароко је зато под двоструким притиском. Са једне стране, мора да спречи да алжирско увођење Су-57Е прерасте у трајну психолошку и оперативну предност. Са друге стране, мора да надокнади кашњење без брзог уласка у сопствену пету генерацију, јер договор о Ф-35 није закључен.

Равнотежа се неће мерити само бројем авиона

Главна последица алжирске набавке није само нови тип ловца у ескадрилама, већ промена логике ваздушног баланса. До сада је било могуће мерити однос снага кроз број летелица, степен модернизације и наоружање. Са Су-57Е у игри, тежиште прелази на питање ко први открива, ко боље скрива сопствену платформу и ко ефикасније повезује целу борбену мрежу.

Зато у евентуалном директном судару Ф-16В не би улазио као фаворит. Су-57Е је укупно супериорнији ловац, посебно у почетној фази ваздушне борбе. Али та предност није апсолутна ако је противник добро умрежен и ако успе да у борбу укључи шири систем осматрања, размене података и командовања.

Суштина је јасна. Алжир је добио бољи авион. Мароко може да одговори само бољом организацијом борбе. Ако се сукоб икада помери из политичке у војну раван, исход неће зависити само од тога ко има напреднију летелицу, већ ко уме да претвори сензоре, везу и команду у прво и прецизно дејство.