Andrej Mlakar
Osamdeset godina od početka operacije “Overlord” i savezničkog iskrcavanja na obale Francuske kada je tog 6. juna 1944. godine izvedena najveća pomorsko vazdušna kombinovana operacija u istoriji ratovanja prošla je u senci ukrajinskog predsednika Zelenskog koji je bio zvezda događaja iako sa tim nema ništa, i jednog zanimljivog događaja koji pokazuje da je NATO daleko od nekoga ko je spreman osim na rečima i uz medijsku podršku “analitičara iz našeg sokaka”, da se uhvati u koštac sa opasnim Rusima.
Naime, u čast 80 godina od kada su britanski i američki padobranci počeli da iskaču iz aviona i jedrilicama počeli da spuštaju u severozapadnu Francusku održana je repriza skoka britanaca odnosno pripadnika padobranskog puka, zapravo potomaka hrabih padobranaca 6. vazdušno desantne divizije koji su izveli padobranski desant na Normandiju.
Dok su se njihovi preci po sluštanju sukobili sa nemačkim regularnim formacijama i SS divizijama, potpomci su imali simbolični padobranski skok u uniformi i šlemovima na sebi, a na zemlji umesto mrskih Nemaca sačekala ih je francuska policija i carina za stolovima i biometrijskim čitačima za pasoše.
British paratroopers forced to show their passports to French officials as they dropped in for the anniversary of D-day.
— Tommy Robinson 🇬🇧 (@TRobinsonNewEra) June 7, 2024
Funny enough they didn't have to 80 years ago when they arrived to liberate France and Europe as a whole.
French authorities have taken millions to prevent… pic.twitter.com/YGgcM26a8h
Silni britanski padobranci koji su u posleratnom periodu mišiće pokazivali od Fokalnda, Pustinjske oluje, Balkanske odiseje 1992-1999, Avganistana 2001-2021, Iraka 2003-2011 kao turisti kad izlaze iz autobusa na ulasku u EU predali su svoje pasoše uredno, lupljen im je pečat, upitani su da li imaju nešto da prijave, koliko novca nose sa sobom.
Naravno ušli su u EU, a Britanci više nisu deo EU. U Normadiji nedostajala je ispred policajaca sa pištoljima i lisicama natpis “državljani EU” i “državljani koji nisu EU”.
Ajzenhauer, Montgomeri, Omar Bredli, Paton i sijaset britanskih oficira koji su vodili trupe sa zapada prema istoku do reke Elbe slobodno mogu da se rotiraju u grobu, kada bi mogli da vide ovu scenu. Posebno Ajznehauer kao prvi komandant američkih snaga u Evropi iz ere početka NATO pakta, da britanskim padobranicma pregledaju pasoše posle skoka.
British paratroopers who landed in Normandy to commemorate the anniversary of the D-Day landings were met with French customs officials demanding passports.
— Talk (@TalkTV) June 7, 2024
📺 Watch Plank Of The Week ► https://t.co/t2hlTHLZTV@Iromg @THEJamesWhale @GECFrost @willgeddes @MaddieHale pic.twitter.com/LRe1KUKvNh
Sve one priče o zajedništvu, odbrani Evrope koridorima za transport trupa padaj u vodu. Dokaz da EU birokratija je jača od NATO-ove sve govori i da će izgleda utopija generala Bena Hodžisa koji je na sopstvenoj koži doživeo pregled pasoša i pečat u njemu kada se spustio vojnim helikopterom UH-60 u Rumuniju, kada je posle toga histerično tražio “Vojni šengen” ostati utopija. Hodžis je u dubokoj penziji i zavetrni teoretiše kako voditi rat sa Rusima.
Ima neka tajna veza Francuske i Rumunije i revnosti policija obe zemlje, jer nisu džabe Bukurešt zvali mali Pariz dok pola grada nije sravno drug Nikolae Čaušesku u svojim megalomanskim projektima.
Ironija da bude veća 80 godina savezničkog iskrcavanja u Normandiji je trebalo da bude dokaz simbioze zajedništva NATO-a a postala je simbol koji je pokazao da sve one tvrdnje o brzom transportu trupa, smanjenoj birokratiji, zadržavanju ostaju mrtvo slovo na papiru i da nacionalni i EU zakoni u slučaju Francuske su jači i bitniji od savezništva i Rusa.
Hipotetički gledano, sve te teorije o brzom prebacivanju trupa su čista utopija, pred jednim činovnikom koji bi mogao da zaustavi vojni konvoj i natera na primer koprus od 30.000 vojnika da se svima pregledaju pasoš, lupe pečati i carinske formalnosti. Ili zamisliti da cela oklopna brigada stane jer prilikom transporta utvrđeno je da “fali jedan papir”.
Inače pokojni vojni komentator Politike Miroslav Lazanski daleke 2018. godine kada je razgovarao sa autorom ovog teksta o “Vojnom Šengenu” za inicijativu generala Hodžisa je govorio da je to besmislica jer kako je on te 2018. godine rekao da, prema njegovom mišljenju: ” u slučaju neke ozbiljne situacije niko ne bi tražio ni carinu ni odobrenje. Tu bi se uletalo bez ikakvog odobrenja ili pitanja”.
“Sad nove članice NATO-a verovatno malo zatežu birokratski. U slučaju realne potrebe da NATO snage prelaze određene granice država članica NATO-a, u slučaju hitnih intervencija, sigurno je da se ne bi tražila nikakva odobrenja. Jedno je šta rade zemlje NATO-a, to je njihov problem”, rekao je tad LazanskiUmesto što se talambasa da Rusija nema više tenkova, aviona i municije, NATO bi trebao više da radi na brzo prebacivanju trupa, a i Džordž Buš Mlađi je bio u pravu kad je rekao da se ne može imati poverenje u strae članice NATO onomad, ali izgleda i neke nove kada se naiđe na carinika i policajca ili železničara koji revnosno (čitaj cepidlači) vrši svoju dužnost.
Tako je bilo i sa ovim skokom. Isplivao je još jedan problem sa kojim će novi Gensek (generalni sekretar) NATO morati da se više bavi nego da preti Rusima.
Tako ćev i ako počnu ratovati protiv Rusije. Mora prvo da pokažu pasoše, pa tek onda da se uhvate za pušku. A tek tenkiste 🤭