Последњи ловаца МиГ-21 Фисхбед симбол Хладног рата у Европи повучен је изоперативних дужности. Додијељено НАТО, Ратно ваздухопловство Хрватске било је посљедњи европски корисник МиГ-21, типа који је првобитно ушао у службу још 1959. године и који је од тада био присутан на европском континенту, у рукама више од десет различитих држава.
Министарство одбране Хрватске саопштило је да од 1. децембра, њени ловци МиГ-21 — који опремају њену једину ловачку ескадрилу — више неће бранити ваздушни простор земље током мирнодопске дужности брзог реаговања (QРА).
Иако је Хрватска већ почела да добија далеко напредније вишенаменске ловце Дассаулт Рафале, они још неће почети са оперативним дужностима, јер су потребни за обуку пилота. Хрватско Министарство одбране раније је очекивало да ће Рафале достићи почетну оперативну способност до краја 2025. године, али би то могло да се деси до почетка 2026. године.
До тада ће хрватски ваздушни простор привремено чувати италијанско ваздухопловство и мађарско ратно ваздухопловство, који ће летети ловцима Еурофигхтер Тyпхоон и Сааб Грипен из ваздушних база у својим земљама.
Иронично, и Тyпхоон и Грипен су понуђени Хрватској да замене њене МиГ-21, заједно са Ф-16 Блоцк 70/72 и половни Ф-16, пре него што је Рафале изабран у мају 2021. године.
Коначни избор Рафале је такође био одуговлачен, тек након што је ранији уговор за 12 половних израелских Ф-16Ц/Д пропао 2019. године након што је амерички Конгрес одбио да одобри трансфер ловаца.
Хрватска влада не плаћа покривање привременог QРА, јер се ловци противваздушне одбране обезбеђују у оквиру НАТО аранжмана који је у великој мери сличан мисији Балтиц Аир Полицинг, која штити балтичке државе.
Хрватско ратно ваздухопловство тренутно је добило седам авиона Рафале (пет једноседа и два двоседа), а преосталих пет једноседа требало би да стигне до краја априла 2025. године, по један авион месечно. Попут МиГ-21, ловци Рафале лете из ваздушне базе Плесо, познате и као 91. ваздушна база, која се налази заједно са међународним аеродромом у Загребу.

Као што смо раније извештавали, 12 авиона Рафале ће обезбедити огроман скок у способностима за хрватско ваздухопловство, које ће напредовати од ловца друге генерације наоружаног ракетама ваздух-ваздух кратког домета до напредног млазњака четврте генерације који нуди нови радар већег дпмета, ракете ваздух-ваздух средњег домета, могућност прецизног напада и многе друге потенцијалне нове могућности.
Једино противваздушно наоружање које је било доступно за МиГ-21 била је ракета ваздух-ваздух са инфрацрвеним навођењем Р-60МК (АА-8 Апхид), као и подвесни топ са две цеви калибра 23 мм. МиГ-21 је имао посебно важну улогу у противваздушној одбрани, с обзиром на то да је Хрватска дуги низ година иначе имала само противавионске топове, преносиве ПВО системе и ракете земља-ваздух кратког домета типа Стрела-1 и Стрела-10.
Нејасно је када ће МиГ-21 у потпуности престати да лети, са потенцијалом да ће се неке активности обуке или летови за упознавање и даље одвијати. Међутим, сада је ова легенда завршила своју оперативну службу у Европи. Последњи претходни оператер на континенту, Румунија, повукла је своју унапређену флоту МиГ-21 ЛанцеР у мају 2023. године.
Последњих година, само неколико хрватских МиГ-21 је и даље било активно, међутим са проблемом у одржавању због све мање резервних делова.
Настала након насилног распада Југославије, Хрватска је добила свој први МиГ-21 када је пилот југословенског ратног ваздухопловства пребегао у земљу у једном од млазњака у фебруару 1992. године. Ловац је тада стављен у хрватску службу, али је оборен изнад Босне и Херцеговине у јуну исте године.
Још један пар МиГ-21 стигао је у Хрватску превегому мају 1992. године, од којих је један такође изгубљен у борби.
Како је недавно независна Хрватска изградила своје ваздухопловство, набавила је 40 МиГ-21 од Украјине између 1993. и 1994. године, а ове авионе је првобитно користила друга бивша совјетска држава, Киргистан. Они су достављени Хрватској упркос ембаргу на оружје. Од ових ловаца 26 је стављено у хрватску службу, док је осталих 14 коришћено за резервне дијелове.

Поред још једног ратног обарања, у мају 1995. године, хрватска флота ових ловаца претрпела је шест губитака након што су сукоби завршени у септембру 1995. године.
Без замене на видику, Хрватска је 2003. године одлучила да обезбеди осам својих једноседних МиГ-21 са скромном надоградњом, предузетом у Румунији, која је требала да им омогући да служе до 2024. године. Међутим, ово је првенствено био ремонт и ни на који начин се не може поредити са обимним модернизацијама предузетим на индијским или румунским МиГ-21, на пример. Истовремено, набављена су још четири двоседа МиГ-21, било из Пољске или Румуније.
Са чланством у НАТО на помолу, надоградња је додала западне системе за комуникацију, идентификацију и навигацију и авион је из ремонта изашао са новим ознакама: МиГ-21бисД за једноседе и МиГ-21УМД за двоседе.
Даљи ремонт и унапрешење за седам хрватских МиГ-21 обављен је у Украјини, између 2013. и 2015. године, а Загреб је истовремено купио још пет авиона, иако су се испоставило да су они проблематични и сви су провели приземље. У међувремену, хрватска влада је истражила њихово порекло, усред извештаја да су четири од њих имала трупове преузете из половних бугарских МиГ-21, што би прекршило услове уговора.
С обзиром да се назирало пензионисање МиГ-21, Хрватска је у мају ове године на Плесу одржала јавни испраћај од својих МиГова, који је укључивао и учешће авиона Рафале.
МиГ-21 остаће упамћен у Хрватској као окосница њеног борбеног ваздухопловства током веома турбулентних година формирања, а на крају и више од три деценије. Истовремено, Хрватска ће ући у историју као последњи корисник авиона МиГ-21 у Европи.
Овај ловац и даље служи другде у свету, међутим, посебно у Индији и Северној Кореји, док мањи број ових легендарних ловаца још увек делује у неколико других земаља.
Аутор се на делу уступљених фотографија захваљује свом пријатељу Димитрију Остојићу.
За узраду текста коришћена је следећа литература:
Данко Боројевић, Драги Ивић, Орлови са Врбаса, историја војног ваздухопловства на територији Републике Српске, Д.О.О „Штампа“, Рума, 2014,
Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015.
Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, МиГ-21, легенда Хладног рата, Д.О.О „Штампа“, Рума, 2015.
Бојан Б. Димитријевић, Ваздушни рат над Републиком Српском и Републиком Српском Крајином, Друштво историчара Србије, Београд, 2017.
Није ми јасан овај део који се односи на патролирање небом друге државе у овом случају такођечланице НАТО-а? Држава била чланица НАТО одвоји дебеле паре за куповину авиона и пратеће опреме, наоружања, резервних делова, евентуално симулатора, унапређење и стална надоградња софтвера (на пример код Ф35 која ће да буде вероватно веома слана и папрена), а у оквиру свих трошкова део за обуку летачког и техничког особља. И после свих тих трошкова које државу могу да поприлично угуше, да не помињемо друге родове војске које опрему за себе добијају на кашичицу (помислим на Рафале за РВ Србије) патролира се над неком другом земљом без наплате минута лета! Због чега би онда та земља уопште и куповала папрено скупе машине, могу да купе неку јефтинију верзију, а за остало нека се побрину богатије чланице. Зар неће богатија чланица да каже, брига ме за њих нека се задуже па нека купе! Велики брат преко океана је условио да чланице морају да одвајају по 2 посто од БДП, за куповину оружја(наравно дооообар део од њихових фабрика). и по читаним текстовимау вези са том темом, нису расположене да одвајају толико пара, чак мислим да су лешинари преко океана прозивали и велику Немачку због тога. Ако у току патролирања се деси квар и мора да се принудно слети, ко ће да сноси трошкове поправке? Земља власник летилице, наравно. Домаћин? Ћути и прави се блесав
наравно да ти није јасно
….
јел хоцес да ти буде јасније?
…
ево
…
пок. Хамзиц је у мемоарима овако написао> кад је СФРЈ била у дилеми дал да купи америцки авион или руски
…
америцки скупљи у старту али зато све остало јефтиније плус бесплатна обука за пилоте
…
руски авион јефтинији али све остало папрено скупо, цак су наплацивали и руду којом се та склопоција вуце по писти.. а коју је могла да направи било која циганска ковацница из Лугавцине
…
Нема сумње да је МиГ-21 најлепси авион икад направљен.
Волите његов минимализам претпостављам? Лијеп је, слажем се. Ја бих ту додао и Ф-5. А нема више те елеганције, једноставности… Дошли су авиони 5-те генерације који личе ка јаје јајету (знам, све је сад подређено захтјеву за што мањи радарски одраз авиона).
Постовани господине друзе Црногорцхе, мозда сте цитали летацке прице Суада Хамзица
….
Има једна епизода кад је америцки носац усао у Јадранско море и приблизио се обали бивсе Југославије а да то нико појма није имао… све док није присао на пар десетина миља… и онда је подигнута патрола од два МиГ-21 ЈРВ који су се ладно приблизили носацу и буквално му прелетела преко палубе…
…
звуци невероватно, као ловацка прица…
…
еве га линак… ако ми допусте да га објавим… https://tangosix.rs/2013/23/05/letacke-price-suada-hamzica-kako-smo-preleteli-americku-6-flotu/
Пратио сам Тангосиx и активно учествовао у његовом раду некад давно (посебно сам пратио приче покојног господина Хамзића у наставцима), али сам отишао са истог због отворено шовинистичког коментара једног учесника спрам моје нације и државе. Мени модерација није дозволила ни да културно реагујем на те бљувотине (извините на изразу). Због потпуно истог разлога сам напуштио и учешће на форуму Палуба (тамо је било више шовиниста). Жао ми је због десетина добрих људи Срба и Хрвата (чак често мојих неистомишљеника) са Тангосиx-а који су били веома коректни и уљудни током полемика са мном и од којих сам много тога научио о ваздухопловству.