КРАЈ ЈЕДНЕ ЕРЕ:”ЛОВЦИ МИГ-21 FISHBED ЗАВРШАВАЈУ СВОЈУ КАРИЈЕРУ У ХРВАТСКОМ ВАЗДУХОПЛОВСТВУ”

Последњи ловаца МиГ-21 Fishbed симбол Хладног рата у Европи повучен је изоперативних дужности. Додијељено НАТО, Ратно ваздухопловство Хрватске било је посљедњи европски корисник МиГ-21, типа који је првобитно ушао у службу још 1959. године и који је од тада био присутан на европском континенту, у рукама више од десет различитих држава.

Министарство одбране Хрватске саопштило је да од 1. децембра, њени ловци МиГ-21 — који опремају њену једину ловачку ескадрилу — више неће бранити ваздушни простор земље током мирнодопске дужности брзог реаговања (QRA).

Иако је Хрватска већ почела да добија далеко напредније вишенаменске ловце Dassault Rafale, они још неће почети са оперативним дужностима, јер су потребни за обуку пилота. Хрватско Министарство одбране раније је очекивало да ће Rafale достићи почетну оперативну способност до краја 2025. године, али би то могло да се деси до почетка 2026. године.

До тада ће хрватски ваздушни простор привремено чувати италијанско ваздухопловство и мађарско ратно ваздухопловство, који ће летети ловцима Eurofighter Typhoon и Saab Gripen из ваздушних база у својим земљама.

Иронично, и Typhoon и Gripen су понуђени Хрватској да замене њене МиГ-21, заједно са F-16 Block 70/72 и половни F-16, пре него што је Rafale изабран у мају 2021. године.

Коначни избор Rafale је такође био одуговлачен, тек након што је ранији уговор за 12 половних израелских F-16C/D пропао 2019. године након што је амерички Конгрес одбио да одобри трансфер ловаца.

Хрватска влада не плаћа покривање привременог QRA, јер се ловци противваздушне одбране обезбеђују у оквиру НАТО аранжмана који је у великој мери сличан мисији Baltic Air Policing, која штити балтичке државе.

Хрватско ратно ваздухопловство тренутно је добило седам авиона Rafale (пет једноседа и два двоседа), а преосталих пет једноседа требало би да стигне до краја априла 2025. године, по један авион месечно. Попут МиГ-21, ловци Rafale лете из ваздушне базе Плесо, познате и као 91. ваздушна база, која се налази заједно са међународним аеродромом у Загребу.

© Dimitrije Ostojić/dimitrijeostojic.com

Као што смо раније извештавали, 12 авиона Rafale ће обезбедити огроман скок у способностима за хрватско ваздухопловство, које ће напредовати од ловца друге генерације наоружаног ракетама ваздух-ваздух кратког домета до напредног млазњака четврте генерације који нуди нови радар већег дпмета, ракете ваздух-ваздух средњег домета, могућност прецизног напада и многе друге потенцијалне нове могућности.

Једино противваздушно наоружање које је било доступно за МиГ-21 била је ракета ваздух-ваздух са инфрацрвеним навођењем Р-60МК (AA-8 Aphid), као и подвесни топ са две цеви калибра 23 мм. МиГ-21 је имао посебно важну улогу у противваздушној одбрани, с обзиром на то да је Хрватска дуги низ година иначе имала само противавионске топове, преносиве ПВО системе и ракете земља-ваздух кратког домета типа Стрела-1 и Стрела-10.

Нејасно је када ће МиГ-21 у потпуности престати да лети, са потенцијалом да ће се неке активности обуке или летови за упознавање и даље одвијати. Међутим, сада је ова легенда завршила своју оперативну службу у Европи. Последњи претходни оператер на континенту, Румунија, повукла је своју унапређену флоту МиГ-21 LanceR у мају 2023. године.

Последњих година, само неколико хрватских МиГ-21 је и даље било активно, међутим са проблемом у одржавању због све мање резервних делова.

Настала након насилног распада Југославије, Хрватска је добила свој први МиГ-21 када је пилот југословенског ратног ваздухопловства пребегао у земљу у једном од млазњака у фебруару 1992. године. Ловац је тада стављен у хрватску службу, али је оборен изнад Босне и Херцеговине у јуну исте године.

Још један пар МиГ-21 стигао је у Хрватску превегому мају 1992. године, од којих је један такође изгубљен у борби.

Како је недавно независна Хрватска изградила своје ваздухопловство, набавила је 40 МиГ-21 од Украјине између 1993. и 1994. године, а ове авионе је првобитно користила друга бивша совјетска држава, Киргистан. Они су достављени Хрватској упркос ембаргу на оружје. Од ових ловаца 26 је стављено у хрватску службу, док је осталих 14 коришћено за резервне дијелове.

© Dimitrije Ostojić/dimitrijeostojic.com

Поред још једног ратног обарања, у мају 1995. године, хрватска флота ових ловаца претрпела је шест губитака након што су сукоби завршени у септембру 1995. године.

Без замене на видику, Хрватска је 2003. године одлучила да обезбеди осам својих једноседних МиГ-21 са скромном надоградњом, предузетом у Румунији, која је требала да им омогући да служе до 2024. године. Међутим, ово је првенствено био ремонт и ни на који начин се не може поредити са обимним модернизацијама предузетим на индијским или румунским МиГ-21, на пример. Истовремено, набављена су још четири двоседа МиГ-21, било из Пољске или Румуније.

Са чланством у НАТО на помолу, надоградња је додала западне системе за комуникацију, идентификацију и навигацију и авион је из ремонта изашао са новим ознакама: МиГ-21бисД за једноседе и МиГ-21УМД за двоседе.

Даљи ремонт и унапрешење за седам хрватских МиГ-21 обављен је у Украјини, између 2013. и 2015. године, а Загреб је истовремено купио још пет авиона, иако су се испоставило да су они проблематични и сви су провели приземље. У међувремену, хрватска влада је истражила њихово порекло, усред извештаја да су четири од њих имала трупове преузете из половних бугарских МиГ-21, што би прекршило услове уговора.

С обзиром да се назирало пензионисање МиГ-21, Хрватска је у мају ове године на Плесу одржала јавни испраћај од својих МиГова, који је укључивао и учешће авиона Rafale.

МиГ-21 остаће упамћен у Хрватској као окосница њеног борбеног ваздухопловства током веома турбулентних година формирања, а на крају и више од три деценије. Истовремено, Хрватска ће ући у историју као последњи корисник авиона МиГ-21 у Европи.

Овај ловац и даље служи другде у свету, међутим, посебно у Индији и Северној Кореји, док мањи број ових легендарних ловаца још увек делује у неколико других земаља.

Аутор се на делу уступљених фотографија захваљује свом пријатељу Димитрију Остојићу.

За узраду текста коришћена је следећа литература:

Данко Боројевић, Драги Ивић, Орлови са Врбаса, историја војног ваздухопловства на територији Републике Српске, Д.О.О „Штампа“, Рума, 2014,

Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015.

Danko Borojević, Dragi Ivić, Željko Ubović, MiG-21, legenda Hladnog rata, D.O.O „Štampa“, Ruma, 2015.

Бојан Б. Димитријевић, Ваздушни рат над Републиком Српском и Републиком Српском Крајином, Друштво историчара Србије, Београд, 2017.