КРАЈ ЈЕДНЕ ЕРЕ:“ЛОВЦИ МИГ-21 ФИСХБЕД ЗАВРШАВАЈУ СВОЈУ КАРИЈЕРУ У ХРВАТСКОМ ВАЗДУХОПЛОВСТВУ“

Последњи ловаца МиГ-21 Фисхбед симбол Хладног рата у Европи повучен је изоперативних дужности. Додијељено НАТО, Ратно ваздухопловство Хрватске било је посљедњи европски корисник МиГ-21, типа који је првобитно ушао у службу још 1959. године и који је од тада био присутан на европском континенту, у рукама више од десет различитих држава.

Министарство одбране Хрватске саопштило је да од 1. децембра, њени ловци МиГ-21 — који опремају њену једину ловачку ескадрилу — више неће бранити ваздушни простор земље током мирнодопске дужности брзог реаговања (QРА).

Иако је Хрватска већ почела да добија далеко напредније вишенаменске ловце Дассаулт Рафале, они још неће почети са оперативним дужностима, јер су потребни за обуку пилота. Хрватско Министарство одбране раније је очекивало да ће Рафале достићи почетну оперативну способност до краја 2025. године, али би то могло да се деси до почетка 2026. године.

До тада ће хрватски ваздушни простор привремено чувати италијанско ваздухопловство и мађарско ратно ваздухопловство, који ће летети ловцима Еурофигхтер Тyпхоон и Сааб Грипен из ваздушних база у својим земљама.

Иронично, и Тyпхоон и Грипен су понуђени Хрватској да замене њене МиГ-21, заједно са Ф-16 Блоцк 70/72 и половни Ф-16, пре него што је Рафале изабран у мају 2021. године.

Коначни избор Рафале је такође био одуговлачен, тек након што је ранији уговор за 12 половних израелских Ф-16Ц/Д пропао 2019. године након што је амерички Конгрес одбио да одобри трансфер ловаца.

Хрватска влада не плаћа покривање привременог QРА, јер се ловци противваздушне одбране обезбеђују у оквиру НАТО аранжмана који је у великој мери сличан мисији Балтиц Аир Полицинг, која штити балтичке државе.

Хрватско ратно ваздухопловство тренутно је добило седам авиона Рафале (пет једноседа и два двоседа), а преосталих пет једноседа требало би да стигне до краја априла 2025. године, по један авион месечно. Попут МиГ-21, ловци Рафале лете из ваздушне базе Плесо, познате и као 91. ваздушна база, која се налази заједно са међународним аеродромом у Загребу.

Као што смо раније извештавали, 12 авиона Рафале ће обезбедити огроман скок у способностима за хрватско ваздухопловство, које ће напредовати од ловца друге генерације наоружаног ракетама ваздух-ваздух кратког домета до напредног млазњака четврте генерације који нуди нови радар већег дпмета, ракете ваздух-ваздух средњег домета, могућност прецизног напада и многе друге потенцијалне нове могућности.

Једино противваздушно наоружање које је било доступно за МиГ-21 била је ракета ваздух-ваздух са инфрацрвеним навођењем Р-60МК (АА-8 Апхид), као и подвесни топ са две цеви калибра 23 мм. МиГ-21 је имао посебно важну улогу у противваздушној одбрани, с обзиром на то да је Хрватска дуги низ година иначе имала само противавионске топове, преносиве ПВО системе и ракете земља-ваздух кратког домета типа Стрела-1 и Стрела-10.

Нејасно је када ће МиГ-21 у потпуности престати да лети, са потенцијалом да ће се неке активности обуке или летови за упознавање и даље одвијати. Међутим, сада је ова легенда завршила своју оперативну службу у Европи. Последњи претходни оператер на континенту, Румунија, повукла је своју унапређену флоту МиГ-21 ЛанцеР у мају 2023. године.

Последњих година, само неколико хрватских МиГ-21 је и даље било активно, међутим са проблемом у одржавању због све мање резервних делова.

Настала након насилног распада Југославије, Хрватска је добила свој први МиГ-21 када је пилот југословенског ратног ваздухопловства пребегао у земљу у једном од млазњака у фебруару 1992. године. Ловац је тада стављен у хрватску службу, али је оборен изнад Босне и Херцеговине у јуну исте године.

Још један пар МиГ-21 стигао је у Хрватску превегому мају 1992. године, од којих је један такође изгубљен у борби.

Како је недавно независна Хрватска изградила своје ваздухопловство, набавила је 40 МиГ-21 од Украјине између 1993. и 1994. године, а ове авионе је првобитно користила друга бивша совјетска држава, Киргистан. Они су достављени Хрватској упркос ембаргу на оружје. Од ових ловаца 26 је стављено у хрватску службу, док је осталих 14 коришћено за резервне дијелове.

Поред још једног ратног обарања, у мају 1995. године, хрватска флота ових ловаца претрпела је шест губитака након што су сукоби завршени у септембру 1995. године.

Без замене на видику, Хрватска је 2003. године одлучила да обезбеди осам својих једноседних МиГ-21 са скромном надоградњом, предузетом у Румунији, која је требала да им омогући да служе до 2024. године. Међутим, ово је првенствено био ремонт и ни на који начин се не може поредити са обимним модернизацијама предузетим на индијским или румунским МиГ-21, на пример. Истовремено, набављена су још четири двоседа МиГ-21, било из Пољске или Румуније.

Са чланством у НАТО на помолу, надоградња је додала западне системе за комуникацију, идентификацију и навигацију и авион је из ремонта изашао са новим ознакама: МиГ-21бисД за једноседе и МиГ-21УМД за двоседе.

Даљи ремонт и унапрешење за седам хрватских МиГ-21 обављен је у Украјини, између 2013. и 2015. године, а Загреб је истовремено купио још пет авиона, иако су се испоставило да су они проблематични и сви су провели приземље. У међувремену, хрватска влада је истражила њихово порекло, усред извештаја да су четири од њих имала трупове преузете из половних бугарских МиГ-21, што би прекршило услове уговора.

С обзиром да се назирало пензионисање МиГ-21, Хрватска је у мају ове године на Плесу одржала јавни испраћај од својих МиГова, који је укључивао и учешће авиона Рафале.

МиГ-21 остаће упамћен у Хрватској као окосница њеног борбеног ваздухопловства током веома турбулентних година формирања, а на крају и више од три деценије. Истовремено, Хрватска ће ући у историју као последњи корисник авиона МиГ-21 у Европи.

Овај ловац и даље служи другде у свету, међутим, посебно у Индији и Северној Кореји, док мањи број ових легендарних ловаца још увек делује у неколико других земаља.

Аутор се на делу уступљених фотографија захваљује свом пријатељу Димитрију Остојићу.

За узраду текста коришћена је следећа литература:

Данко Боројевић, Драги Ивић, Орлови са Врбаса, историја војног ваздухопловства на територији Републике Српске, Д.О.О „Штампа“, Рума, 2014,

Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015.

Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, МиГ-21, легенда Хладног рата, Д.О.О „Штампа“, Рума, 2015.

Бојан Б. Димитријевић, Ваздушни рат над Републиком Српском и Републиком Српском Крајином, Друштво историчара Србије, Београд, 2017.