Ови авиони могу бити добри за Пакистан у мирно доба. Али током рата са суседном Индијом, JF-17 се не могу мерити са напреднијим индијским европским и руским борбеним авионима.
Пакистан и Индија, две нуклеарно наоружане силе које нелагодно живе једна поред друге на Индијском потконтиненту, хрле ка рату. Након разорног терористичког напада џихадиста на спорној територији Индије, Кашмиру, у којем је погинуло 26 индијских држављана – напада који је готово сигурно донекле подстицала пакистанска влада – Њу Делхи је појачао притисак на Исламабад. Сада се индијски и пакистански борбени авиони опасно међусобно пресрећу, док ситуација на потконтиненту измиче контроли.
Важно је разумети које су главне могућности сваке стране. За пакистанско ратно ваздухопловство, њихов главни ратни авион је JF-17 Thunder. То је лагани, једномоторни, вишенаменски борбени авион који су заједнички произвели Pakistan Aeronautical Complex (PAC) и кинеска Chengdu Aircraft Industry Corporation (CAC).
Све о пакистанском ловцу JF-17
Познат као FC-1 Xiaolong у Кини, JF-17 може се пратити до деведесетих година прошлог века када је Пакистан тражио исплативу замену за своју флоту авиона Mirage III/V, F-7 и A-5 треће генерације. Пакистанском ваздухопловству је био потребан модеран, приступачан ловац способан за обављање мисија ваздух-ваздух и ваздух-земља, уз истовремено смањење зависности од скупих западних платформи.
До 1999. године, кинеско-пакистански партнерски однос је формализован. Ово партнерство је заједнички развило авион, при чему су обе земље делиле своје техничко знање како би унапредиле програм. Пројекат је био заснован на ранијем кинеском програму Super-7, покушају надоградње Ј-7 (деривата совјетског МиГ-21), али је еволуирао у нови дизајн прилагођен захтевима модерног ратовања.
Процес развоја био је значајна прекретница за пакистанску одбрамбену индустрију. Пакистанско ратно ваздухопловство, са седиштем у Камри, одиграло је кључну улогу у склапању, а касније и производњи авиона, постижући висок степен „индигенизације“. Први прототип је полетео 2003. године, а након ригорозног тестирања, JF-17 је ушао у серијску производњу 2007. године.
Током година, авион је доживео више надоградњи, а најновија варијанта Block III укључује напредну авионику, радар и системе наоружања. Сарадња са Кином не само да је ојачала ваздухопловне капацитете Пакистана, већ је и ојачала билатералне везе са базама, усклађујући пакистанску стратегију за диверзификацију војних партнерстава ван традиционалних западних добављача.
Покретан руским турбовентилаторским мотором Климов РД-93 (дериват РД-33 се користи у МиГ-29), JF-17 може достићи максималну брзину од 1,6 Маха и борбени домет од око 1200 километара. Његов труп, са скраћеном конфигурацијом делта крила, обезбеђује маневарску способност и стабилност, што га чини погодним и за ваздушну надмоћ и за копнене нападе.
Авионски пакет JF-17 је кључна предност, посебно у његовим каснијим варијантама. Block III, на пример, опремљен је радаром са активним електронским скенираним низом (AESA), који побољшава могућности откривања и праћења циљева.
Авион има стаклену кабину са Head-Up Display (HUD), вишефункционалним дисплејима и системом дисплеја монтираним на кацигу, што пилотима пружа врхунску свест о ситуацији. Његов пакет за електронско ратовање (EW) укључује пријемнике за радарско упозорење, систем упозорења на приближавање ракете и противмере попут „радарских“ и „инфрацрвених“ мамаца, што побољшава преживљавање у озбиљним условима.
Системи наоружања JF-17 обезбеђују носивост од 3.900 кг. Ова птица може да носи комбинацију ракета ваздух-ваздух (као што су PL-5 или PL-12), убојна средства ваздух-земља (прецизно вођене бомбе) и противбродских ракета (C-802). Летелица је компатибилна са оружјем за даљину и ласерски вођеним ракетама, што јој омогућава да дејствује на мете са прецизношћу на великим даљинама. Поред тога, JF-17 се може допунити горивом у ваздуху, проширујући свој оперативни домет за дуже мисије.
Пакистан је позиционирао JF-17 као окосницу своје флоте ратних авиона, далеко надмашујући (и повећавајући) број ратних авиона F-16 које су обезбедиле САД. Заиста, у пакистанској флоти постоји преко 140 JF-17, у поређењу са отприлике 75 F-16.
Пакистански JF-17 је приступачно оружје
Једна од најважнијих карактеристика JF-17 је његова приступачност. У поређењу са западним ловцима попут F-16, JF-17 је знатно јефтинији за набавку и одржавање, што га чини идеалним избором за Пакистан који редовно има финансијске проблеме.
Још једна предност коришћења JF-17 је његов веома висок ниво локалне привреде. Више од 60 процената компоненти авиона је локалног порекла, што смањује зависност од страних добављача и ублажава ризике повезане са санкцијама или поремећајима у ланцу снабдевања. Ова самосталност је у складу са ширим циљем Пакистана да постигне стратешку аутономију у производњи одбрамбене опреме. Овај авион се такође појављује као популарно извозно средство; његова конкурентна цена, модерне могућности и недостатак политичких обавеза чине га привлачним за земље у развоју које траже приступачну ваздушну моћ. Мјанмар и Нигерија су већ увеле JF-17 у своје ваздухопловне снаге, при чему Мјанмар користи варијанту Block II.
Међутим, JF-17 има један велики недостатак: ослања се на руске моторе, што изазива забринутост због рањивости ланца снабдевања. Ово је двоструко случај с обзиром на текућу кризу између Индије и Пакистана, с обзиром на то да су Индија и Русија историјски партнери. Напори да се развије домаћи или алтернативни мотор за JF-17 до сада нису уродили плодом, иако се кинески мотор WS-13 процењује као потенцијална замена. JF-17 се суочава са жестоком конкуренцијом напредних ловаца попут индијског Rafale или руског Су-30, који се могу похвалити супериорном технологијом и ватреном моћи.
Ови авиони могу бити добри за Пакистан током мирнодопског времена. Али током рата са суседном Индијом, JF-17 се не могу мерити са напреднијим индијским европским и руским борбеним авионима.На крају крајева, JF-17 Thunder је постао симбол пакистанске одлучности да постигне самосталност у одбрани и потврди своје место у глобалној ваздухопловној индустрији. Али с обзиром на врсту удара који Индија спрема да зада Пакистану, разумљиво је да ће велики део посла са JF-17 пресушити ако слабости авиона постану очигледне током ваздушног рата са Индијом. Осим тога, једноставно нема начина да Пакистанци победе Индијце у конвенционалној борби – чак ни са оружјем попут овог авиона.